Nemačka ulaže 500 milijardi evra u infrastrukturu i odbranu, Kina cilja rast BDP-a od 5% za 2025. godinu
Terminski ugovori na S&P 500 (MES) pokazali su nestabilnost u jutarnjem trgovanju, dok su fjučersi na Nasdaq 100 (MNQ) zabeležili blagi rast. Podaci iz februara pokazuju da su američke kompanije zaposlile najmanje radnika nego prošle godine, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među investitorima. Istovremeno, prinosi na dvogodišnje američke zapise (ZN) su porasli, dok je dolar (DX) oslabio za 0,5%. Najveći izvor neizvesnosti ostaju nove trgovinske tarife koje su SAD uvele na robu iz Meksika i Kanade, uz dodatno povećanje carina na kineski uvoz na 20%. Ministar trgovine Hauard Latnik izjavio je da administracija razmatra prilagođavanje tarifa i da se odluka očekuje tokom dana. U Evropi, tržišta su reagovala rastom nakon što je budući nemački kancelar Fridrih Merc predstavio planove za povećanje državne potrošnje. Indeks Stoxx 600 (DJ600) skočio je za 1,5%, dok su prinosi na državne obveznice Nemačke, Francuske, Italije i Španije porasli. Jačanje fiskalne politike podstaklo je rast evra (M6E), koji je ostvario najbolji trodnevni rezultat od kraja 2022. godine. Azijska tržišta su takođe pokazala pozitivan trend, predvođena kineskim berzama, nakon što je Nacionalni narodni kongres Kine potvrdio cilj rasta BDP-a od 5% za 2025. godinu. S obzirom na globalne ekonomske tenzije i neizvesnost oko tarifa, ekonomisti očekuju da će kineske vlasti sprovesti dodatne stimulativne mere kako bi održale stabilnost rasta.
Na korporativnom planu, BlackRock (BLK), najveći svetski upravljač imovinom, predvodi konzorcijum koji preuzima kontrolu nad ključnim lukama u Panamskom kanalu, u okviru dogovora vrednog 22,8 milijardi dolara. Među kompanijama koje su zabeležile rast, izdvajaju se proizvođači čipova poput Nvidia (NVDA), Broadcom (AVGO) i Micron (MU), koji su ostvarili dobitke na pre-market trgovanju. Autoindustrija takođe beleži oporavak, pri čemu su akcije Forda (F), General Motorsa (GM) i Stellantisa (STLA) porasle nakon pada prethodnog dana, jer investitori veruju da tarife na uvoz iz Meksika i Kanade neće trajati dugo. U vojnom sektoru, akcije Huntington Ingalls Industries (HII), najvećeg američkog brodogradilišta, naglo su porasle nakon vesti da Trampova administracija planira izvršnu uredbu za jačanje domaće proizvodnje u vojnoj industriji. Slično tome, evropski odbrambeni sektor beleži snažan rast, pri čemu su kompanije poput BAE Systems (BAES), Rheinmetall (RHMG), Saaba (SAABb) i Leonarda (LDOF) ostvarile značajne dobitke zahvaljujući planovima Nemačke za povećanje budžeta za odbranu.
Kina postavila ambiciozan cilj rasta od 5% za 2025. godinu
Kineska vlada postavila je ambiciozan cilj rasta od 5% za 2025. godinu, pokazujući odlučnost da održi stabilan ekonomski razvoj uprkos trgovinskim pritiscima i unutrašnjim izazovima. Premijer Li Ćijang predstavio je ovu strategiju pred Nacionalnim narodnim kongresom, naglašavajući da će glavni prioritet biti jačanje domaće potrošnje.
Kako bi podstakla rast, Kina planira rekordni budžetski deficit od 9,9% BDP-a, što je najviši nivo u više od tri decenije. Vlada će izdati specijalne državne obveznice u vrednosti od 1,3 biliona juana, od kojih će deo biti usmeren na subvencionisanje kupovine potrošačkih dobara, a ostatak na infrastrukturne projekte i modernizaciju industrije. Međutim, ekonomski izazovi ostaju značajni. Trgovinski odnosi sa SAD-om dodatno su se pogoršali nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo nove carine, koje bi mogle oslabiti kineski izvoz. Istovremeno, zemlja se suočava sa slabom tražnjom i deflacijom, što otežava postizanje ciljanog rasta. Uprkos planiranim fiskalnim i monetarnim merama, analitičari procenjuju da bi kineska ekonomija mogla porasti tek 4,5%, postavljajući pitanje da li će predloženi podsticaji biti dovoljni da očuvaju stabilnost i održe privredni zamah.
