INDEKSI U MINUSU UOČI REZULTATA TEHNOLOŠKIH KOMPANIJA
Indeks menadžera nabavke u sektoru proizvodnje u evrozoni iznosi 48.8 što je više u odnosu na očekivanih 48.5 i 47.8 koliko je ovaj indeks iznosio u prethodnom mesecu. Ipak, bez obzira na veće vrednosti ovog indeksa, ne treba zaboraviti da se on i dalje kreće ispod referentnog nivoa od 50 što ukazuje na kontrakciju u sektoru proizvodnje. U sektoru usluga situacija je nešto bolja, jer je vrednost ovog indeksa 50.7 što i dalje ukazuje na ekspanziju.
Indeks menadžera nabavke u sektoru proizvodnje u Velikoj Britaniji iznosi 46.7 što je iznad očekivanih 45.4, a koji ukazuje na kontrakciju u sektoru proizvodnje. Vrednost ovog indeksa u sektoru usluga iznosi 48 što je niže od očekivanih 49.6.
General Electric (GE) prijavio je zaradu od 1.24 dolara po akciji u odnosu na očekivanih 1.15 dolara po akciji. Kvartalni prihod iznosi 21.8 milijardi dolara što je iznad očekivanja analitičara od 21.2 milijarde dolara. Prilagođena zarada iznosiće čak 2 dolara po akciji u 2023. godini, saopštila je kompanija. Projekcije rasta dolaze uprkos riziku od ekonomskog usporavanja. Cena akcija je u blagom padu od 0.11% na 79.68 dolara pre otvaranja berze, a vrednost kompanije iznosi 87.12 milijardi dolara.
LOCHEED MARTIN - BOLJI REZULTATI OD OČEKIVANJA
Američki proizvođač oružja Lockheed Martin Corp (LMT) potukao je očekivanja analitičara u četvrtom kvartalu. Kompanija je objavila zaradu po akciji od 7.79 dolara u poređenju sa očekivanih 7.41 dolar. Kvartalni prihod iznosio je 19 milijardi dolara što je više od konsenzusa analitičara od 18.26 milijardi dolara. Proizvođač oružja rekao je da očekuje profit od 26,60 do 26,90 dolara po akciji u 2023. Prosečna procena analitičara je 26,96 dolara. Prepreke u lancu snabdevanja koje je izazvala pandemija smanjile su marže kod dobavljača iz odbrambenog sektora. Analitičari su upozorili da bi tražnja mogla da uspori 2023. godine nakon što je dostigla vrhunac pošto su Sjedinjene Države i njeni saveznici povećali budžete nakon ruske invazije na Ukrajinu prošle godine. Neto prodaja u jedinici za aeronautiku, koja je najveća u kompaniji, skočila je 7% na 7,64 milijarde dolara u četvrtom kvartalu, ali je operativna marža ovog segmenta smanjena na 10,7% sa 11,5% godinu dana ranije. Cena akcija kompanije porasla je 1,74% na 448.94 dolara. Trenutna vrednost kompanije iznosi 115.65 milijardi dolara.
VERIZON PAO 2,30% NAKON OBJAVE REZULTATA
Verizon Communications (VZ) je izvestio o prilagođenoj zaradi u četvrtom kvartalu koja je u nivou očekivanja analitičara. Za decembarski kvartal, zarada kompanije iznosila je 1.19 dolara po akciji, što je 10% manje u odnosu na godinu ranije. Analitičari su takođe prognozirali kvartalnu zaradu Verizona od 1.19 dolara po akciji. Prihod je porastao za 3,5% na 35,3 milijarde dolara što je više od očekivanja analitičara od 35,11 milijardi dolara. U četvrtom kvartalu 2021., Verizon je zaradio 1,31 dolar po akciji uz prihod od 34,1 milijardu dolara. Za 2023. godinu, Verizon je rekao da očekuje prilagođenu zaradu po akciji od 4,70 dolara. Verizon predviđa i rast prihoda od bežičnih usluga od 3,5% u odnosu na procene analitičara od 2,5% rasta. Cena akcija je pala 2,30% na 38.72 dolara dok je trenutna vrednost kompanije 166.44 milijardi dolara. Akcije VZ-a su pale usred očekivanja da će agresivnije bežične promocije uticati na profit u 2023.
