Finansijska tržišta u porastu: Besent smiruje Wall street, UniCredit aktivan na polju akvizicija
Finansijska tržišta su pozitivno reagovala na imenovanje Skota Besenta za ministra finansija u novoj administraciji Donalda Trumpa. Kao iskusni menadžer hedž fonda Key Square Group, Besent donosi stručnost s Wall Streeta, što investitori vide kao znak umerenijeg pristupa ekonomskoj politici. Ovaj potez ublažio je zabrinutost zbog mogućih agresivnih trgovinskih tarifa i značajnih poreskih smanjenja, koja su pretila da dodatno podstaknu inflaciju.
Investitori procenjuju da će Besentov pristup staviti na prvo mesto ekonomsku i tržišnu stabilnost, umesto radikalnih poteza koji bi mogli destabilizovati finansijske tokove. Očekuje se da će njegova umerenost prema trgovinskim tarifama pozitivno uticati na prinoe, dok su analitičari iz Bank of America istakli da bi pad prinosa na obveznice mogao dodatno podstaći rast američkih akcija, koje su u 2024. već zabeležile rast od 25%.
Berzanski indeksi su zabeležili rast, pri čemu su fjučersi na S&P 500 i Nasdaq 100 porasli za 0,5%, dok je indeks Russell 2000 skočio za više od 1%. Istovremeno, prinos na desetogodišnje američke državne obveznice opao je na 4,33%, što odražava smanjenje inflatornih očekivanja. Na valutnom tržištu, dolar je oslabio, dok je Bitcoin preokrenuo prethodne gubitke i zabeležio oporavak.
Na globalnom nivou, dodatnu pažnju privukla su dešavanja u evropskom bankarskom sektoru. UniCredit je ponudio 10 milijardi evra za preuzimanje Banco BPM-a, dok istovremeno nastoji da zaključi pregovore sa Commerzbank-om. Akcije Banco BPM-a porasle su za 8,5%, dok su akcije UniCredit-a i Commerzbank-a zabeležile pad.
Trgovci sada iščekuju zapisnike sa poslednjeg sastanka Federalnih rezervi, kao i podatke o poverenju potrošača, koji će pružiti dodatne smernice o izgledu za monetarnu politiku u 2025. godini.
UniCredit pokrenuo iznenadnu ponudu za Banco BPM
Italijanska banka UniCredit (CRDI) iznenadila je tržište pokretanjem ponude vredne 10 milijardi evra za preuzimanje manjeg domaćeg konkurenta Banco BPM (BAMI). Ova akvizicija dolazi dok UniCredit paralelno vodi pregovore za potencijalno preuzimanje nemačke Commerzbank (CBKG).
Ponuda UniCredit-a za Banco BPM uključuje razmenu akcija uz premiju od 0,5% u odnosu na prethodnu cenu akcija Banco BPM-a. Prema rečima izvršnog direktora Andree Orcela, ovo preuzimanje jača prisustvo UniCredit-a u Italiji, posebno u Lombardiji, regiji gde je dosad imala ograničeno poslovanje.
UniCredit očekuje zaključenje transakcije do juna 2025. godine, uz odobrenje Evropske centralne banke i regulatora za zaštitu konkurencije. Istovremeno, banka čeka dozvolu za povećanje svog udela u Commerzbank-u na 29,9%. Potez UniCredit-a izazvao je oscilacije na tržištu: akcije Banco BPM-a porasle su za 5%, dok su akcije UniCredit-a i Commerzbank-a zabeležile pad. Ova akvizicija dolazi nakon što je Banco BPM pokrenuo ponudu od 1,6 milijardi evra za preuzimanje Anima Holding-a.
Skot Besent imenovan za budućeg ministra finansija SAD
Novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, imenovao je Skota Besenta za budućeg ministra finansija. Ova odluka naišla je na pozitivne reakcije, s obzirom na to da je Besent poznato ime u finansijskom svetu, sa bogatom karijerom u upravljanju fondovima i iskustvom rada za investicione gigante poput Džordža Sorosa i Džima Čanosa. Takođe, Besent je osnivač globalne makroinvesticione firme Key Square Group i bio je ekonomski savetnik Trampove kampanje 2024. godine.
