Američka ekonomija iznenadila rastom u Q2, IBM skočio 5% zbog odličnih rezultata
Talas promašaja u kvartalnim rezultatima kompanija i zabrinutost za rast američke ekonomije izazivaju gubitke na globalnim tržištima, dodajući dodatnan podstrek rasprodaji koja je započela povlačenjem investitora iz velikih tehnoloških akcija. Ipak, fjučersi na američke indekse akcija oporavili su se nakon što je bolji ekonomski izveštaj od očekivanog ublažio strahove da će Federalne rezerve morati brzo da smanje kamatne stope kako bi sprečile recesiju. Fjučersi na S&P 500 (MES) su gotovo nepromenjeni nakon najgoreg pada američkog indeksa od decembra 2022. godine. Obveznice su smanjile raniji rast. Prema najnovijim podacima, ekonomski rast u drugom kvartalu u SAD-u iznosio je 2,8%, duplo više nego u prvom kvartalu i značajno iznad očekivanih 2,0%. Broj novih zahteva za naknadu za nezaposlene u prethodnoj nedelji iznosi 235.000, ispod prošlonedeljnih 245.000 i blizu prognoziranih 237.000.
U korporativnim vestima, AstraZeneca (AZN) je podigla godišnju prognozu prodaje i profita zahvaljujući velikoj tražnji za lekovima za rak, retke bolesti i srčana oboljenja. Međutim, profit u drugom kvartalu bio je umanjen zbog porasta troškova, a prodaja lekova za rak Enhertu i Imfinzi bila je nešto slabija od očekivane, naveli su analitičari. Akcije kompanije su pale za čak 4%. Takođe, Royal Caribbean Cruises (RCL) postao je prvi operater krstarenja koji je ponovo uveo dividende, jer je rekordna tražnja postavila kompaniju na čvršću finansijsku osnovu. Ograničene ponude i brza usluga Chipotle Mexican Grill (CMG) pomogle su kompaniji da premaši očekivanja u prodaji, a akcije su porasle preko 1,7%.
Nestle smanjio prognozu rasta prodaje za 2024
Nestle (NESN), najveća svetska kompanija za pakovanu hranu, smanjila je prognozu rasta prodaje za 2024. godinu zbog sve veće cenovne osetljivosti potrošača. U prvoj polovini godine, kompanija je zabeležila rast prodaje od 2,1%, nešto ispod očekivanja analitičara od 2,5%. Nestle sada očekuje organski rast prodaje od najmanje 3%, što je manje od prethodnih 4%. Odluka o smanjenju prognoze usledila je nakon što je Nestle morao da uspori tempo povećanja cena kako bi zadržao kupce koji postaju sve pažljiviji u trošenju. Akcije Nestle-a pale su za 4,3% u ranoj trgovini.
Izvršni direktor Mark Šnajder izjavio je da potrošači traže sve više vrednost za svoj novac, posebno u Severnoj Americi, Evropi i Kini. Nestle je povećao cene za 2%, što je manje od očekivanih 3%, što je nastavak trenda usporavanja rasta cena u sektoru. Iako je Nestle uspeo da poveća obim prodaje za 0,1%, slabiji rast cena u ključnim kategorijama kao što su kafa i hrana za kućne ljubimce izaziva zabrinutost za buduće marže. Analitičari ističu da bi niže cene mogle negativno uticati na očekivanja za 2025. godinu i snagu brenda. Uprkos izazovima, Nestle je ostvario solidne rezultate u prvoj polovini godine sa operativnim profitom od 7,8 milijardi švajcarskih franaka i maržom od 17,4%.
IBM premašio očekivanja, akcije skočile 5%
Akcije IBM-a (IBM) porasle su za 5% u produženom trgovanju u sredu, nakon što je kompanija objavila rezultate za drugi kvartal koji su premašili predviđanja analitičara. Zarada po akciji IBM-a za drugi kvartal iznosila je 2,43 $, prilagođeno prema očekivanjima od 2,20 $. Prihod kompanije dostigao je 15,77 milijardi $, premašivši očekivanih 15,62 milijardi $. Prihod je porastao za 1,9% sa 15,48 milijardi $ iz istog perioda prethodne godine, navodi se u saopštenju IBM-a. Neto dobit iznosila je 1,83 milijarde $, ili 1,96 $ po akciji, što je povećanje sa 1,58 milijardi $, ili 1,72 $ po akciji, u odnosu na 2023.
IBM sada očekuje da će slobodan novčani tok za 2024. godinu premašiti 12 milijardi $. U aprilu su rukovodioci predviđali oko 12 milijardi $. IBM-ov infrastrukturni segment zabeležio je prihod od 3,65 milijardi $, što je porast od 0,8% i više od konsenzusa od 3,51 milijardi $. Tokom kvartala, IBM je najavio svoju nameru da kupi HashiCorp (HCP) u poslu vrednom 6,4 milijarde $. IBM je takođe rekao da je Palo Alto Networks (PANW) pristao da kupi IBM-ov QRadar cloud softver i prevede korisnike na Cortex Xsiam proizvod. Dodatno, IBM je najavio planove za infrastrukturu data centra u Montrealu. Uprkos kretanju cena akcija posle radnog vremena u sredu, akcije IBM-a su porasle za 14% od početka godine, u skladu sa S&P 500.
