Kina uvodi nove mere za oživljavanje ekonomije i tržišta

Analitički tim TW24
Foto: Canva
24.09.2024

Berze u usponu zahvaljujući Kineskim stimulativnim merama

Berze u Evropi i Americi beleže rast nakon što je Kina objavila niz stimulativnih mera za podršku privredi, što je povećalo apetit investitora za rizičnijim ulaganjima. Indeks Stoxx Europe 600 (DJ600) skočio je za 0,7%, predvođen sektorima povezanima sa Kinom, poput rudarskih kompanija, proizvođača luksuzne robe i automobila. Cene nafte Brent (COIL) premašile su 75 dolara po barelu, dok su akcije kompanija Rio Tinto (RIO) i BHP Group (BHP) porasle zbog rasta cena rude gvožđa. Zlato (XAUUSD) je dostiglo novi rekord od 2.640,11 dolara po unci. Prinosi na zapise i obveznice trezora u SAD-u su porasli dok investitori iščekuju podatke o ličnoj potrošnji i inflaciji, kako bi stekli uvid u dalje odluke Federalnih rezervi. Narodna banka Kine (PBOC) objavila je širok paket stimulativnih mera, uključujući smanjenje obaveznih rezervi za banke i ubrizgavanje najmanje 800 milijardi juana (114 milijardi dolara) podrške na tržištu akcija, što je dodatno ojačalo optimizam investitora. Mere uključuju i smanjenje kratkoročnih kamatnih stopa i dodatne korake za podršku sektoru nekretnina.

Akcije kompanije Deere & Company (DE) pale su za 1,1% nakon što je bivši predsednik Donald Tramp, republikanski predsednički kandidat, zapretio poljoprivrednom proizvođaču carinom od 200% ukoliko deo proizvodnje preseli u fabrike u Meksiku. Akcije Salesforce-a (CRM) porasle su 1,7% nakon što je Piper Sandler unapredio investicionu ocenu softverske kompanije. Vrednost akcija kompanije Visa (V) pala je 1,9% jer se Ministarstvo pravde SAD priprema da podnese antimonopolsku tužbu protiv ovog giganta. U fokusu danas ostaju i akcije Snowflake-a (SNOW), Starbucksa (SBUX) i Lowe’s-a (LOW).

Kina uvodi nove mere za oživljavanje ekonomije i tržišta

Narodna banka Kine uvela je niz stimulativnih mera kako bi podstakla privredu i povratila poverenje investitora. Guverner Pan Gongšeng najavio je smanjenje ključne kratkoročne kamatne stope na 1,5%, kao i sniženje stope obaveznih rezervi banaka za 0,5 procentnih poena, čime se oslobađa 1 trilion juana likvidnosti. Ovo je prvi put od 2015. godine da su oba smanjenja najavljena istog dana. Osim toga, uvedene su dodatne mere za podršku sektoru nekretnina, uključujući snižavanje troškova zaduživanja za hipotekarne kredite u vrednosti od 5,3 triliona dolara i olakšavanje uslova za kupovinu druge nekretnine.

Pan je naglasio da će centralna banka obezbediti najmanje 800 milijardi juana (113 milijardi dolara) likvidnosti za podršku berzanskom tržištu, uz mogućnost osnivanja fonda za stabilizaciju tržišta. Iako je paket mera pozdravljen, analitičari upozoravaju da su potrebne dodatne politike, naročito one koje će podsticati potrošnju. Stručnjaci smatraju da bi fiskalna politika i dodatni podsticaji mogli biti ključni za ispunjavanje cilja rasta od 5% za ovu godinu. Iako su mere značajne, ostaje pitanje da li će one biti dovoljne za prevazilaženje dugoročnih izazova, uključujući deflacioni pritisak i krizu u sektoru nekretnina.

Tržišta očekuju novo smanjenje kamatnih stopa ECB-a u oktobru

Učesnici na finansijskim tržištima sve više veruju da će Evropska centralna banka (ECB) smanjiti kamatne stope sledećeg meseca zbog pogoršanja ekonomske situacije u evrozoni. Nakon objave slabih podataka o poslovanju privatnog sektora, procene pokazuju da postoji 50% šanse da ECB smanji kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena u oktobru, u poređenju sa 20% koliko je bilo očekivano prethodne nedelje.