U intervjuu za Wall Street Journal, Besent je najavio da će prioritet njegovog mandata biti trajno usvajanje Trampovih poreskih olakšica iz prvog mandata, kao i ukidanje poreza na napojnice, beneficije iz socijalnog osiguranja i prekovremeni rad. Takođe, najavio je uvođenje tarifa na uvoz, uz napomenu da će te mere biti postepene, dok će visoke tarife, poput 60% na kinesku robu, možda biti ublažene. Besent je istakao važnost smanjenja budžetskog deficita na 3% BDP-a, ali je priznao da su mogućnosti za rezove u diskrecionim troškovima ograničene u poređenju sa ključnim oblastima poput Medicare programa i odbrane. Nakon imenovanja, američki prinosi na obveznice su pali, dolar je oslabio, dok su terminski ugovori na indekse na Wall Street-u zabeležili rast.
Narodna banka Kine zadržala kamatne stope nepromenjene
Narodna banka Kine (PBOC) odlučila je da drugi mesec zaredom zadrži kamatnu stopu na jednogodišnje kredite kroz srednjoročnu kreditnu liniju (MLF) na nivou od 2%. Ovaj potez dolazi nakon što su u septembru poslednji put smanjene kamatne stope, a analitičari smatraju da vlasti strpljivo procenjuju naredne korake u monetarnoj politici.
Ekonomisti ocenjuju da ovaj potez prati napore centralne banke da stabilizuje ekonomiju, koja je pokazala prve znake oporavka nakon vladinih stimulativnih mera uvedenih krajem septembra.
Analitičari iz ING-a predviđaju da će PBOC početkom 2025. godine smanjiti stopu obavezne rezerve (RRR) banaka, dok se dodatno smanjenje kamatnih stopa takođe razmatra kako bi se poslao snažan signal tržištu.
Očekuje se da će PBOC nastaviti sa prilagođavanjem politike kako bi podržala ekonomski rast i zadržala stabilnost finansijskog sistema.
G-7 pojačava pritisak na Kinu zbog podrške Rusiji
Grupa sedam najrazvijenijih zemalja (G-7) planira da pojača pritisak na Kinu zbog optužbi da pruža podršku Rusiji u ratu protiv Ukrajine. Ovo je glavna tema sastanka ministara spoljnih poslova G-7, koji se održava u Italiji. U nacrtu zajedničkog saopštenja navodi se da će saveznici uvesti „odgovarajuće mere“ protiv kineskih i drugih aktera koji pomažu ruskoj „ratnoj mašineriji“.
Ovaj stav predstavlja oštriji ton u odnosu na prethodne sastanke, na kojima je Kina pozivana da prekine podršku Rusiji kroz oružje dvostruke namene. NATO je ranije nazvao Kinu „ključnim osloncem“ za Rusiju.
G-7 takođe planira da pojača pritisak na ruske prihode iz sektora energije i metala, uz mere za suzbijanje korišćenja tajne flote tankera kojima Rusija zaobilazi sankcije. Evropska unija već je diskutovala o kineskoj ulozi, a nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok upozorila je da kineska pomoć Rusiji „mora imati posledice“. Očekuje se da će konačno saopštenje dodatno osuditi širenje sukoba, uključujući raspoređivanje severnokorejskih vojnika u Ukrajini i transfer nuklearne tehnologije Severnoj Koreji, uz poziv na smanjenje tenzija na Bliskom istoku.
Federalni suficit/deficit kao procenat BDP-a i performanse imovine tokom različitih administracija od 1981– do danas
Rast budžetskog deficita u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je u fokusu investitora, sa rastom prinosa državnih obveznica i troškove zaduživanja. Projekcije za ovu godinu predviđaju deficit od 1,9 biliona dolara, što je više od 6% BDP-a – prag koji je pređen samo tokom ključnih istorijskih perioda poput Drugog svetskog rata, finansijske krize 2008–2009. i pandemije Covid-19.
Tokom prethodnih administracija, budžetski deficiti su značajno uticali na ekonomske tokove i prinose različitih klasa imovine.
Preostaje da se vidi na koji način će nova Trampova administracija pristupiti ovim fiskalnim izazovima i kakve će posledice njihove politike imati na tržišta i javne finansije.