INDEKSI POTONULI, REZULTATI TEHNOLOŠKIH KOMPANIJA PRESUDNI
Indeks proizvođačkih cena u Velikoj Britaniji povećan je za 16,5% u odnosu na isti period prošle godine i niži je od očekivanja analitičara od 18%. Godišnji indeks cena proizvođača porastao je za 14,7% u odnosu na prošlu godinu, što je pad sa 17,5% u novembru i ispod je konsenzusa analitičara od 16.4%.
Abbott Labs (ABT), globalna farmaceutska kompanija, prijavio je zaradu po akciji od 1.03 dolara u odnosu na 0.92 dolara po akciji. Kvartalni prihod iznosio je 10.1 milijardu dolara u odnosu na konsenzus analitičara od 9.62 milijarde dolara. Kompanija je takođe objavila prilagođenu prognozu dobiti od 4.30 do 4.50 dolara po akciji za 2023. godinu. Cena akcije je pala 2.67% na 109.52 dolara dok je trenutna vrednost kompanije 196.2 milijarde dolara.
Boeing (BA) je objavio lošije kvartalne rezultate od očekivanih. Naime, kompanija je objavila gubitak po akciji od 1.75 dolara što je prilično niže od prognozirane zarade od 0.27 dolara po akciji. Objavljen prihod iznosi 19.98 milijardi dolara što je ispod očekivanja analitičara od 20.37 milijardi dolara. Kompanija u 2023. predviđa od 3 do 5 milijardi dolara slobodnog novčanog toka. Cena akcije je pala 2.61% na 206.44 dolara pre otvaranja američkih berzi. Trenutna vrednost kompanije iznosi 126.33 milijardi dolara.
MICROSOFT - LOŠA PROGNOZA ZA PRVI KVARTAL 2023.
Microsoft (MSFT) je objavio zaradu po akciji od 2.32 dolara u odnosu na konsenzus analitičara od 2.29 dolara. Kompanija je objavila i kvartalni prihod od 52.7 milijardi dolara što je niže od očekivanih 53.12 milijardi dolara. Tehnološka kompanija je zabeležila pad u poslovanju krajem 2022. u ključnim Windows i Office oblastima. Microsoft je objavio razočaravajuću prognozu prihoda za tekući kvartal, što je izazvalo preokret u ceni akcija. Menadžment kompanije očekuje prihod od 50,5 do 51,5 milijardi dolara u Q1, što je niže od očekivanja analitičara od 52.7 milijarde dolara. Ejmi Hud, šefica finansija kompanije, rekla je da će se tržište računara ponovo smanjiti, što bi trebalo da dovede do pada od otprilike 17% u odnosu na prethodnu godinu u poslovnom segmentu personalnih računara. Kompanija takođe očekuje i zaradu od oko 20.5 milijardi dolara što je ispod očekivanja analitičara od 21.5 milijardi dolara, kao i rast Azure cloud-a od 33%-34%. Cena akcija je pala 1.76% na 237.77 dolara nakon objave rezultata. Trenutna tržišna vrednost kompanije iznosi 1.80 biliona dolara.
AT&T POTUKAO OČEKIVANJA ANALITIČARA U Q4
AT&T (T), američka multinacionalna telekomunikaciona kompanija, objavio je kvartalne rezultate bolje od očekivanih. Zarada po akciji iznosi 1.03 dolara u odnosu na očekivanih 0.92 dolara po akciji. Kvartalni prihod iznosi 10.1 milijardu dolara u odnosu na konsenzus analitičara od 9.62 milijarde dolara. Američki operater je dodao 656.000 postpejd telefonskih pretplatnika u poslednjem kvartalu, što je iznad procene analitičara od 644.800 novih korisnika. Znaci ekonomske recesije podstiču američke kompanije da pojednostave svoje poslovanje i daju oprezne prognoze jer očekuju pad tražnje. AT&T je saopštio da očekuje zaradu za 2023. u rasponu od 2,35 do 2,45 dolara po akciji, u poređenju sa procenama analitičara od 2,56 dolara po akciji. Cena akcije je skočila 1.83% na 19.51 dolar u trgovanju pre otvaranja berze. Trenutna vrednost kompanije iznosi 136.55 milijardi dolara.
