Zapošljavanje u SAD-u beleži oporavak, nezaposlenost neznatno porasla
Američka ekonomija zabeležila je značajan oporavak na tržištu rada u novembru, dodajući 227.000 novih radnih mesta, prema podacima Zavoda za statistiku rada (Bureau of Labor Statistics). Ovaj rezultat nadmašio je konsenzusnu prognozu od 200.000 novih radnih mesta, dok je oktobarski rezultat, prvobitno procenjen na 12.000, revidiran naviše na 36.000. Iako je dinamika zapošljavanja pokazala pozitivne trendove, stopa nezaposlenosti blago je porasla sa 4,1% na 4,2%. Analitičari ističu da je ovaj porast verovatno posledica povratka većeg broja radnika na tržište rada, kao i sezonskih efekata. Očekuje se da će dodatna revizija podataka uneti jasniju sliku u narednim mesecima.
Finansijska tržišta reagovala su smanjenjem prinosa na dvogodišnje državne zapise (ZT), koji su opali na 4,11%, što je najniži nivo u poslednjih pet nedelja. Ova kretanja signaliziraju očekivanja da bi Federalne rezerve (FED) mogle nastaviti s popuštanjem monetarne politike na predstojećem sastanku 17. i 18. decembra. Prema tržišnim procenama, verovatnoća smanjenja kamatnih stopa povećana je sa 70% na 85% nakon objave podataka. Predsednik Feda, Džej Pauel, izjavio je ove nedelje da postoji prostor za „oprezniji“ pristup daljem smanjenju stopa, navodeći da je američka ekonomija u „izuzetno dobrom stanju“. Međutim, guverner Kristofer Voler upozorio je na mogućnost zastoja u obaranju inflacije, iako je podržao potencijalno smanjenje stopa u decembru. Predviđa se da bi smanjenje od 25 baznih poena snizilo ciljni opseg federalne stope fondova (ZQ) na 4,25% do 4,50%.
Izveštaj o zapošljavanju dolazi u ključnom trenutku, jer pruža dragocene uvide u trenutne ekonomske trendove, koji će biti od presudnog značaja za formiranje monetarne politike FED-a u narednim mesecima. Stabilnost zapošljavanja i dalje ostaje centralni indikator ekonomske snage SAD u suočavanju s izazovima inflacije i globalne ekonomske neizvesnosti.
David Sacks imenovan za šefa politike Bele kuće za AI i kriptovalute
Novoizabrani predsednik SAD Donald Trump imenovao je Davida Sacksa za šefa politike Bele kuće za veštačku inteligenciju (AI) i kriptovalute, označivši tako rastući uticaj tehnoloških lidera u novoj administraciji. Sacks koga javnost zna kao bivšeg izvršng direktor PayPala (PYPL) i investitora, blizak je prijatelj Elona Muska, jednog od najvećih finansijera Trumpove kampanje. „David će voditi politiku u oblastima veštačke inteligencije i kriptovaluta, ključnim za buduću konkurentnost Amerike,“ napisao je Trump na svojoj platformi Truth.
Sacks je poznat kao jedan od retkih otvorenih Trumpovih pristalica u Silicijumskoj dolini. On i njegova investiciona firma Craft Ventures imaju značajna ulaganja u AI i kripto startape, što dodatno naglašava njegovu povezanost s “ključnim” tehnologijama budućnosti.
Ovo imenovanje dolazi u trenutku kada tehnološka industrija traži povoljnije savezne politike, posebno nakon perioda intenzivne regulacije tokom Bajdenove administracije. Lideri u industriji veruju da će Trumpova administracija doneti jasniji pravni okvir, što bi moglo ubrzati inovacije u SAD-u. Imenovanje Sacksa i Muskov uticaj u novoj administraciji potvrđuju sve jaču vezu između tehnologije i politike.
ECB ubrzava smanjenje kamatnih stopa radi stabilizacije ekonomije evrozone
Evropska centralna banka (ECB) najavljuje intenzivniji tempo smanjenja kamatnih stopa kao odgovor na sve izraženije znakove ekonomske slabosti u evrozoni. Prema najnovijoj analizi Bloomberg-a, očekuje se smanjenje depozitne stope za 25 baznih poena već naredne nedelje, uz nastavak ovog trenda na svakom narednom sastanku do juna 2025. godine, čime bi stopa dostigla nivo od 2%.
