INDEKSI U BLAGOM MINUSU, CENE LIČNE POTROŠNJE U PADU
Američki indeks cena lične potrošnje (Core PCE Index), omiljena makroekonomska mera koju prati FED, imao je u decembru godišnju stopu rasta od 4,4% što je niže od novembarskih 4,7% i u skaldu sa očekivanjem tržišta. Ovo je poslednji u nizu pokazatelja koji ukazuju da se inflacija u SAD-u ubrzano hladi i budi nade investitora da bi FED mogao uskoro da uspori ili stane sa dizanjem kamata. Prodane kuće na čekanju u SAD, podatak koji meri promenu broja kuća koje su prodane ali još nije izvršena sama transakcija, biće objavljen danas u 16h. Očekuje se pad od 0.9% u decembru u odnosu na pad od 4% u novembru što može biti signal usporavanja problema na tržištu nekretnina. VISA (V), globalni lider u elektronskim plaćanjima, objavila je Q4 zaradu po akciji od 2.18 dolara u odnosu na očekivanje analitičara od 2.01. Kvartalni prihod iznosi 7.9 milijardi dolara u odnosu na konsenzusnu procenu analitičara od 7.7 milijardi dolara. Cena akcija porasla je 1.35% na 227.75 dolara. Trenutna vrednost kompanije iznosi 476 milijardi dolara.
INTEL ZARADA ISPOD OČEKIVANJA, AKCIJE PALE GOTOVO 10%
Intel (INTC), jedan od svetskih lidera u proizvodnji čipova, objavio je kvartalnu zaradu po akciji od samo 0.1 dolar po akciji u odnosu na očekivanje analitičara od 0.22. Kvartalni prihod od 14 milijardi dolara takođe je bio ispod konsenzusa analitičara od 14.57 milijardi dolara. Prihod kompanije pao je za 32% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Ovo je četvrto uzastopno tromesečje pada prodaje kako se tržište personalnih računara smanjuje nakon Covid buma. Proizvođač mikroprocesora je zabeležio i neto gubitak od 664 miliona dolara u Q4, u poređenju sa profitom od 4,62 milijarde dolara u istom tromesečju prošle godine. U Q1 2023., Intel očekuje neto gubitak od 15 centi po akciji i 10.5- 11.5 milijardi dolara prihoda. Cena akcije je pala 9.77% na 27.15 dolara gde tržišna vrednost kompanije iznosi 124.18 milijardi dolara. Istorijski najviša vrednost akcije u poslednjih 25 godina je bila gotovo 76 dolara dok je minimum iznosio 12 dolara.
CHEVRON OBJAVIO PRIHOD VEĆI OD OČEKIVANJA U Q4
Chevron (CVX), jedna od najpoznatijih naftnih kompanija, prijavio je kvartalnu zaradu po akciji od 4.09 dolara u odnosu na očekivanih 4.42 dolara. Kvartalni prihod od 55 milijardi dolara je nadmašio konsenzus analitičara od 53.83 milijardi dolara. Profit američkog naftnog giganta od 6.4 milijarde dolara u četvrtom kvartalu naglo je pao sa 11.2 milijarde dolara u trećem kvartalu. Analitičari sa Volstrita su očekivali profit u Q4 od 8,2 milijarde dolara. Kompanija je saopštila da su niže cene nafte i gasa odgovorne za veći deo pada zarade. Chevron je u sredu najavio program otkupa sopstvenih akcija u vrednosti od 75 milijardi dolara, što je njegov najveći otkup ikad i ekvivalentan je otprilike petini trenutne tržišne vrednosti kompanije. Takođe je povećao svoju kvartalnu dividendu za 6 odsto na 1,51 dolara po akciji. Kompanija očekuje da će njena globalna proizvodnja nafte i gasa biti do 3% veća nego prošle godine. Cena akcije pala je 1.5% pre otvaranja američkih berzi. Trenutna vrednost kompanije iznosi 363.12 milijardi dolara.
AMERICAN EXPRES REZULTATI ISPOD OČEKIVANJA, AKCIJE SKOČILE
American Express (AXP), američka multinacionalna kompanija za finansijske usluge, objavio je kvartalne rezultate lošije od očekivanja analitičara. Kvartalna zarada po akciji iznosi 2.07 dolara, nešto niže od očekivanja analitičara od 2.23 dolara po akciji. Prihod u Q4 iznosi 14.2 milijarde dolara što je blago ispod konsenzusa analitičara od 14.22 milijarde dolara. American Express očekuje zaradu po akciji u 2023. od 11 do 11.40 dolara, u odnosu na konsenzus od 10.45 dolara po akciji. Kompanija za kreditne kartice očekuje rast prihoda od 15%-17% ove godine, odnosno ukupan prihod od 60.7-61.85 milijardi dolara što je iznad procene analitičara od 58,76 milijardi dolara. Kompanija je objavila i da planira povećanje dividende za 15% u 2023. što je uticalo na skok cene akcija. Cena akcija je skočila 5.14% na 163.89 dolara pre početka trgovačke sesije u SAD. Trenutna vrednost kompanije iznosi 116.48 milijardi dolara.
