Umesto uvoda
⇒ Oni koji mogu da vide prošlost sumornih naslova i ostanu fokusirani na budućnost obično izlaze kao pobednici u berzanskoj investicionoj igri;
⇒ Prirodno je za ljudski um da se oseća loše i depresivno na dnu tržišta. Ali poenta je da akcije gledaju u budućnost pokušavajući da ukalkulišu u svoju cenu ekonomska poboljšanja pre nego što se ona zaista dogode;
⇒ "Rastuća tržišta su rođena na pesimizmu, rastu na skepticizmu, postaju zrela na optimizmu i umiru u euforiji" - Sir John Templeton;
⇒ Početni skok od 15-20% na samom početku bikovskog (rastućeg) tržišta obično dolazi kada je raspoloženje među ulagačima još uvek vrlo mračno. Generalno, izbegavanje kupovine akcija radi jasnoće da se tržište preokrenulo može biti izuzetno skupa greška ulagača.
⇒ Uspešno dugoročno investiranje zahteva strpljenje i disciplinu. Zahteva kontinuitet i raspoređenost uloga tokom vremena i cenovnih nivoa.
Čeka nas decenijama visoka inflacija. Najbrži rast kamatnih stopa od 1980-te. Rat Rusije i Ukrajine neće nikad prestati. Tenzije sa Kinom prete globalnom miru. Energetska kriza u Evropi će izazvati smrzavanje i glad...
Tok negativnosti u današnjem tržišnom ambijentu može učiniti da investiranje izgleda zastrašujuće. Ovakva vremena tokom istorije uglavnom navode mnoge da prodaju ili na drugi način izbegavaju ulaganje u akcije. Međutim, ovakav tip rizika je tokom istorije uvek bio sveprisutan.
Oni koji mogu da vide prošlost sumornih naslova i ostanu fokusirani na budućnost obično izlaze kao pobednici u berzanskoj investicionoj igri. Mnogi vide današnje probleme kao nepremostive – ili dovoljno uporne da dugoročno smanje ulaganje u akcije. Moguće da su u pravu, ali prvo razmotrite istorijsku zakonitost - akcije zapravo rastu mnogo pre nego što ti strahovi nestanu.
Pre 2022. godine, postojalo je 14 "medveđih tržišta" (recesionih, padajućih) otkad pratimo pouzdane podatke indeksa S&P 500, od 1926. godine. Svako recesiono tržište je u proseku trajalo oko 21 mesec. Nakon toga je oporavak akcija obično bio oštar i dinamičan. Istorija nas uči da akcije nakon ovakvih istorijskih padova odskoče u proseku oko 49% u narednih 12 meseci. U proseku, akcijama je bilo potrebno 42 meseca da nadoknade pad na "medveđem tržištu". Posebno je bio oštar period 1929. do 1933. godine kada je trebalo 268 meseci da se tržište oporavi i vrati na svoje pređašnje nivoe (ne uključujući reinvestiranje dividendi). Medijana — srednja tačka koja deli skup podataka na dva jednaka dela — je 17 meseci oporavka uz napomenu da se period odskoka kretao od samo 3 meseca do čak 69 meseci.
Kada gledamo istoriju tržišta, rast (oporavak) akcija se dešavao bez obzira na činjenicu što su ekonomski uslovi bili i dalje prilično loši i kompleksni u privredi. Drugim rečima, brige i strah na tržištu su uglavnom trajali i nakon što je uspon akcija počeo da se manifestuje. Međutim, mnogi i dalje veruju da će ovog puta „biti drugačije“, odbacujući sposobnost tržišta da se oporavi. Pretpostavljamo da je to zato što se ljudi obično više fokusiraju na današnje probleme nego na prošlost iz koje možemo mnogo toga mudrog saznati.
Nećemo ići predaleko da nas skeptici ne bi "optužili" da poređenje starih i modernih tržišta nisu adekvatna. Hajde samo da pogledamo detaljnije nedavnu prošlost. Godine 2020., neizvesnost i strah zbog blokade COVID-a doveli su do pada američkih akcija na najniži nivo 23. marta iste godine. Američka tržišta su se brzo oporavila i porasla za gotovo 70% do kraja godine. Globalna finansijska kriza 2007. dovela je američke akcije do dugog, strmoglavog pada od -56%. Iako je bilo potrebno oko pet i po godina da se nadoknadi ovaj pad, sledeće rastuće tržište je bilo najduže u istoriji. Prirodno je za ljudski um da se oseća loše i depresivno na dnu tržišta. Ali poenta je znati da akcije gledaju u budućnost pokušavajući da ukalkulišu u svoju cenu ekonomska poboljšanja pre nego što se ona zaista dogode.
