Šta je prethodilo ovoj sedmici?
⇒ Prošla sedmica je bila vrlo volatilna. Indeksi su oslabili a najveći pritisak prodavaca je bio kod tehnoloških brzorastućih kompanija.
⇒ Septembarska inflacija u SAD-u je bila i dalje prilično uporna. Cene u EU se još ne smiruju iako vidimo zaokrete na vrhovima kod nekih država.
⇒ Centralne banke će, prema sadašnjim očekivanjima, nastaviti da dižu kamate do kraja godine. Da li će se zaustaviti ili ne zavisi od upornosti inflacije. Neki vodeći indikatori signaliziraju smirivanje situacije.
⇒ Indeks S&P 500 i dalje na našoj prvoj zoni podrške S1 tako da veću verovatnoću još uvek dajemo scenariju potencijalnog odskoka do zone oko 4.150 u narednim nedeljama i mesecima.
⇒ Imamo dve interesantne istorijske statistike: oktobar je mesec u kome se obično formiraju dna i sezonski šablon S&P 500 u zadnjih 30 godina govori nam da predstoje meseci rasta.
Prošle sedmice smo imali nešto umereniji pad na berzanskim tržištima ali je volatilnost bila vrlo izražena nakon najnovije objave podataka o kretanju inflacije.
Ključni indeksi S&P 500 i NASDAQ 100 su izgubili na vredosti -1,55% odnosno -3,15%, respektivno.
Kada analiziramo strukturu prošlonedeljne cenovne korekcije dolazimo do zaključka da je pad bio predvođen akcijama iz tehnološkog sektora. Posebno su pod pritiskom prodavaca bile one kompanije koje karakteriše visoka stopa rasta prihoda (akcije iz "brzorastućeg" sektora) koje obično imaju nisku ili negativnu profitabilnost. Ovo je očekivana reakcija ulagača nakon što su, posle objave podataka o inflaciji, shvatili da će borba sa rastućim cenama biti "žilavija" nego što se očekivalo što bi moglo značiti više kamate u budućnosti i, implicitno, i niže evaluacije kompanija iz navedenog sektora.
S druge strane, najviše kupaca su privukli defanzivni sektori akcija poput onih koje donose najviše dividendne prinose i imaju najveće otkupe sopstvenih akcija i to uglavnom iz "vrednosnog" sektora za koji je karakteristično da je vezan sa hranu, osnovne usluge, farmaciju ali i za zrele tehnološke kompanije koje su esencija savremenog digitalnog poslovanja.
Septembarski podaci o inflaciji u SAD-u se mogu ukratko opisati kao - nastavak rasta cena uz nesmanjen intenzitet. Naime, godišnja inflacija je iznosila 8,2% što je više za 0,1% od prosečnog očekivanja analitičara a tek za nijansu manje od prethodnog avgustovskog očitavanja koje je iznosilo 8,3%.
Naime, godišnja inflacija je iznosila 8,2% što je više za 0,1% od prosečnog očekivanja analitičara a tek za nijansu manje od prethodnog avgustovskog očitavanja koje je iznosilo 8,3%.
Da zaronimo na momenat u strukturu septembarske inflacije koja donosi odgovor na pitanje šta je to najviše poraslo u zadnjih 12 meseci.
Ono što je je najviše zabrinulo analitičare je otpornost takozvane "bazne Inflacije" a to je inflacija koja izuzima cene hrane i energije. Ona je u septembru bila +0,6% u odnosu na prethodni mesec iako su ekonomisti očekivali usporavanje tempa na +0,5%. Inače, FED svoju monetarnu politiku zasniva upravo na ovoj vrsti inflacije i zato je moramo vrlo pažljivo pratiti u narednim izveštajima, uz već pomenutu stopu nezaposlenosti.
A kakva je inflatorna situacija u EU?
Države EU se suočavaju sa sličnim i velikim problemima usled rasta cena.
