Globalni rast obveznica ubrzan padom inflacije u Evrozoni
Globalno tržište obveznica doživelo je novi rast nakon objave podataka da je inflacija u evrozoni prvi put od 2021. godine pala ispod cilja Evropske centralne banke (ECB) od 2%. Ovaj razvoj događaja dodatno je podstakao špekulacije o novom smanjenju kamatnih stopa od strane ECB-a za četvrtinu procenta ovog meseca. Predsednica ECB-a, Kristin Lagard, izrazila je veći optimizam u vezi sa smanjenjem pritisaka na cene. Prinosi na desetogodišnje nemačke obveznice pali su na najniži nivo od januara, dok su američke državne obveznice takođe zabeležile rast.
Fjučersi na S&P 500 su ostali gotovo nepromenjeni nakon što je ovaj indeks u ponedeljak zabeležio novi rekord, zahvaljujući snažnom rastu u trećem kvartalu. Optimizam na tržištu raste usled uverenja da Federalne rezerve mogu postići „meko prizemljenje“ — primenu restriktivne monetarne politike koja neće ugroziti privredni rast. Međutim, izvršni direktor BlackRock-a, Lari Fink, upozorio je da tržište možda precenjuje mogućnost značajnijih smanjenja kamatnih stopa. „Projekcije koje ukazuju na toliko ublažavanje su preterane,“ rekao je Fink u intervjuu za Bloomberg TV.
Na drugim tržištima, cena nafte je pala zbog potencijalnog povratka libijske proizvodnje, dok je Izrael saopštio da je započeo „ciljane kopnene napade“ u Libanu.
Inflacija u Evrozoni pala ispod 2%, očekuju se nova smanjenja kamatnih stopa
Inflacija u evrozoni pala je ispod ciljanih 2% Evropske centralne banke (ECB) prvi put od 2021. godine, otvarajući put za dalja smanjenja kamatnih stopa. Prema podacima Eurostata, potrošačke cene u septembru porasle su za 1,8% u odnosu na isti period prošle godine, uglavnom zahvaljujući padu troškova energije.
Ovi podaci jačaju očekivanja investitora da će ECB brže smanjivati kamatne stope kako bi odgovorila na usporavanje ekonomije i ubrzanu dezinflaciju. Predsednica ECB-a, Kristin Lagard, nagovestila je da će se na sledećem sastanku 17. oktobra uzeti u obzir niže cene potrošačkih proizvoda. Očekuje se da će ovog meseca uslediti treće smanjenje kamatnih stopa ove godine, a novi potez bi mogao uslediti i u decembru. Iako je inflacija u energetskom sektoru opala, inflacija u uslugama ostaje visoka, sa stopom od 4% u septembru. Plate, ključni faktor u troškovima usluga, počinju da se stabilizuju, a zvaničnici ECB-a očekuju dalji pad ovih troškova. Rastuća zabrinutost za nemački proizvodni sektor i dalje otežava ekonomiju evrozone, dok potrošači ostaju oprezni u potrošnji uprkos nižim cenama i rastućim prihodima.
Izrael pokrenuo kopnenu operaciju u Libanu, sukob sa Hezbolahom eskalira
Izrael je započeo ograničenu kopnenu operaciju u južnim delovima Libana, pojačavajući svoju ofanzivu protiv Hezbolaha. Ovaj potez dolazi nakon što je izraelska vojska prethodnih nedelja intenzivirala napade na vojne ciljeve grupe, uključujući i vazdušni udar u Bejrutu kojim je ubijen vođa Hezbolaha, Hasan Nasralah.
Ciljevi operacije su infrastruktura i vojni položaji Hezbolaha, za koje Izrael tvrdi da predstavljaju neposrednu pretnju za naselja na severnoj granici zemlje. Kopnena akcija sledi nakon višenedeljnih obaveštajnih operacija i bombardovanja, sa ciljem da se uništi komandna struktura Hezbolaha.
Ovaj potez otvara novi front u sukobu, dok se borbe sa Hamasom nastavljaju u Gazi, a tenzije rastu na Zapadnoj obali. Američki zvaničnici, zabrinuti zbog mogućeg širenja sukoba, pozivaju na oprez, dok su izraelske snage upozorile libansku vojsku da se povuče iz graničnih oblasti. Sukob u Libanu dodatno komplikuje krizu u zemlji, koja se već suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima i velikim brojem raseljenih ljudi. Hezbolah je saopštio da su spremni za kopnenu borbu ukoliko Izrael odluči da nastavi operaciju.