Nemačka planira rekordan budžet za odbranu i infrastrukturu
Nemačka se sprema za najveći preokret u svojoj fiskalnoj politici u poslednjih nekoliko decenija. Budući kancelar Fridrih Merc najavio je ogromna ulaganja u odbranu i infrastrukturu, koja će se finansirati izvan tradicionalnih budžetskih ograničenja. Plan uključuje formiranje specijalnog fonda vrednog 500 milijardi evra, namenjenog modernizaciji saobraćaja, energetskih mreža i stambenog sektora u narednih deset godina.
Ova odluka dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa rastućim bezbednosnim izazovima. Povlačenje američke vojne pomoći Ukrajini dodatno je pojačalo pritisak na evropske zemlje da same preuzmu odgovornost za sopstvenu odbranu. Merc je naglasio da Nemačka više ne može odlagati ključne odluke i da će učiniti "sve što je potrebno" kako bi osigurala svoju bezbednost.
Najava već ima snažan uticaj na tržišta – evro (M6E) je ojačao za 0.7%, dok su nemačke državne obveznice (GBL) zabeleže rast prinosa od 8.5%. Berzanski indeksi su u plusu širom evrope sa rastom Dax-a (DAX) i Euro Stoxx 50 (DESX5) od 3.8% i 2.5% respektivno.
CrowdStrike beleži snažne rezultate, ali akcije padaju nakon slabije prognoze rasta
Kompanija CrowdStrike Holdings (CRWD) ostvarila je 1,06 milijardi dolara prihoda u četvrtom kvartalu fiskalne 2025. godine, nadmašivši očekivanja analitičara koji su predviđali 1,03 milijarde dolara. Ipak, uprkos dobrim rezultatima, kompanija je dala konzervativnu prognozu rasta prihoda za prvi kvartal fiskalne 2026, što je dovelo do pada vrednosti njenih akcija.
CrowdStrike sada očekuje prihod između 1,10 i 1,11 milijardi dolara, pri čemu je srednja vrednost procene nešto niža od predviđenih 1,11 milijardi dolara, prema podacima LSEG. Očekivani godišnji prihod za fiskalnu 2026. godinu kreće se između 4,74 i 4,81 milijardu dolara, što je u skladu s tržišnim očekivanjima.
Dodatni pritisak na cenu bila je vest o prodaji akcija od strane jednog od direktora kompanije, Sameera Gandija, koji je 3. marta 2025. prodao akcije u vrednosti od 2,44 miliona dolara. Transakcija je obavljena kroz 10b5-1 plan trgovanja, dok Gandi i dalje poseduje 774.342 akcije putem fonda Potomac Investments L.P. Nakon ovih objava, akcije CrowdStrike-a pale su za 8% u produženom trgovanju.
Tramp brani tarife uprkos kritikama i strahu od ekonomske krize
Predsednik Donald Tramp obratio se Kongresu u trenutku kada se američka ekonomija suočava s ozbiljnim izazovima. U svom govoru snažno je branio odluku o povećanju tarifa, tvrdeći da će doneti „bilione dolara prihoda“ i vratiti proizvodnju u SAD. Istovremeno, umanjio je strahove o mogućem rastu cena za potrošače, nazivajući to „malim poremećajem“ koji će zemlja lako prebroditi.
Njegova politika već izaziva burne reakcije na tržištima. Nakon što je Bela kuća uvela 25% tarife na robu iz Kanade i Meksika, dok su carine na kineski uvoz povećane na 20%, S&P 500 indeks zabeležio je pad. Ekonomisti upozoravaju da bi trgovinski ratovi mogli dodatno podstaći inflaciju i ugroziti američki izvoz, ali Tramp tvrdi da su oni neophodni za dugoročnu stabilnost. U svom govoru, predsednik je pozvao Kongres da ukine Chips and Science Act, zakon koji subvencioniše domaću industriju poluprovodnika, uz tvrdnju da su carine efikasniji način za podsticanje proizvodnje. Dok finansijska tržišta i međunarodni partneri sa zabrinutošću prate njegove poteze, ostaje neizvesno kako će se ova agresivna ekonomska strategija odraziti na privredu u narednim mesecima.
Gotovinske rezerve fondova na istorijskom minimumu – signal veće sklonosti riziku?
Prema istraživanju Bank of America (BofA) Global Fund Manager Survey, prosečan nivo gotovine koji drže menadžeri investicionih fondova pao je na 3,5% ukupne imovine pod upravljanjem, što je najniži nivo u poslednjih 15 godina.
Kroz istoriju, povećane gotovinske rezerve ukazivale su na oprez investitora u nesigurnim tržišnim uslovima, dok njihov pad obično sugeriše veću spremnost na rizik i pojačano ulaganje u akcije i druge aktive.