Diversifikacija - ključni princip upravljanja investicionim rizikom
Šta je diversifikacija?
Diversifikacija je princip upravljanja rizikom koji podrazumeva raspodelu investicija u različite vrste imovine ili unutar više sektora.
Cilj ovog pristupa je smanjenje ukupnog rizika portfolija, jer gubici u jednoj vrsti investicije mogu biti nadoknađeni dobicima u drugoj. Na taj način, investitor se štiti od velikih fluktuacija vrednosti i smanjuje verovatnoću značajnog gubitka kapitala.
Osnovna ideja diversifikacije je da različite vrste imovine, poput akcija, obveznica, roba ili nekretnina, imaju različite reakcije na ekonomske promene. Na primer, kada akcije gube vrednost zbog pojave ekonomske krize, obveznice ili robe mogu zadržati svoju vrednost ili čak porasti i time neutralisati gubitak na akcijama.
Ko je osmislio diversifikaciju?
Diversifikacija nije delo jednog pojedinca, već je razvijana kroz vreme kao deo teorije finansija i upravljanja rizikom.
Ipak, najvažniji doprinos savremenom razumevanju diversifikacije dao je američki ekonomista Harry Markowitz. On je 1952. godine, u svojoj doktorskoj disertaciji i kasnijem radu nazvanom “Portfolio Selection”, postavio temelje moderne teorije portfolija (Modern Portfolio Theory, MPT).
Markowitz je pokazao kako raspodela investicija u različite vrste imovine može smanjiti ukupni rizik portfolija bez smanjenja očekivanog prinosa. Zahvaljujući ovom radu, Markowitz je 1990. godine dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Koliko akcija je optimalno da imamo u investicionom portfoliju?
Harry Markowitz nije dao specifičan broj akcija koje bi investitor trebalo da ima u portfelju. Prema njegovoj “Modernoj teoriji portfolija”, optimalan broj zavisi od toga koliko su različite akcije povezane u pogledu njihovih prinosa (cenovnih kretanja).
Opšta preporuka proizašla iz kasnijih istraživanja zasnovanih na njegovoj teoriji pokazuje da je za prosečan portfelj uložiti u 20 do 30 različitih akcija dovoljno da se smanji specifični rizik (rizik povezan sa pojedinačnim akcijama) na prihvatljiv nivo.
Sa ovim brojem, portfolio dostiže većinu benefita diversifikacije bez nepotrebnog povećanja složenosti.
Kako to rade profesionalni investitori?
Profesionalni ulagači, kao što su hedž fondovi, koriste napredne strategije diversifikacije i upravljanja rizikom kako bi maksimizirali svoje prinose i smanjili rizik. Evo nekoliko glavnih tehnika koje koriste:
Rasporedite imovinu u različite klase - Hedž fondovi ne investiraju samo u akcije, već ulažu i u druge klase imovine kao što su obveznice, robe i valute. Ovakva raznovrsnost pomaže da se smanji rizik, jer ove klase imovine često nisu korelisane – kada jedna klasa pada, druga može rasti.
Geografska i valutna diversifikacija - Profesionalni investitori ulažu na različitim tržištima širom sveta kako bi smanjili rizik povezan sa određenom ekonomijom ili regionom. Time se smanjuje izloženost specifičnim političkim i ekonomskim događajima koji mogu uticati na jedno tržište, ali ne i na druga.
Kako to rade profesionalni investitori?
Upotreba finansijskih derivata za zaštitu portfolija - Derivati, kao što su opcije i fjučersi, koriste se za hedžing portfelja. Na primer, hedge fond može kupiti “put” opcije ili ući u “short poziciju” na fjučersima S&P 500 kao zaštitu od pada cena akcija. Na taj način, čak i ako tržište padne, fond može smanjiti gubitke ili ostvariti dobit kroz dobitke na ovim instrumentima.
Pažljivo kontrolišu rizik koncentracije imovine - Hedge fondovi vrlo pažljivo kontrolišu koliko im svaka pojedinačna investicija procentualno teži u ukupnoj vrednosti portfolija. Većina fondova gotovo nikad nema više od 5%-10% u pojedinačnoj poziciji portfelja i to je “zlatno pravilo”. Dakle, koliko god da je akcija sigurna, nikad ne smete da imate više od 5-10% vrednosti u samo jednoj investiciji jer je to statistički maksimalan gubitak koji vaš kapital može istrpeti.