Fink: Tržište preteruje u očekivanjima o smanjenju stope Fed-a
zvršni direktor BlackRock-a (BLK), Lari Fink, izjavio je da tržište precenjuje obim budućih smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi, s obzirom na to da ekonomija SAD-a nastavlja da raste. Fink je u intervjuu za Bloomberg Televiziju naglasio da, iako postoji prostor za ublažavanje monetarne politike, nivo smanjenja koji tržište predviđa je preteran.
Prema trenutnim tržišnim projekcijama, postoji šansa od jedne trećine da će Fed smanjiti kamatne stope za pola procenta u novembru, dok se do kraja sledeće godine očekuje ukupno smanjenje od 190 baznih poena. Međutim, Fink je skeptičan da će se ovi scenariji ostvariti, naglašavajući da trenutne vladine politike više podržavaju inflaciju nego deflaciju. Fed je već smanjio kamatne stope u septembru za pola procenta, prvi put od 2020. godine, dok je predsednik Fed-a, Džerom Povel, izjavio da će dalja smanjenja biti postepena, uz nastavak ekonomskog rasta i kontrolu inflacije prema ciljanih 2%.
Fink je takođe izjavio da, uprkos određenim segmentima ekonomije koji se suočavaju sa izazovima, tržište ne pokazuje znake sistemskog rizika, te očekuje stabilan rast korporativnih prihoda.
Powell: Fed će pažljivo smanjivati kamatne stope
Predsednik Federalnih rezervi, Džerom Povel, izjavio je da će centralna banka smanjivati kamatne stope postepeno, naglašavajući da američka ekonomija ostaje stabilna.
Na sastanku Nacionalnog udruženja za poslovnu ekonomiju, Povel je istakao da Fed neće slediti unapred određenu politiku, već će odluke donositi na osnovu aktuelnih ekonomskih podataka. Povel je izrazio optimizam da će inflacija nastaviti da se smanjuje prema cilju od 2%, dodajući da trenutni ekonomski uslovi pogoduju daljem smanjenju pritisaka na cene. Ipak, Fed nije u žurbi da ubrzano snižava stope, već će pratiti kako se ekonomija “razvija” u narednim mesecima.
Trenutno, kamatna stopa je između 4,75% i 5%, što još uvek usporava ekonomsku aktivnost. Povel je priznao da tržište rada pokazuje znake hlađenja, ali naglašava da dodatno smanjenje zaposlenosti nije potrebno za postizanje inflacionog cilja. Iako investitori očekuju smanjenje kamatnih stopa do kraja godine, Fed zadržava oprez prema prebrzom snižavanju, iz bojazni da bi to moglo ponovo podstaći inflaciju. Konačne odluke zavisiće od daljih podataka o tržištu rada i inflaciji.
Grafikon dana: S&P 500 beleži najbolji početak godine od 1997.
Američke akcije zabeležile su značajan rast u trećem kvartalu, a investitori se nadaju da će se ovaj pozitivan trend nastaviti i u oktobru, uprkos političkim neizvesnostima i mogućoj recesiji. S&P 500 indeks porastao je za 5,1% u trećem kvartalu, čime je obezbedio najbolji početak godine od 1997. Tržišna kapitalizacija indeksa po prvi put premašila je 50 biliona dolara, a sve to u mesecu koji se tradicionalno smatra najgorim za berzanske indekse.
Za razliku od prethodnih perioda kada su rast predvodile velike tehnološke kompanije, ovoga puta rast je bio široko zasnovan. Nasdaq 100 indeks, pretežno sastavljen od tehnoloških akcija, ostvario je skromni rast od 1,7%, dok je jednako ponderisana verzija S&P 500 skočila gotovo 9%. Ovaj širi oporavak daje signal da tržište ulazi u novu fazu, sa sve većim očekivanjima da će Federalne rezerve uspeti da postignu tzv. "meko sletanje" ekonomije kroz smanjenje kamatnih stopa. Na tržištu derivata, opcije takođe odražavaju optimizam. Odnos put-call opcija, koji raste s povećanjem pesimističkih opklada, je na najnižem je nivou od jula 2023. godine, što sugeriše da investitori očekuju nastavak rasta indeksa akcija.
