Američka i evropska inflacija usporile u oktobru

Analitički tim TW24
Foto: Canva
30.11.2023

Američka i evropska inflacija usporile u oktobru, preminuo Henri Kisindžer

Fjučersi su danas u porastu nakon što su ekonomski podaci podstakli spekulacije da je monetarna politika dovoljno čvrsta da omogući Federalnim rezervama da okončaju svoj ciklus povećanja i počnu da smanjuju stope sledeće godine. Inflacija u SAD, merena promenom indeksa cena lične potrošnje (PCE), iznosila je 3% na godišnjem nivou u oktobru, izvestio je američki Biro za ekonomske analize. Ovo očitavanje je u skladu sa očekivanjima tržišta i bilo je ispod prošlomesečnih 3,4%. Godišnji bazni PCE, preferirani merač inflacije FED-a, porastao je 3,5%, nešto sporije od septembarskog povećanja od 3,7%. Na mesečnom nivou, PCE je ostao nepromenjen, a bazni PCE je porastao 0,2%, u skladu sa očekivanjima.

Inflacija u eurozoni značajno je pala u novembru, nadmašujući očekivanja. Indeks potrošačkih cena u bloku (CPI) porastao je za 2,4% na godišnjem nivou, što je sporije od 2,9% iz prethodnog meseca, prema preliminarnim podacima koje je objavio Eurostat, statistička agencija Evropske unije. Ekonomisti, koje je anketirao The Wall Street Journal, očekivali su veći godišnji rast cena od 2,8%. Na mesečnom nivou, cene su pale za 0,5%, navodi Eurostat. Osnovna inflacija, koja izuzima nestabilne cene energije, hrane, alkohola i duvana smanjila se na 3,6% sa 4,2%. Usporavanje glavne stope inflacije približava se cilju ECB-a od 2% i gotovo sigurno ukazuje na završetak nedavnog ciklusa povećanja kamatnih stopa ECB-a.

Kina beleži pad u proizvodnim i uslužnim sektorima

Kineska ekonomija zabeležila je pad aktivnosti u novembru u sektoru proizvodnje i usluga. Podaci Nacionalnog biroa za statistiku pokazuju da je zvanični indeks menadžera nabavki (PMI) za proizvodnju pao na 49,4. Iako je pad bio očekivan, stvarne brojke su bile niže od prognoziranih. Još veću zabrinutost izaziva pad u sektoru ne-proizvodnih delatnosti, koji uključuje građevinarstvo i usluge, s padom na 50,2. To je samo malo iznad granice koja razdvaja ekspanziju od kontrakcije. Takođe, sektor usluga je zabeležio pad, sa PMI-jem od 49,3, što je prvi put ove godine. 

Žou Hao, glavni ekonomista, ističe da će ovi podaci verovatno povećati očekivanja za veću podršku državne politike, posebno na fiskalnom planu, u narednoj godini. Uprkos ovim razočaravajućim podacima, kineski indeks CSI 300 je blago porastao, što pokazuje da investitori očekuju dalju podršku vlade. Država je već preduzela korake za podršku ekonomiji, naročito kroz povećanje prodaje obveznica za investicije u infrastrukturu, što je imalo pozitivan uticaj na građevinski sektor. Međutim, stručnjaci smatraju da su potrebne dodatne, sveobuhvatne mere.

Neočekivani pad francuske ekonomije, inflacija usporava

Francuska ekonomija, druga po veličini u Eurozoni, zabeležila je pad od 0,1% u trećem kvartalu, nasuprot rastu od 0,6% zabeleženom u drugom kvartalu 2023. Revizije francuske statističke agencije Insee pokazuju da je ekonomija umesto očekivanog rasta od 0,1%, zapravo zabeležila pad koji je posledica slabije potrošnje i investicija, ukazujući na šire usporavanje u eurozoni.

Međutim, pored pada BDP-a, postoji pozitivan razvoj za donosioce političkih odluka. Inflacija u Francuskoj se smanjila na 3,8% u novembru, sa oktobarskih 4.1%, što je najniži nivo od početka 2022. godine. Sporije smanjenje inflacije u Francuskoj, u poređenju sa ostalim delovima Evrope, posledica je odluke vlade da delimično ukine ograničenja na cene električne energije. Ipak, drugi elementi inflacione korpe nastavili su da beleže pad. Inflacija u sektoru usluga usporila je na 2,7% u novembru sa 3,2% u oktobru, a rast cena dobara opao je na 1,9% sa 2,2%. Pored toga, potrošnja stanovništva u Francuskoj je opala za 0,9% u oktobru u odnosu na septembar, što je veći pad od očekivanih 0,2%.

