Kineska politika donosi kratkoročni optimizam; Geopolitičke tenzije pritiskaju tržišta; centralne banke i inflacija u fokusu
Fjučersi na američke indekse zabeležili su blage gubitke ovog jutra usled rastuće geopolitičke neizvesnosti. Ugovori na Nasdaq 100 (MNQ) oslabili su za 0,2%, dok su fjučersi na S&P 500 (MES) pali za 0,1%, uprkos inicijalnom rastu nakon kineske najave o „umereno labavoj“ monetarnoj politici u narednoj godini. Azijska tržišta i sektori izloženi kineskoj ekonomiji, poput rudarskih i potrošačkih kompanija, ostvarili su kratkoročne dobitke, ali je optimizam ubrzo splasnuo. Geopolitički rizici dodatno su opteretili tržišta. Svrgavanje režima Bašara al-Asada u Siriji uznemirilo je Bliski istok, dok politička kriza u Južnoj Koreji, izazvana inicijativom za opoziv predsednika Juna Suk Jeola, pritiska lokalno tržište i valutu. U fokusu investitora su i predstojeći sastanci centralnih banaka, uključujući Evropsku centralnu banku, Banku Kanade i Švajcarsku nacionalnu banku, od kojih se očekuje smanjenje kamatnih stopa. Ključni američki podaci o inflaciji dodatno će uticati na odluku Federalnih rezervi o potencijalnom smanjenju stopa na sastanku 18. decembra.
Među pojedinačnim akcijama, Nvidia (NVDA) je zabeležila pad usled kineske antimonopolske istrage, dok su Apollo Global Management (APO) i Workday (WDAY) ostvarili rast nakon potvrde ulaska u S&P 500 indeks. Akcije CompuGroup Medical (COP) skočile su za više od 31% nakon što je nemačka softverska kompanija objavila partnerstvo sa privatnim investicionim fondom CVC Capital Partners. CVC je najavio tender za preuzimanje akcija po ceni od 22 evra, što predstavlja premiju od 51,1% u odnosu na tromesečni prosek. Super Micro Computer (SMCI) porastao je za 9% nakon što je dobio produženje roka od Nasdaq-a do februara 2025. godine da reši regulatorne probleme i zadrži listing. Kompanija je najavila rast prihoda od 67%, dok analitičari pozitivno gledaju na njen status glavnog dobavljača Nvidia servera za AI tehnologiju. Na širem tržištu, investicione kuće iznele su optimističke prognoze za S&P 500. Oppenheimer predviđa rast indeksa na 7.100 do kraja 2025, vođen ekonomskim rastom, AI tehnologijama i povećanim interesovanjem investitora. S druge strane, Citigroup (C) postavlja ciljni nivo na 6.500, uz očekivanu volatilnost i upozorenja na visoke valuacije.
Kina najavila ublažavanje monetarne politike i veću fiskalnu podršku
Kineski lideri planiraju „umereno labavu“ monetarnu politiku i proaktivniju fiskalnu podršku u 2025. godini, dok se Peking priprema za potencijalni trgovinski sukob sa SAD pod vođstvom Donalda Trampa.
Politbiro, predvođen predsednikom Si Đinpingom, na decembarskom sastanku najavio je značajan zaokret, prvi od 2011. godine. Kineske vlasti će primeniti dodatne ekonomske mere kako bi stabilizovale tržišta nekretnina i akcija i podržale privredni rast, koristeći vanredna “kontra-ciklična” prilagođavanja. Ove odluke dolaze u trenutku kada Tramp preti uvođenjem tarifa od 60% na kineski izvoz, što dodatno ugrožava izvoznu perspektivu druge po veličini svetske ekonomije. Tržišta su pozitivno reagovala – juan je ojačao, a prinosi na državne obveznice značajno su opali. Hang Seng (MHI), tehnološki indeks, porastao je za preko 5%. Iako je kineska ekonomija pokazala znake stabilizacije zahvaljujući ranijem paketu podsticaja, vlasti su pod pritiskom da ubrzaju mere zbog globalnih neizvesnosti. Stručnjaci smatraju da će cilj rasta BDP-a za sledeću godinu biti oko 5%, što bi predstavljalo značajan iskorak u obnovi kineske privrede.
Donald Tramp se vraća na međunarodnu scenu
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp vratio se na međunarodnu scenu sastankom sa predsednicima Ukrajine Volodimirom Zelenskim i Francuske Emanuelom Makronom u Parizu. Fokus razgovora bio je rat u Ukrajini i mogući koraci ka njegovom okončanju.