Pad zarade i izazovi u EV sektoru izazvali pad akcija Forda za 11%
Ford Motor (F) je zabeležio pad prilagođene zarade u drugom kvartalu, dok kompanija nastavlja da se suočava sa problemima kvaliteta i poslovanjem sa električnim vozilima (EV) koje opterećuje njene rezultate. Ove vesti izazvale su pad akcija kompanije za 11% u sredu.
Kompanija iz Detroita ostvarila je prilagođenu zaradu od 47 centi po akciji, što je značajno ispod očekivanja analitičara, koji su predviđali 68 centi. Prihodi su dostigli 15,77 milijardi $, nešto iznad očekivanih 15,62 milijardi $, ali to nije bilo dovoljno da se umire investitori. Izvršni direktor Forda, Jim Farley, naglasio je da kompanija nastavlja sa eliminisanjem strukturnih neefikasnosti i transformacijom svojih operacija sa benzinskim motorima i EV.
Farley, koji je na funkciji generalnog direktora od oktobra 2020, kao prioritet je postavio rešavanje problema kvaliteta. Od tada, Ford je angažovao novog direktora za kvalitet i promenio neke proizvodne prakse kako bi izbegao greške, ali je i dalje na vrhu industrije po broju opoziva. Ford se fokusira na proširenje svog globalnog hibridnog portfolija za 40% ove godine i na razvoj platforme za liniju pristupačnih, manjih električnih vozila.
Unilever premašio očekivanja dobiti, prodaja ispod projekcija
Unilever (UL) je iznenadio tržišta svojim rezultatima za prvo polugodište 2024. godine, premašivši očekivanja dobiti uprkos nešto slabijem rastu prodaje. Akcije kompanije, poznate po brendovima kao što su Dove i Hellmann's, skočile su za 6,8%, što ih je dovelo na vrh londonskog FTSE 100 indeksa.
Unilever je zabeležio rast prodaje u drugom kvartalu od 3,9%, što je ispod očekivanih 4,2% prema analitičarima. Međutim, kompanija je zadržala prognozu za celogodišnji rast prodaje između 3% i 5%. Prognoza operativne marže od najmanje 18% bila je jača od tržišnih očekivanja. Iako su neki proizvođači robe široke potrošnje smanjivali povećanja cena kako bi privukli kupce nazad, Unilever je zabeležio rast cena od 1%, što je ispod očekivanja, dok je rast obima prodaje nadmašio prognoze sa 2,9%.
Unileverov osnovni operativni profit porastao je za 17% na 6,1 milijardu evra, premašivši tržišna očekivanja. I dok je Nestle smanjio svoje prognoze za 2024. godinu, Unilever je pokazao sposobnost prilagođavanja izazovnim tržišnim uslovima. Snažni rezultati u prvoj polovini godine pokazuju da je kompanija na dobrom putu za budući rast, saglasni su analitičari.
Grafik dana: Performanse S&P 500 Indeksa po predsednicima
Na današnjem grafikonu izdvojili smo performanse S&P 500 indeksa (MES) tokom različitih predsedničkih mandata od 1981. do 2024. godine, pružajući uvid u to kako su različite administracije uticale na tržište akcija. Performanse tržišta pod svakim predsednikom oslikavaju ekonomske politike, globalne događaje i unutrašnje izazove s kojima su se suočavali. Kako se bliže naredni predsednički izbori u SAD-u, pažnja investitora će sigurno biti usmerena na potencijalne promene u ekonomskoj politici koje bi mogle uticati na buduće performanse tržišta.
Pod vođstvom Ronalda Reagana (1981-1989), S&P 500 je ostvario značajan rast od 30% tokom prvog mandata i impresivnih 67% tokom drugog. Reaganova ekonomska politika, koja je uključivala smanjenje poreza i deregulaciju, podstakla je rast tržišta. Njegov naslednik, George H.W. Bush (1989-1993), nastavio je ovaj trend, ostvarivši prinos od 51%, uprkos recesiji početkom 90-ih. Bill Clinton (1993-2001) imao je dva izuzetno uspešna mandata sa prinosima od 79% i 73%. Period njegovog vođstva bio je obeležen tehnološkim bumom i snažnim ekonomskim rastom, što je značajno doprinelo performansama S&P 500 indeksa. George W. Bush (2001-2009) suočio se sa ozbiljnim ekonomskim izazovima. Njegov prvi mandat je završio padom od 13%, dok je drugi mandat zabeležio drastičan pad od 32%, usled finansijske krize 2008. godine. Ovi rezultati odražavaju turbulentan period za američku ekonomiju. Barack Obama (2009-2017) nasledio je ekonomsku krizu, ali je uspeo da postigne impresivne rezultate sa prinosima od 85% i 53% tokom dva mandata. Njegova administracija je bila obeležena oporavkom ekonomije i stabilizacijom finansijskih tržišta, što je doprinelo snažnom rastu S&P 500 indeksa. Donald Trump (2017-2021) je ostvario prinos od 70%, uprkos političkim nesuglasicama i trgovinskim ratovima. Pod vođstvom Joe Bidena (2021-2024), S&P 500 je zabeležio solidan rast od 46%, nastavljajući pozitivan trend uprkos globalnim izazovima poput pandemije COVID-19.