Na prethodnom grafiku se jasno vidi da je inflacija bila relativno mirna u periodu 2010-2020 godine ali i da je zadnje dve godine katapultirana u enormne visine. Prednjače Holandija, Švedska i Danska sa dvocifrenim iznosom godišnjeg porasta cena dok Švajcarska i Franacuska imaju znatno umereniji porast uz primetno zaokretanje trenda što može biti prvi signal da je inflatorni vrh iza nas. Iako je evropska ekonomija u dosta slabijem položaju u odnosu na američku, ECB nema alternativu u gašenju cenovnog požara osim nastavka dizanja kamatnih stopa. Sve u svemu, nema dileme da će Evropska centralna banka (ECB) nastaviti sa dizanjem ključnih kamata već na svom sledećem sastanku koji bi trebao da se održi 27. oktobra.
Prethodno opisana situacija u SAD-u i EU govori da je trenutna inflacija još uvek "vrlo žilava" i da predstoji snažna borba u njenom snižavanju u narednim kvartalima. Snažna borba podrazumeva nastavak dizanja kamatnih stopa što će sigurno rezultirati recesijom sledeće godine. Međutim, kakva će jačina recesije biti zavisi od rezultata borbe. Čini se da je berza trenutno ukalkulisala "blaži tip" recesije. Ono što berzi daje opravdanje za navedeni stav je konstantan pad cena ulaznih komponenata u proizvodnji uz drastično smanjenje vremena isporuke sirovina i robe od strane dobavljača.
Ne treba izostaviti iz vida da su objave mesečnih podataka o inflaciji samo retroaktivni indikatori stanja cena dok berza pokušava da predvidi kretanje makroekonomske situacije uz pomoć "vodećih indikatora" kao što su neki od gorenavedenih.
Gledajući ove "vodeće indikatore", reklo bi se ima razloga za optimizam po pitanju smirivanja cena ali ostaje da vidimo kada će se to manifestovati u mesečnim izveštajima u inflaciji uz bojazan da centralne banke ne preteraju sa dizanjem kamata do tad.
Naš bazni scenario na tržištu kamatnih stopa za Q4 je prikazan na sledećem grafiku:
Ono što ne treba da zaboravimo je sledeća istorijska činjenica na koju nas je nedavno podsetio najveći fond menadžer svih vremena Stanley Druckenmiller. "Jednom kada inflacija pređe nivo od 5%, NIKAD se nije počela spuštati dok centralna banka nije podigla kamatnu stopu iznad iznosa trenutne ukupne inflacije", navodi Druckenmiller u svom nedavnom intervjuu. Nameću nam se dva scenarija- ili će inflacija početi da pada kako signaliziraju vodeći indikatori ili će kamate morati još jače da idu gore.
Tržište i berza trenutno predviđaju vrh kamtanih stopa od oko 5% u 2023 godini. Međutim, šta ako inflacija bude "žilavija" od onoga što tržište trenutno misli i ne padne ispod 5% u narednim kvartalima? Jedno je sigurno, FED će morati podići ključnu stopu na ili iznad te visoke inflacije kako bi je obuzdao što će biti prilično bolno za ekonomiju u sledećoj godini. Čini se da je berza svojim dosadašnjim padom u 2022 već većim delom ukalkulisala stope od oko 4,5-5% u 2023 godini. Ključna tema za naredne kvartale će biti koliko je još potrebno da padnu akcije da bi tržište ubacilo u očekivanje i eventualni rast kamata iznad 5% u slučaju da inflacija bude upornija od očekivanja.
♦ Kad gledamo tehničku sliku indeksa S&P 500, uprkos velikim oscilacijama i padovima zadnjih sedmica, i dalje izgleda prilično konstruktivno.
♦ Iako je vrednost indeksa prošle sedmice oštro zaronila ispod naše zelene zone podrške S1, ipak je zatvaranje u petak bilo dovoljno jako da ostane u zoni S1 što nam tehnički sugeriše da se i dalje držimo scenarija po kojem je moguć odskok sa ovih nivoa ka crvenoj zoni R1 (4.150 poena).
♦ Ukoliko cena probije na dole, ispod podrške S1, i zatvori tekuću sedmicu na novom ovogodišnjem dnu, tehnički je onda za očekivati bearish scenario sa ciljanom zonom na oko S2 (2.900-3.100 poena).
Na kraju dodajmo tri interesantne statističke zanimljivosti:
• Kroz istoriju, oktobar je mesec u kome se formira najviše dna od svih meseci u godini;
• Ako gledamo sezonsko kretanje indeksa S&P 500 u zadnjih 30 godina - u sledećih par meseci nam sledi doskok, kaže istorija.