ECB je ove godine već smanjila kamatne stope dva puta, u junu i septembru, ali novi podaci ukazuju na dodatno usporavanje ekonomije, što povećava pritisak na kreatore monetarne politike. Uz to, nedavno veliko smanjenje stope Federalnih rezervi SAD-a za pola procentnog poena dodatno je podstaklo očekivanja da će ECB ubrzati ublažavanje mera.

Iako predsednica ECB-a, Kristina Lagard, nije otkrila mnogo na poslednjoj konferenciji za javnost, tržište nastavlja da spekuliše o daljim potezima centralne banke kako bi se izbegla dublja ekonomska kriza u evrozoni. Stručnjaci upozoravaju da je potrebna dodatna podrška i sa fiskalne strane kako bi se očuvala stabilnost ekonomije.

Boeingova ponuda za prekid štrajka odbijena od strane sindikata

Boeing (BA) je ponudio "najbolju i konačnu" ponudu za povećanje plata hiljadama radnika koji su u štrajku, ali sindikat International Association of Machinists and Aerospace Workers (IAM) odbio je da ponudu stavi na glasanje, navodeći da nije bilo pregovora o ključnim pitanjima.

Ponuda uključuje vraćanje bonusa na učinak, poboljšanje penzijskih beneficija i udvostručavanje bonusa za ratifikaciju na 6.000 dolara ako radnici prihvate ponudu do petka. Ipak, sindikat navodi da ponuda ne ispunjava ključne zahteve radnika, kao što su veće plate i bolji uslovi za penzionisanje.

Više od 32.000 radnika u Portlandu i okolini Sijetla stupilo je u štrajk 13. septembra, zahtevajući 40% povećanje plata i vraćanje bonusa na učinak. Ovo je prvi štrajk sindikata od 2008. godine, a radnici su već odbili prethodnu ponudu kompanije. Boeing se suočava sa velikim finansijskim pritiskom i rizikom sniženja kreditnog rejtinga zbog štrajka, dok sindikat ističe da je potrebno više pregovora kako bi se odgovorilo na potrebe radnika. Situacija ostaje neizvesna, jer sindikat planira da konsultuje svoje članove o narednim koracima, ali trenutno odbija glasanje o novoj ponudi.

Izraelski vazdušni napadi na Liban: Skoro 500 poginulih u eskalaciji sukoba

Izrael je pokrenuo velike vazdušne napade na južni Liban, pri čemu je stradalo skoro 500 ljudi, dok je 1.650 osoba ranjeno, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja. Ovo je jedan od najsmrtonosnijih dana u sukobu između Izraela i Hezbolaha u poslednjih gotovo 20 godina. 

Izraelski zvaničnici tvrde da su mnogi poginuli članovi Hezbolaha, optužujući tu grupu za postavljanje raketnih lansera u civilnim objektima. Ovi napadi su usledili nekoliko dana nakon što su Hezbolahovi komunikacioni uređaji eksplodirali, za šta je grupa optužila Izrael.

Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, naglasio je da Izrael neće čekati da pretnje eskaliraju, već da preduzima proaktivne mere. Iako izraelski vojni zvaničnici kažu da je fokus na vazdušnim napadima, postoji bojazan od moguće kopnene invazije, posebno s obzirom na intenzivne sukobe poslednjih dana. SAD pozivaju na uzdržanost i diplomatsko rešenje, dok je Pentagon najavio slanje dodatnih trupa na Bliski istok zbog sve većih tenzija.

Grafik dana: S&P 500 premašio očekivanja Wall Street-a: Indeks daleko iznad projekcija za 2024.

S&P 500 (SPX) je zatvorio jučerašnji dan sa cenom od 5.719 poena, što je preko 300 poena iznad najviše projektovane ciljne vrednosti za kraj 2024. godine prema procenama Wall Street stratega.

Prosečna ciljna vrednost za kraj godine je 4.861, što znači da je trenutni nivo indeksa čak 18% iznad te projekcije, a do kraja godine ostala su još tri meseca.


 

Investiraj odmah