Primer: Tokom oporavka 2020. godine, nove varijante COVID-a i politička drama u SAD-u privukle su veliku pažnju medija. Ipak, berze su predvidele ograničene uticaje i procenile očekivani rast nakon ponovnog otvaranja. Berza je krenula da skače pre nego što su se dobre stvari realno i desile!
Legendarni investitor Sir John Templeton je još davno pokušao da ilustruje ponašanje (evoluciju) sentimenta kod ulagača tokom različitih tržišnih okruženja - pada i skoka.
Baveći se ovim poslom već 20 godina, mogu da potvrdim iz prakse tačnost navedene rečenice Sir Johna Templetona. Naime, nisko raspoloženje investitora može stvoriti pozitivna iznenađenja za akcije. Kompanijama nisu potrebni neverovatni rezultati da bi njihove akcije porasle – samo treba da nadmaše očekivanja. Naravno, navedeni princip funkcioniše u oba smera - nekad su čak i mala očekivanja i dalje previše optimistična.
Međutim, kada negativne vesti priguše i iskrive realne poglede investitora na tržište, naknadni pozitivni rezultati mogu jako povećati cene akcija. Na primer, novo rastuće tržište je počelo već u martu 2009. i trajalo je kroz svoju drugu polovinu, uprkos događajima kao što su nemiri na Bliskom istoku, virus H1N1, zabrinutost oko duga Dubaija i visoke nezaposlenosti u SAD-u koji su dominirali u naslovima. Ili ponovo razmislite o oporavku 2020. godine – akcije su porasle usred vesti o novim varijantama virusa, globalnim zatvaranjima i oštrim političkim tenzijama. Akcije su skakale jer - gledaju u budućnost, popevši se na takozvani „zid briga“.
Ko kaže da zna sigurno gde će biti dno u toku pada akcija - sigurno dobro ne poznaje investiranje i berzu. To niko ne zna. Međutim, mislimo da nije dobro ni biti previše uplašen i čekati da nam berza pokaže put jer možemo propustiti značajan deo buduće dobiti.
Naime, interesantno je da su neki investitori spremni da propuste rast prilikom inicijalnog skoka tržišta od prvih recimo 15-20% jer to, po njihovom mišljenju, znači da "pametno izbegavaju rizik" većeg potencijalnog pada na kraju recesionog (padajućeg) tržišta. Ovo je, po našem mišljenju, više emotivna nego racionalna reakcija. Početni skokovi na bikovskom (rastućem) tržištu obično dolazi kada je raspoloženje među ulagačima još uvek vrlo mračno. Generalno, izbegavanje kupovine akcija radi jasnoće da se tržište preokrenulo može biti izuzetno skupa greška ulagača. Skok od prvih 15% - 20% je od vitalnog značaja jer se ukamaćuje tokom trajanja rastućeg tržišta, što znači da bi moglo biti mnogo više od samo 15%-20% propuštene dobiti u odnosu na vašu početnu glavnicu.
Razmotrite ovu jednostavnu, hipotetičku ilustraciju sa tržišta od 2009. do 2020. godine. Uložili ste 100.000 dolara u berzanski indeks S&P 500 9. marta 2009. godine – to je bilo cenovno dno krize iz 2008. Držali ste navedenu investiciju do vrhunca novog rastućeg tržišta a to je 19. februar 2020. godine. Investicija je u posmatranom periodu porasla sa 100.000 USD na 628.881 USD! Međutim, da ste u 2009. godini čekali da tržište prvo poraste 15% kako bi ste bili sigurni da je pravo vreme za kupovinu – ukupni krajnji rezultat bi bio prilično slabiji i znosio bi tek 546.419 dolara. Razlika od 82.462 dolara ilustruje rezultat procesa složenog ukamaćivanja propuštenog incijalnog odskoka tržišta tokom posmatranog perioda. Dakle, na početku nam se učinilio da smo propustili samo 15% početnog prinosa na naših uloženih 100.000 USD - odnosno samo 15.000 USD. Međutim, računica kaže da se tih propuštenih inicijalnih 15.000 dolara tokom vremena i složenog ukamaćivanja pretvorilo u čak 82.462 dolara!
Poenta:
Uspešno dugoročno ulaganje zahteva strpljenje i disciplinu. Zahteva kontinuitet i raspoređenost uloga tokom vremena i cenovnih nivoa. Akcije se trguju unapred sa očekivanjem od 3 do 30 meseci i to nikad nemojte zaboraviti. Otvorite um, ne dozvolite da vam dnevne vesti i najčešće iracionalan pesmimizam pomute dugoročni racio i investicionu logiku. Nije lako ostati pozitivan, kada se svet kojeg mislimo da poznajemo, okrene naglavačke — ali oni koji to uspeju mogu imati velike finansijske koristi u investiranju.
Mislite o tome!