Dugo iščekivani OPEC+ samit

Na današnjem samitu OPEC+ glavna tema je rešavanje zastoja oko kvota za proizvodnju nafte i razmatranje dodatnih smanjenja proizvodnje kako bi se podržale cene sirove nafte. Saudijska Arabija, kao vođa grupe, zagovara da se članice udruže u smanjenju proizvodnja, moguće preko 1 miliona barela dnevno, kako bi se izbegao očekivani višak nafte na tržištu sledeće godine. Međutim, postoji nekoliko prepreka za postizanje sporazuma, naročito kada je reč o Angoli i Nigeriji. Ove afričke članice su suočene sa pitanjem da li treba da prihvate smanjene proizvodnje. Nerešavanje ovog pitanja već je dovelo do odlaganja sastanka, koji je prvobitno bio planiran četiri dana ranije. U slučaju da se problem ne reši, moguće je da će članovi zadržati trenutne nivoe proizvodnje.

OPEC+ je pod pritiskom da interveniše na tržištu nafte nakon pada cene od 13% u poslednja dva meseca, što je posledica obilja zaliha i negativnih ekonomskih prognoza. Tržište bi moglo dodatno oslabiti sledeće godine, kada se, prema predviđanjima, uključujući i Međunarodnu agenciju za energiju, očekuje oštar pad u rastu potražnje. OPEC+ je započeo seriju online sastanaka u 10 sati po londonskom vremenu, a glavna sesija za donošenje političkih odluka je počela u 14:30.

Henri Kisindžer, bivši američki državni sekretar, preminuo u stotoj godini

Henri Kisindžer, ugledna figura u spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država i nekadašnji kontroverzni državni sekretar, preminuo je u stotoj godina. Vest o njegovoj smrti, objavljena od strane njegove konsultantske firme, predstavlja kraj jedne od najuticajnijih i najpolarizovanijih diplomatskih karijera u istoriji SAD.

Kisindžer, koji je rođen u Nemačkoj, bio je jedini američki zvaničnik koji je istovremeno služio i kao državni sekretar i kao savetnik za nacionalnu bezbednost, pod predsedništvom Ričarda Niksona i Džeralda Forda. Njegovo vreme na ovim funkcijama bilo je ključno za oblikovanje spoljne politike SAD, posebno u pogledu okončanja Vijetnamskog rata i upravljanja složenim odnosima tokom Hladnog rata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. godine za doprinos Pariskim mirovnim sporazumima. Među njegovim najznačajnijim dostignućima je i nadziranje tajnih pregovora Niksonove administracije sa Narodnom Republikom Kinom početkom 70-ih godina, što je rezultiralo obnavljanjem punih diplomatskih odnosa između Vašingtona i Pekinga.

Grafik dana: Kako Wall Street vidi S&P 500 u sledećoj godini?

Dok većina stratega sa Vol Strita anticipira rekordne vrednosti američkih akcija za narednu godinu, J.P.Morgan Chase & Co. (JPM) se izdvaja sa najpesimističnijom prognozom među svojim konkurentima, predviđajući pad indeksa S&P 500 na 4.200 bodova do kraja 2024. godine. Ova projekcija, koja je za oko 8% niža u odnosu na sadašnji nivo, temelji se na faktorima poput usporavanja globalnog ekonomskog rasta, smanjenja domaće štednje i visokih geopolitičkih rizika, uključujući i nestabilnosti vezane za nacionalne izbore u SAD-u. 

Stav J.P.Morgana značajno se razlikuje od ostalih na Vol Stritu, kao što su Bank of America (BAC) i Deutsche Bank (DB), koji prognoziraju da će S&P 500 doseći ili čak premašiti 5.000 bodova, dok Goldman Sachs (GS) predviđa da će indeks skoro dostići svoj prethodni maksimum.

Čak i Mike Wilson iz Morgan Stanleyja (MS), poznat po svojim bearish stavovima, postaje optimističniji predviđajući zatvaranje indeksa na 4.500, te J.P.Morganova procena ostaje najniža među onima koje prati Bloomberg. S&P 500 već je zabeležio skok od skoro 19% ove godine, podstaknut snažnim ekonomskim pokazateljima i padom inflacije, dovodeći u pitanje pesimistične prognoze stratega poput onih u J.P.Morganu.


 

Investiraj odmah