EVROPA: KREDITIRANJE SLABI
Evropska centralna banka saopštila je danas da je kreditna aktivnost u privatnom i korporativnom sektoru evrozone oslabila tokom decembra, pre svega, zbog oštrog dizanja kamatnih stopa i moguće pojave recesije. Stopa rasta odobrenih kredita domaćinstvima je pala sa novembarskih 4,1% na decembarskih 3,8% dok je dinamika pozajmljivanja u korporativnom sektoru pokazala znake posustajanja smanjivši stopu rasta na 6,3% u decembru sa 8,3% mesec ranije. „Oštar pad zaduživanja privatnog sektora u decembru pokazuje da mere monetarne politike ECB-a počinju da daju željeni efekat," rekao je ekonomista ING banke Bert Colijn, dodajući da bi ovo mogao biti signal recesije u kojoj se evrozona već možda nalazi. Rast "M3" monetarnog agregata, koji se služi kao indikator cirkulisanja novca u evrozoni ali i kao pokazatelj buduće ekonomske ekspanzije, je oslabio u decemrbu na 4,1% sa novembarskih 4,8%, što je niže od očekivanja analitičara Refinitiva od 4,6%.
EVROPSKA CENTRALNA BANKA SPREMA DVA POVEĆANJA OD 0.5% DO MAJA, PRVO SMANJENJE U JUNU 2024. GODINE
Prema Bloomberg-ovom istraživanju, ekonomisti očekuju povećanje kamatnih stopa ECB-a od 50 baznih poena na sastancima u februaru i martu i 25 baznih poena u aprilu. Ispitanici očekuju da će se krajnja depozitna stopa zadržati na 3,25% do polovine 2024. godine, sve dok visoki troškovi zaduživanja i slaba privreda ne dovedu do serije smanjenja stope za četvrtinu poena, koja će početi u junu 2024. godine.
Uprkos dosadašnjem povećanju stope za 250 baznih poena, što je najagresivnije monetarno pooštravanje u istoriji ECB-a, više od polovine analitičara smatraju da su zvaničnici ECB-a i dalje "iza krive" u borbi protiv najgoreg skoka cena u evrozoni ikada. Samo trećina smatra da će kreatori politike otići "predaleko". Prvi sastanak ECB-a u 2023. godini zakazan je za 02. februar i skoro sigurno će doneti povećanje od pola poena koje je predsednica Kristin Lagard obećala u decembru. Posle februara, rezultati ankete sugerišu da zvaničnici neće biti skloni da popuste. Inflacija je možda ponovo pala na jednocifrene brojke, ali je i dalje mnogo bliže 10% nego što je cilj ECB-a od 2%, saglasni su ispitanici. Najveći izazov za ECB biće balans između činjenice da ukupna inflacija sada opada zbog nižih cena energenata, i činjenice da bazna inflacija i dalje raste.
Iako ekonomija EU napreduje bolje nego što se strahovalo krajem prošle godine, opet zahvaljujući padu cena energenata, vladinoj pomoći za domaćinstva i preduzeća i ublažavanju zastoja u lancima snabdevanja, dve trećine ispitanika i dalje očekuje recesiju. Procene kumulativnog gubitka kreću se od -0,3% do -1,4%. Ako je glavni pokretač ekonomskih izgleda u 2022. godini bila energetska kriza, u 2023. će to verovatno biti odgovor ECB na nju. Više projektovane kamatne stope znače revidiranje rast u drugoj polovini 2023. godine, a najveći rizik trenutno je da monetarna politika ima veći uticaj na ekonomiju nego što investitori očekuju.
GRAFIK DANA: ZA SADA BEZ RECESIJE, REALNI BDP U SAD NASTAVIO DA RASTE
Iako recesija ostaje veoma realna pretnja, podaci objavljeni u četvrtak potvrdili su suprotno. Bruto domaći proizvod je u zadnja tri meseca protekle godine rastao po stopi od 2,9% na godišnjem nivou, pokazuju podaci Ministarstva trgovine SAD-a. Takođe, zaseban nedeljni izveštaj sa tržišta rada (weekly jobbless claima) je pokazao da su, potraživanja osiguranja za nezaposlena lica opet opala što indicira i dalje jačinu na tržištu rada.
Najnoviji izveštaji su deo dokaza da domaćinstva još uvek imaju višak ušteđevine akumulirane tokom pandemije Covida-19 za koje bi mogli biti potrebni meseci ili čak i kvartali da se iscrpi. U međuvremenu, berzanski S&P 500 (MES) indeks je u porastu za oko 12% u odnosu na dno s polovine oktobra prošle godine, a mnogi investitori su propustili skok očekivavši dalji pad berze praćen recesijom u SAD. "Pitanje od milion dolara" - Da li će 2023. godina prevariti većinu tržišnih pesimista ili ipak ne?