Ova strategija reflektuje negativne makroekonomske projekcije u regionu. Pad u sektoru usluga, trajni problemi u industrijskoj proizvodnji i opadajuća tražnja ukazuju na potrebu za labavijom monetarnom politikom. Politička nestabilnost u ključnim ekonomijama, poput Nemačke i Francuske, dodatno urušava poverenje investitora, dok globalne geopolitičke tenzije i moguće američke trgovinske tarife povećavaju pritisak na ekonomsku stabilnost.
Planirani prelazak sa restriktivnog ka neutralnom režimu politike ima za cilj uspostavljanje stimulativnih uslova za rast ekonomije do kraja 2025. godine, pružajući podršku oporavku u izazovnom globalnom okruženju, navode analitičari Bloomberga.
Aviva preuzima Direct Line: Ponuda od 3,6 milijardi funti na stolu
Aviva Plc (AV) postigla je preliminarni dogovor o kupovini Direct Line Insurance Group Plc (DLGD), čime bi se zaokružila akvizicija vredna 3,6 milijardi funti. Ponuda, koja uključuje kombinaciju gotovine i akcija, procenjuje Direct Line na 275 penija po akciji i predviđa dodatnu isplatu dividendi od 5 penija po akciji za akcionare Direct Line-a. Prema uslovima dogovora, akcionari Direct Line-a dobili bi 12,5% vlasništva u Avivi, dok kompanija zadržava rok do 25. decembra da potvrdi svoju čvrstu nameru ili odustane od preuzimanja. Ova ponuda dolazi nakon što je prvobitna procena od 250 penija po akciji odbijena kao „opportunistička.“
Direct Line, poznata po osiguranju vozila i nekretnina, poslednjih meseci se suočavala sa izazovima, uključujući smanjenje 550 radnih mesta i plan štednje od 50 miliona funti. Kompanija je prethodno odbila ponudu belgijskog Ageas-a (AGES), procenivši da može nastaviti nezavisnim putem. Za Avivu, ovo preuzimanje predstavlja deo šire strategije akvizicija, nakon ulaska na tržište Lloyd's (LLOY) osiguranja i kupovine AIG Life Ltd. Generalna direktorka Amanda Blanc naglašava fokus na širenje poslovanja i jačanje prisustva na britanskom tržištu.
Rekordan novembarski priliv kapitala u američke fondove!
Investitori su uložili skoro 140 milijardi dolara u američke investicione fondove od prošlomesečnih izbora, jer trgovci računaju na to da će administracija Donalda Trampa pokrenuti značajne poreske olakšice i reforme koje bi mogle doneti korist korporativnoj Americi. Američki fondovi koji ulažu u akcije zabeležili su priliv od 139,5 milijardi dolara od Trampove pobede 5. novembra, prema podacima provajdera EPFR. Ovaj talas kupovine učinio je novembar najprometnijim mesecom po prilivima u evidenciji koja datira od 2000. godine.
Novi priliv novca doprineo je tome da glavni američki berzanski indeksi dostignu seriju rekordnih vrednosti, dok trgovci ignorišu zabrinutost da bi predlozi politika, poput širokog povećanja tarifa, mogli povećati inflaciju i ugroziti planove Federalnih rezervi za dalja smanjenja kamatnih stopa. „Agenda rasta koju Tramp stavlja na sto potpuno je prihvaćena,“ rekao je Dek Malarki, direktor fond menadžera SLC Management, dodajući da su Trampovi izbori za najviše administrativne pozicije „prilično naklonjeni tržištu.“
Da li kineska centralna banka planira najveće smanjenje kamata u poslednjih deset godina?
Narodna banka Kine (PBOC) razmatra značajno smanjenje kamatnih stopa tokom 2025. godine kako bi podstakla privredni rast i ublažila deflaciju, navode Wall Street analitičari. Prema predviđanjima Goldman Sachs-a (GS) i Morgan Stanley-a (MS), PBOC bi mogla smanjiti ključnu kamatnu stopu za ukupno 40 baznih poena, što bi sedmodnevnu reverznu repo stopu spustilo na 1,1%. Ovo bi predstavljalo najveće godišnje smanjenje stope od 2015. godine.
Kineska ekonomija suočava se s ozbiljnim izazovima, uključujući najduži period deflacije u ovom veku i značajno slabljenje domaće potražnje. Povratak trgovinskih tenzija sa SAD-om i mogućnost uvođenja novih tarifa dodatno komplikuju situaciju, smanjujući kineski izvoz i povećavajući pritisak na domaće tržište. Iako se smanjenje kamatnih stopa vidi kao neophodan korak, analitičari ističu da monetarna politika neće biti dovoljna da reši strukturne probleme.