Na sastanku u Jelisejskoj palati, Tramp je izjavio da Zelenski „želi da postigne dogovor“ i pozvao na „trenutni prekid vatre i početak pregovora“. Ove izjave izazvale su zabrinutost u Kijevu i evropskim prestonicama, gde se strahuje da bi nova američka administracija mogla smanjiti podršku Ukrajini i izvršiti pritisak na Zelenskog da prihvati ustupke. Sastanak dolazi u trenutku kada ukrajinske snage beleže značajne gubitke na frontu, dok Rusija poslednjih nedelja pojačava napade.
Makron je iskoristio ovu priliku da inicira diplomatski dijalog i pokaže ulogu Francuske kao posrednika, uprkos političkim izazovima kod kuće nakon pada njegove vlade. Tramp je komentarisao i situaciju u Siriji, naglasivši da SAD ne bi trebalo da se mešaju u tamošnji sukob. Njegova poseta Parizu, prva od izborne pobede, šalje jasnu poruku da će nova američka administracija preuzeti aktivniju ulogu u rešavanju ključnih globalnih pitanja.
Tramp nema planove za smenu Pauela sa čela Fed-a
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izjavio je da ne planira da smeni predsednika Federalnih rezervi, Džeroma Pauela, čiji mandat traje do maja 2026. godine. U intervjuu za NBC, Tramp je jasno odgovorio „Ne planiram“ na pitanje da li će okončati Pauelov mandat pre isteka. Iako je priznao da veruje da bi Pauel poslušao naredbu, dodao je da ne očekuje takav razvoj situacije.
Pauel, koji je prvi put postavljen na ovu poziciju 2018. godine upravo od strane Trampa, u prošlosti se često sukobljavao sa tadašnjim predsednikom zbog politike kamatnih stopa. Tokom svoje kampanje, Tramp je kritikovao Pauelovu ulogu, ali sada naglašava da nema nameru da ga zameni. S druge strane, Pauel je ranije izjavio da ne bi podneo ostavku čak ni na zahtev predsednika, pozivajući se na zakon koji štiti njegovu poziciju.
Odnosi između Trampa i Pauela, kao i stavovi novoizabranog predsednika o većoj kontroli nad Federalnim rezervama, mogli bi ponovo privući pažnju javnosti i tržišta kada Tramp fromalno preuzme dužnost u januaru.
Pad Asada stvara vakuum moći i novu pretnju za Siriju
Pad Bašara Al-Asada nakon 24 godine vlasti otvorio je vakuum moći u Siriji, stvarajući rizik od daljih sukoba i destabilizacije regiona. Pobunjeničke snage predvođene grupom Hayat Tahrir al-Šam (HTS) zauzele su ključne gradove Alep, Hamu i Homs, a zatim i glavni grad Damask, čime je okončana višegodišnja vladavina Asadove porodice. Iako je Asad uspeo da se održi tokom 13-godišnjeg građanskog rata uz podršku Rusije i Irana, njegovi saveznici su mu ovog puta okrenuli leđa. Rusija, zaokupljena ratom u Ukrajini, ponudila mu je azil, dok je Iran signalizirao da je Asad odgovoran za sopstveni pad.
Analitičari upozoravaju da bi trenutni vakuum mogao dovesti do frakcijskih sukoba nalik onima u Libiji i Iraku, gde su slični događaji izazvali dugoročan haos. Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp jasno je stavio do znanja da Amerika neće intervenisati, dok su regionalne sile, poput Turske i Saudijske Arabije, pozvale na mirnu tranziciju vlasti.
Sirija sada ulazi u neizvesnu fazu, sa dubokim političkim i ekonomskim krizama. Buduća vlada u Damasku suočiće se sa izazovom obnove razorene zemlje, dok pretnja sukoba među frakcijama i dalje ostaje visoka.
Rast S&P 500 od 29% u 2024: Istorija pokazuje da ovakvi rezultati nisu retki
Uključujući dividende, S&P 500 je u 2024. godini ostvario rast od preko 29%. Iako se takav prinos može činiti izuzetnim, istorijski podaci pokazuju da nije neuobičajen.
Od 1928. godine, S&P 500 je završio godinu sa prinosom iznad 25% u 26 od 96 slučajeva, što znači da se to dešava u približno 27% godina.