LEGENDARNI INVESTITOR JEREMY GRANTHAM: BALON ULAZI U SVOJU ZAVRŠNU FAZU, BERZA BI MOGLA PASTI I DO 50% OVE GODINE!
Jeremy Grantham, veteran sa Wall Street-a, upozorio je juče javnost da je pucanje cenovnog balona na akcijama još uvek daleko od svog kraja te da investitori ne bi trebali biti suviše uzbuđeni zbog jakog početka godine. Ovaj 84-godišnji portfolio menadžer koji upravlja GMO hedž fondom vrednim 71 milijardi dolara kaže u svom jučerašnjem autorskom tekstu da očekuje da indeks S&P 500 bude na kraju ove godine u zoni 3.000-3.200 poena, što je 20-25% niže u odnosu na trenutne nivoe. „Lepeza problema je veća nego što je obično slučaj u recesionim tržištima – možda i najveća koju sam ikad video“, rekao je Grantham u svom tekstu. „Jednostavno, postoji više stvari koje mogu da okrenu naopako nego što mogu da okrenu kako treba“, dodao je on.
Grantham u svom najpesimističnijem scenariju uopšte ne odbacuje ideju da bi S&P 500 mogao pasti i do 2.000 poena (-50% u odnosu na trenutne vrednosti) i to bi, po njegovim rečima, bio "brutalan pad". Trenutna situacija mu najviše liči na pucanje balona iz 1929, 1972 i 2000 godine. Prva i najblaža faza cenovnog balona se odigrala prošle godine ali sledeća faza korekcije bi trebala biti "bolnija i komplikovanija". Sezonska snaga na tržištu u januaru ali i tokom prve godine posle midterm izbora u SAD-u bi mogla bi održati tržište "na nogama" početkom godine.
„Skoro svaka igla može da probuši takvo početno samopouzdanje i izazove vrlo brz i ozbiljan pad“, napisao je Grantham. „Postoje negativni faktori koji samo čekaju da se dogode, sasvim suprotno od opšteg očekivanja tržišta. Nakon nekoliko spektakularnih skokova na ovom recesionom tržištu zadnjih godinu dana, sada se približavamo rizičnoj i vrlo komplikovanijoj završnoj fazi", navodi Grantham. Ovaj legendarni investitor u tekućoj godini preferira vrednosni sektor akcija u odnosu na brzorastući sektor i misli da će vrednosne akcije nadmašiti brzorastuće za oko 20% tokom ove i sledeće godine.
GRAFIK DANA: AKCIJE IMAJU NAJBOLJI PREFORMANS KADA JE NEZAPOSLENOST VISOKA
Kalkulacija zasnovana na podacima sa tržišta rada SAD-a od januara 1950. do decembra 2022. godine, ukazuje na to da su akcije zabeležile najveći rast kada je stopa nezaposlenosti bila visoka, preko 8%, i najmanji rast, kada je stopa nezaposlenosti bila niska, ispod 4%.
Naime, u godinama kada je stopa nezaposlenosti beležila brojke veće od 8%, prosečan ukupan rast indeksa S&P 500 iznosio je 24,5%. Kada je tržište rada očitavalo brojke od 5% do 6%, prosečan godišnji rast repernog američkog indeksa je iznosio 11.7%. Dok je u godinama kada je stopa nezaposlenosti bila manja od 4%, indeks prosečno rastao svega 3.3%. Ovakvo ponašanje tržišta možemo objasniti činjenicom da berza nikad ne vrednuje trenutne podatke već se trguju buduća očekivanja.