J&J OSTVARIO VEĆU ZARADU PO AKCIJI OD OČEKIVANJA
Johnson&Johnson (JNJ), američka međunarodna kompanija koja se bavi proizvodnjom lekova, medicinskih uređaja, i srodnih proizvoda, prijavio je rezultate za četvrti kvartal 2022. Zarada po akciji iznosi 2.35 dolara u odnosu na očekivanih 2.24 dolara. Kvartalni prihod od 23.7 milijardi dolara je ipak nešto niži od konsenzusa analitičara od 23.9 milijardi dolara. U četvrtom kvartalu je zabeležen pad prodaje od 4.4% na 23,7 milijardi dolara prvenstveno zbog nepovoljnih deviznih kurseva i smanjene prodaje vakcine protiv COVID-19 u odnosu na prethodnu godinu. Kompanija očekuje prilagođeni rast prodaje od 4,0% u 2023. godini, isključujući vakcinu protiv COVID-19, i prilagođeni operativni prihod po akciji od 10.50 USD, što predstavlja rast od 3.5%. Cena akcija je blago porasla za 0.41% na 169 dolara u trgovanju pre otvaranja berze. Trenutna tržišna vrednost kompanije sada iznosi 440 milijardi dolara.
DANAHER POTUKAO OČEKIVANJA U Q4
Danaher Corporation (NYSE: DHR), kompanija koja se bavi dizajniranjem, proizvodnjom i plasiranjem medicinskih i industrijskih proizvoda i usluga, danas je objavio rezultate za četvrti kvartal i celu 2022. godinu. Za kvartal završen 31. decembra 2022. neto zarada po običnoj akciji iznosila je 2,87 dolara u odnosu na očekivanje analitičara od 2,5 dolara, što predstavlja povećanje od 6,5% u odnosu na isti period 2021. Prihodi su porasli 2,5% u odnosu na prethodnu godinu u četvrtom kvartalu 2022. na 8,4 milijarde dolara što je više od konsenzusa analitičara od 7.84 milijardi dolara. Za celu 2022. godinu, neto zarada iznosila je 7,1 milijardu dolara, ili 9,66 dolara po običnoj akciji, što predstavlja povećanje od 13,5% u odnosu na prethodnu godinu. Prihodi za celu 2022. godinu porasli su za 7,0% na 31,5 milijardi dolara. Cena akcije je blago porasla 0,25% na 277.69 u trgovanju pre otvaranja berze. Trenutna vrednost kompanije iznosi 201.65 milijardi dolara.
FED POSTAVLJA KURS ZA BLAŽI RAST KAMATNIH STOPA U FEBRUARU? DA LI NAS OČEKUJE PAUZA U POVEĆANJU KAMATNIH STOPA OVOG PROLEĆA?
Zvaničnici Federalnih rezervi spremaju se da uspore povećanje kamatne stope na drugom uzastopnom sastanku zakazanom za 01. februar ove godine. Povećanje za četvrtinu poena sledećeg meseca dovelo bi stopu Fed fondova u raspon između 4,5% i 4,75%. Većina zvaničnika Fed-a je u decembru prognozirala da će se terminalna tj. krajnja stopa nalaziti u rasponu između 5% i 5,25%. To bi podrazumevalo još dva povećanja za četvrtinu poena nakon verovatnog porasta sledećeg meseca. Investitori na tržištu Fed fund fjučersa (ZQ) očekuju da će centralna banka napraviti samo dva povećanja od četvrtine poena - na narednom sastanku 01. februara, i ponovo na sastanku FOMC-a 22. marta, a da će 14. juna napraviti pauzu.
Fed je prošle godine podizao stope čak sedam puta. Verovatna odluka da se odobri manje povećanje u februaru odražava rastuće poverenje zvaničnika da privreda reaguje na njihove napore da obuzdaju tražnju i smanje inflaciju. "Povećanja stope centralne banke imaju za cilj usporavanje inflacije smanjenjem tražnje, i postoji dovoljno dokaza da se to upravo dešava u poslovnom sektoru“, rekao je u petak guverner Fed-a Christopher Waller, rani zagovornik agresivnog povećanja kamatnih stopa prošle godine.
