Američka tržišta odolevaju negativnim signalima iz Evrope i Azije dok se čeka odluka centralnih banaka
Terminski ugovori na američke akcije nastavili su da pokazuju otpornost uprkos nepovoljnim kretanjima na drugim ključnim svetskim tržištima. Trgovci na Wall Street-u pažljivo iščekuju niz odluka o kamatnim stopama koje će ove nedelje doneti vodeće centralne banke, uključujući Federalne rezerve SAD-a (FED), Banku Japana i Banku Engleske. Nasdaq 100 (MNQ) terminski ugovori porasli su u ranoj trgovini, nagoveštavajući da bi se snažan rast tehnološkog sektora mogao nastaviti. Takođe, S&P 500 (MES) terminski ugovori beleže dobitke, što je u suprotnosti sa rezultatima na azijskim i evropskim berzama, gde su slabiji od očekivanih podaci o maloprodaji u Kini i pad aktivnosti u privatnom sektoru evrozone pojačali zabrinutost investitora. Kina je prijavila rast maloprodaje od tek 3% na godišnjem nivou, manje od očekivanih 5%, što je razočaralo tržišta nakon nedavno obećanih, ali neprecizno definisanih podsticajnih mera iz Pekinga. U Evropi, ne samo da je privreda evrozone oslabljena slabim uslugama i industrijom, već se suočava i sa političkim previranjima. Snižavanje kreditnog rejtinga Francuske vrši dodatni pritisak na finansijsku stabilnost, dok se Nemačka priprema za glasanje o poverenju kancelaru, što bi moglo dovesti do vanrednih izbora u vremenu kada najveća evropska ekonomija beleži neizvesan rast.
Nasuprot tome, američko tržište se nalazi u fazi iščekivanja novih projekcija monetarne politike FED-a. Investitori veruju da bi očekivano smanjenje kamatne stope moglo produžiti impresivan rast S&P 500 indeksa, koji je od početka godine uvećan za više od 27%. Stručnjaci ističu da su centralne banke do sada bile kooperativne, pružajući podršku tržištima u uslovima relativno jake američke ekonomije. Analitičari očekuju da će zarade kompanija i dalje biti ključni pokretač, s posebnim naglaskom na tehnološki sektor. U međuvremenu, na tržištu kripto valuta, bitkoin je dostigao novi rekord. Rast se pripisuje pozitivnim izjavama novoizabranog predsednika SAD-a Donalda Trampa, koji je najavio podršku digitalnim asetima. Time je ojačano poverenje u kriptovalute i poboljšan sentiment širom kripto-tržišta. U narednim danima, investitori će pomno pratiti poteze FED-a, kao i ostalih centralnih banaka, kako bi procenili dalji smer globalne ekonomije. Ishod ovih odluka mogao bi dodatno produbiti jaz između američkih i ostalih tržišta ili, ukoliko mere budu šire koordinisane, pružiti osnovu za uravnoteženiji globalni rast.
Kinesko usporavanje potrošnje otvara pitanje daljih ekonomskih stimulansa
Rast maloprodaje u Kini u novembru usporio je na 3% u odnosu na isti period prethodne godine, što predstavlja najsporiji tempo u poslednja tri meseca i znatno je ispod tržišnih očekivanja. Paralelno s tim, industrijska proizvodnja je zabeležila rast od 5,4%, ali analitičari upozoravaju da je ovaj zamah posledica kratkoročnog skoka narudžbina pred najavljene američke uvozne tarife, što nije održiv pokretač rasta.
Kineske vlasti su pod prioritet stavile podsticanje potrošnje u ekonomski plan za narednu godinu. Međutim, iako su najavljeni dodatni fiskalni stimulansi, konkretniji obim i mehanizmi još nisu razjašnjeni. Ekonomisti upozoravaju da bez fokusiranih, dugoročnih i socijalno održivih mera, kratkoročne subvencije neće dovesti do stabilnog rasta privatne tražnje.
Za kinesku ekonomiju, koja se suočava sa spoljnim trgovinskim rizicima i internim deflatornim pritiscima, oslanjanje na stabilniju domaću potrošnju postaje ključno. Zato se očekuju strateški potezi koji će trajno ojačati kupovnu moć i poverenje potrošača, umesto kratkotrajnih mera bez dugoročnog efekta.
MicroStrategy ulazi u Nasdaq-100, cena akcija porasla za 6%
Kompanija MicroStrategy (MSTR), poznata po snažnoj alokaciji kapitala u bitkoin, uskoro će se naći među prestižnim članicama Nasdaq-100 indeksa. Ova izmena, koja stupa na snagu 23. decembra, izazvala je pojačano interesovanje tržišta i doprinela rastu vrednosti njenih akcija za približno 6% u ranoj trgovačkoj sesiji.
Pored MicroStrategy-ja, Nasdaq-100 će proširiti svoje članstvo i na kompanije Palantir Technologies (PLTR), specijalizovanu za naprednu analitiku podataka, kao i Axon Enterprise (AXON). Istovremeno, indeks napuštaju Illumina (ILMN), Super Micro Computer (SMCI) i Moderna (MRNA).
