Pregled tržišta: Kina uzvratila Americi uvođenjem carina od 34%
Kina je reagovala na odluku predsednika SAD-a Donalda Trampa o uvođenju tarifa na kineske proizvode uvođenjem istih mera prema američkoj robi. Vlada u Pekingu saopštila je da će od 10. aprila primenjivati dodatne carine od 34% na sav uvoz robe iz SAD-a. Ova odluka predstavlja jedan od najoštrijih odgovora Kine na američku trgovinsku politiku poslednjih godina. Ranije je Kina koristila ciljane tarife koje su obuhvatale ograničen broj proizvoda poput poljoprivrednih proizvoda i energenata, ali sada se odlučila na opštu tarifu. Osim tarifnih mera, Kina je preduzela i nekoliko drugih ekonomskih mera kao odgovor na američke sankcije. Na kineskoj listi ograničenja izvoza našlo se sedam retkih metala, uključujući samarijum, koji je od ključne važnosti za industriju magneta i nuklearnih reaktora. Još jedna značajna mera je dodavanje 11 američkih kompanija na kinesku „listu nepouzdanih entiteta”, među kojima su proizvođači dronova Skydio i Insitu u vlasništvu kompanije Boeing.
Finansijska tržišta reagovala padom na najavu novih tarifa
Vest o uzajamnim tarifama između SAD-a i Kine izazvala je dramatičan pad vrednosti akcija na globalnim tržištima. U petak su američki terminski ugovori, na S&P 500, zabeležili pad veći od 3,5%, dok je indeks Nasdaq 100 pao za više od 4%. Evropske berze su takođe ozbiljno pogođene, pri čemu je indeks STOXX Europe 600 zabeležio pad od skoro 4%, što pokazuje koliko su tržišta nervozna zbog mogućeg zaoštravanja trgovinskog rata. Investitori su u strahu od recesije počeli masovno prodavati akcije i okrenuli se sigurnosti državnih obveznica. Cena američkih desetogodišnjih državnih obveznica značajno je porasla, što je prouzrokovalo pad prinosa ispod 4%. Slični trendovi su primećeni i u Japanu, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, što ukazuje na globalnu zabrinutost. Cena američke referentne sirove nafte doživela je značajan pad, spustivši se ispod 62 dolara po barelu, što predstavlja najniži nivo još od 2021. godine. Istovremeno, vrednost dolara je blago stabilizovana nakon oštrog pada prethodnog dana, ali i dalje ostaje blizu najnižeg nivoa u ovoj godini. Ekonomisti JPMorgana procenjuju da postoji čak 60% verovatnoće da će trenutna trgovinska kriza između dve najveće svetske ekonomije izazvati globalnu recesiju, dok trgovci već sada spekulišu da će Federalne rezerve biti primorane da smanje kamatne stope kako bi podržale ekonomiju.
Ekonomija SAD-a ostaje stabilna uprkos trgovinskoj krizi
Iako su tržišta ozbiljno zabrinuta zbog trgovinskog sukoba između SAD-a i Kine, najnoviji izveštaj o stanju tržišta rada u SAD-u pokazuje da ekonomija za sada ostaje otporna na eksterni pritisak. U martu je otvoreno čak 228.000 novih radnih mesta, što je bilo znatno iznad očekivanja analitičara i predstavlja snažan indikator da su ekonomski fundamenti i dalje čvrsti. Ovaj podatak, međutim, nije uspeo da umiri tržišta koja su ostala fokusirana na neizvesnost budućih odnosa između dve ekonomske velesile. Centralna banka SAD-a, Federalne rezerve, pažljivo će pratiti razvoj situacije, a govor predsednika ove institucije, Džeroma Pauela, koji će dati procenu kako će nove mere uticati na ekonomsku politiku banke u narednom periodu, zakazan je danas za 17 časova. U svetlu ovih događaja, trgovci već sada računaju da će kamatne stope biti smanjene kako bi se sprečilo dalje slabljenje ekonomije. Ova očekivanja ukazuju da, iako je tržište rada još uvek snažno, dugoročni efekti tarifnih mera mogu dovesti do slabljenja ekonomskog rasta, posebno ukoliko trgovinske tenzije nastave da eskaliraju.
Indeks straha na Wall Streetu dostiže četvorogodišnji maksimum
Posledice tarifnog rata između SAD-a i Kine vidljive su i kroz rast popularnog indeksa „straha“ (Cboe Volatility Index - VIX), koji je dostigao najviši nivo u poslednje četiri godine. VIX, koji meri očekivanu nestabilnost tržišta na osnovu cena opcija indeksa S&P 500, popeo se do nivoa od 45,56 pre nego što se povukao na oko 40. To je najveći nivo još od oktobra 2020. godine kada su tržišta bila pod pritiskom usled pandemije COVID-19.