Ono što trenutno u najvećoj meri okupira pažnju investitora nije samo povećanje stope na predstojećem sastanku, nego i precizne smernice zvaničnika Fed-a za naredne sastanke. Zvaničnici bi mogli da razmotre tri važna pitanja: Koliko je vremena potrebno da puni efekti povećanja Fed-ove stope utiču na tržište rada i ukupnu ekonomsku tražnju? Koliko bi inflacija mogla da uspori zbog drugih faktora kao što su ublažavanje uskih grla u lancu snabdevanja ili nižih troškova energenata i drugih roba? I kada je vreme za pauzu u povećanju stopa?
Odgovori na ova pitanja zavisiće u velikoj meri od novih ekonomskih podataka koji budu pristizali. Analitičari Bloomberg-a navode da će čak i nakon dobrih ekonomskih podataka, Fed nastaviti da povećava stopu do početka leta. "Fed mora ostati fleksibilan i nastaviti da povećava stope ako to budu zahtevale promene u ekonomskim izgledima ili finansijskim uslovima“, rekla je predsednica Fed-a u Dalasu Lorie Logan u nedavnom govoru. Lorie nije usamljena u svojim stavovima, na tržištu se spekuliše da se i drugi članovi Fed-a protive bilo kakvom odlaganju podizanja stope ako ekonomija ne oslabi dovoljno u narednim mesecima. Kao argument navode da je vreme između politike zaoštravanja Fed-a i usporavanja ekonomije relativno kratko i da će privreda SAD-a uskoro osetiti posledice izazvane oštrom monetarnom politikom. Predsednik Fed-a Sent Luisa, James Bullard, nedavno je rekao da bi voleo da vidi veće povećanje stope, za pola poena, na predstojećem sastanku, jer ne misli da su stope dovoljno visoke da bi u potpunosti pobedile inflaciju. „Verovatno biste morali da podignete stopu preko 5% da biste iskreno rekli da imamo pravi nivo“, rekao je on u intervjuu. „Zašto ne bismo otišli tamo gde bi trebalo da idemo? Zašto da odustanemo i da ne dođemo do potrebnog nivoa?“
Zvaničnici Fed-a su dugo očekivali da će inflacija pasti kako su se uska grla u lancu snabdevanja i poremećaji na tržištu roba smanjili, ali je inflacija umesto toga porasla u prvoj polovini 2022. godine. Inflacija je opala u poslednja tri meseca uglavnom zbog pada cena goriva i cena roba, poput polovnih automobila. Takođe, postoje znaci da će se rente i drugi troškovi stanovanja značajno ohladiti usred naglog usporavanja tražnje, mada se ne očekuje da će se ti podaci pojaviti u zvaničnim merama inflacije u prvoj polovini 2023. godine. Kao rezultat toga, Fed je nedavno preusmerio svoj fokus na uži podskup radno intenzivnih usluga. Zvaničnici veruju da bi ta kategorija mogla da otkrije da li se viši troškovi plata prenose na potrošačke cene. Ako je inflacija usluga visoka jer plate rastu u korak sa cenama, kao što se to dešavalo tokom 1970-ih, onda će zvaničnici Fed-a definitivno nastaviti da povećavaju stope nakon 01. februara. Do tada Fed će imati nove ekonomske podatke sa tržišta rada i nekretnina kao i podatke o inflaciji i troškovima zaposlenja, pre sastanka 22. marta.
GRAFIK DANA: PORAST OTPUŠTANJA U TEHNOLOŠKOM SEKTORU NA POČETKU 2023. GODINE
U 2022. godini, tehnološki sektor je najavio gubitak 97 hiljada radnih mesta. Prošle nedelje su Microsoft (MSFT) i Alphabet matična kompanija Google-a (GOOGL), najavili dodatnu "seču" radne snage, pa će zaključno sa januarom tekuće godine gubitak radnih mesta iznositi preko 130 hiljada. Mnogi analitičari upozoravaju da će talas otpuštanja i u drugim sektorima privrede tek uslediti, što je posledica oštre promene monetarne politike centralnih banaka širom sveta.