Tržišni analitičari posebno ističu stratešku odluku MicroStrategy-ja iz 2020. godine, kada je kompanija usmerila svoj novčani višak u bitkoin. Takav pristup rezultirao je značajnim rastom vrednosti akcija, koje sada u velikoj meri prate kretanja na tržištu kriptovaluta. Očekuje se da ova inkluzija u Nasdaq-100 dodatno ojača kredibilitet kompanije među institucionalnim investitorima. Neki stručnjaci prognoziraju da bi ova odluka mogla otvoriti vrata i za budući ulazak MicroStrategy-ja u širi S&P 500 indeks, čime bi se njegova reputacija dodatno učvrstila.
Novo Nordisk gradi novi pogon za retke bolesti vredan 1,2 milijarde dolara
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk (NVO) najavila je ulaganje od oko 1,2 milijarde dolara u izgradnju novog proizvodnog kompleksa u Odenseu, Danska. Ovaj objekat biće namenjen proizvodnji lekova za retke bolesti, uključujući hemofiliju, i predstavlja prvu novu fabriku kompanije u Danskoj u ovom veku.
Radovi na izgradnji već su započeli, a njihov završetak planiran je za 2027. godinu. Otvaranje novog postrojenja doneće 400 stalnih radnih mesta, dok će do 1.000 spoljnih saradnika biti uključeno tokom građevinske faze. Novo Nordisk, čije su akcija u porastu zahvaljujući popularnosti leka za mršavljenje Wegovy, već ranije je kupio zemljište od 200 jutara u Odenseu, ali do sada nije precizirao za koju vrstu proizvoda će ga koristiti. Ova investicija deo je šireg plana proširenja poslovanja kompanije, koja je tokom godine uložila značajna sredstva u razvoj kapaciteta, uključujući i nove pogone u SAD za proizvodnju injekcionih pena za Wegovy i lek za dijabetes Ozempic. Rast cena akcija Novo Nordiska dostiže oko 10% od početka godine, potvrđujući poverenje investitora u strategiju širenja i diversifikacije proizvodnje.
Počinje Sudski spor Arm-a i Qualcomm-a
U ponedeljak u Delaveru počinje sudski proces koji bi mogao uticati na budući razvoj AI računara. U središtu spora nalaze se Arm (ARM), britanska kompanija specijalizovana za licenciranje ključnih arhitektura neophodnih za izradu savremenih i AI čipova, i Qualcomm (QCOM), jedan od vodećih proizvođača mobilnih procesora. Suština sukoba je pitanje prava korišćenja Arm-ove intelektualne svojine nakon što je Qualcomm 2021. godine kupio startap Nuvia za 1,4 milijarde dolara.
Nuvia, koju su osnovali bivši inženjeri Apple-ovog (AAPL) čip tima, razvila je dizajne koji Qualcomm-u omogućavaju izradu energetski efikasnih AI čipova za personalne računare. Ovi čipovi trebalo bi da pomognu Windows računarskoj platformi da povrati deo tržišta koje je izgubila od Apple-ovih laptopova. Međutim, Arm smatra da ugovor o licenciranju koji je Nuvia ranije imala ne može biti automatski prenet na Qualcomm. Stoga traže da se, nakon preuzimanja Nuvia-e, obnovi dogovor i jasno definišu novi uslovi za korišćenje Nuvia-inih tehnologija zasnovanih na Arm-ovom intelektualnom vlasništvu. Bez novog sporazuma, Arm zahteva uklanjanje spornih dizajna. Qualcomm, s druge strane, smatra da već poseduje legitimna prava na razvoj prilagođenih CPU rešenja i očekuje potvrdu tih prava na sudu. Suđenje, koje će trajati do kraja nedelje, obuhvatiće svedočenja čelnih ljudi Arm-a, Qualcomm-a i Nuvia-e.
Evropa gubi korak! Potencijal za reforme u senci američke dominacije?
Evropska tržišta već godinama beleže slabije prinose od američkih. Naime, ukupna vrednost američkih akcija porasla je na četiri puta veći nivo u odnosu na zbirnu vrednost svih evropskih berzi. Dok Evropa ne može da se pohvali kompanijom vrednom preko 500 milijardi dolara, SAD imaju osam kompanija vrednih više od jednog biliona. Ovaj disbalans se ogleda i u vrednovanju: evropske akcije beleže oko 40% nižu projekciju P/E racija u poređenju sa S&P 500, što ukazuje na dugotrajan skepticizam investitora.
Nakon pobede Donalda Trampa i politike „Amerika na prvom mestu“, evropske akcije dodatno su oslabile, a evro je dotakao istorijske minimume prema dolaru. Uz nove carine, geopolitičke rizike i neizvesnost na istoku kontinenta, Evropa nastavlja da zaostaje. Ipak, analitičari smatraju da ovi pritisci mogu podstaći neophodne strukturne reforme, unapređenje tržišne infrastrukture i stvaranje uslova koji bi privukli ulagače. Time bi se otvorila mogućnost za odmak od stagnacije i uspostavljanje održivijeg ekonomskog rasta.
