Sreda donela blaži rast, SAD politika prema Kini neće zavisiti od berzanskih potresa
Volatilnost tržišta se nastavila u sredu, na početku treće nedelje zatvaranja rada američke vlade. Zbog odlaganja objavljivanja podataka, investitori su pažljivo pratili objavljivanje takozvane „Bež knjige“ Federalnih rezervi, u kojoj se navodi da se ekonomska aktivnost u odnosu na prethodni izveštaj malo promenila. U međuvremenu, Biro za statistiku rada planira da 24. oktobra objavi izveštaj o inflaciji indeksa potrošačkih cena za septembar, koji je prvobitno bio zakazan za juče. Tehnološki orijentisani Nasdaq i referentni S&P 500 indeks zatvorili su sa rastom od 0,7% i 0,4%, respektivno, dok je industrijski prosek Dow Jones završio sa neznatnim padom. Sva tri indeksa trgovala su sa rastom do ranog popodneva, kada su nakratko okrenuli niže pre nego što su promenili kurs, ali Dow Jones nije mogao da zadrži svoje skromne dobitke do zatvaranja.
Akcije Bank of America (BAC) i Morgan Stanley (MS) završile su sa rastom od 4,4% i 4,7%, respektivno, nakon što su objavile rezultate za treći kvartal iznad očekivanja. Njihovi rivali JPMorgan Chase (JPM), Citigroup (C), Goldman Sachs (GS) i Wells Fargo (WFC) započeli su prekjuče sezonu objavljivanja bankarskih zarada za treći kvartal, a sva četiri su premašila procene analitičara.
Fjučersi zlata su u sredu prvi put dostigli 4.200 dolara po unci i porasli su za 1,6% na 4.230 dolara u 16 časova po istočnom vremenu. Fjučersi sirove nafte marke „West Texas Intermediate“ pali su za 0,4% na 58,50 dolara po barelu. Bitkoin je bio na oko 111.300 dolara, što je pad u odnosu na noćni maksimum od 113.600 dolara.
Prinos desetogodišnjih trezorskih obveznica porastao je na 4,04%. Indeks američkog dolara, koji prati vrednost dolara u odnosu na korpu stranih valuta, pao je za 0,3% na 98,75.
Akcije ASML Holding-a (ASML) su porasle za 2,7% nakon što je holandska firma za proizvodnju opreme za čipove objavila bolje nego očekivane rezervacije i profit u trećem kvartalu usred snažne potražnje za veštačkom inteligencijom. Ove vesti su pomogle akcijama proizvođača čipova u sredu, pri čemu je Advanced Micro Devices (AMD) porastao za 9,4%. Intel (INTC), Broadcom (AVGO) i ON Semiconductor (ON) su takođe porasli, dok su akcije Nvidia (NVDA) završile sa padom od 0,1%.
Takođe, akcije Stellantis-a (STLA) su porasle za 2,1% nakon što je matična kompanija Jeep-a i Chrysler-a saopštila da planira da investira 13 milijardi dolara tokom četiri godine kako bi podstakla svoje proizvodne napore u SAD, a akcije Walmart-a (WMT) su zatvorile sa rastom od 1,7% i predvodile Dow Jones drugi dan zaredom nakon što je najveći svetski trgovac na malo saopštio da sarađuje sa OpenAI, matičnom kompanijom ChatGPT, na „iskustvima kupovine zasnovanim na veštačkoj inteligenciji“.
Tesla na tapetu nakon objava iz GM i Forda o smanjenim ambicijama na EV polju
Najava kompanije Dženeral motors u utorak da će njeni predstojeći kvartalni rezultati uključivati troškove od 1,6 milijardi dolara od investicija u električna vozila je najnovije u nizu zabrinjavajućih otkrića velikih proizvođača automobila u vezi sa električnim vozilima. Izvršni direktor kompanije Ford, Džim Farli, rekao je krajem prošlog meseca da očekuje da će potražnja za potpuno električnim vozilima biti prepolovljena nakon završetka federalnog programa poreskih olakšica. Njegovo predviđanje usledilo je nakon što je kompanija Stelantis, matična kompanija automobilskih brendova, uključujući Krajsler i Džip, saopštila da odustaje od svog cilja da do 2030. godine u Evropi proizvodi samo električna vozila i od ambicioznih ciljeva za SAD, posebno za Krajsler.
Industrija, koja se već suočavala sa preprekama koje je nametnula Trampova administracija, suočava se sa velikom dozom neizvesnosti sada kada potrošači više ne mogu da iskoriste poreske olakšice od 7.500 dolara za kupovinu električnih vozila. Podsticaji su istekli krajem septembra kao deo predsednikovog Trampovog potpisanog zakona o potrošnji.
Kako su proizvođači automobila resetovali očekivanja investitora, jedno ime je primetno odsutno iz razgovora: Tesla. Kompanija Ilona Maska je ubedljivo najveći prodavac električnih vozila u SAD, iako je njen tržišni udeo opao kako se konkurencija povećavala, a vrednost brenda opadala. Teslin udeo na tržištu potpuno električnih vozila u SAD procenjen je na 43,1% krajem septembra, u odnosu na 49% krajem prošle godine, prema podacima koje je CNBC-u dostavila kompanija Motor Intelligence. Tesla bi trebalo da objavi rezultate za treći kvartal sledeće nedelje, a tržište će biti željano da čuje kakvu potražnju kompanija očekuje s obzirom na to da krediti više nisu dostupni. Tesla je nedavno predstavila jeftinije varijante svog popularnog Model Y SUV-a i Modela 3 sedana, nadoknađujući neka od efektivnih povećanja cena koja dolaze sa gubitkom podsticaja.
Vašington neće promeniti nastup prema Kini zbog volatilnosti na berzama
Ministar finansija Skot Besent insistirao je u sredu da SAD neće promeniti svoj stav u trgovinskim pregovorima sa Kinom zbog nestabilnosti berze. „Nećemo pregovarati jer berza pada“ niti ćemo se ustručavati da preduzmemo snažne mere protiv Pekinga iz tog razloga, rekao je Besent u ekskluzivnom intervjuu na forumu Invest in America na CNBC-ju. „Pregovaraćemo jer radimo ono što je ekonomski najbolje za SAD“, rekao je. Besent je preko noći odbacio izveštaj u WSJ da Kina „očekuje da će izgledi za još jedan pad tržišta na kraju primorati [predsednika Donalda Trampa] da pregovara“.
NIO pod optužbom da je falsifikovao deo prihoda
Akcije kompanije Nio (NYSE:NIO), listirane na hongkonškoj berzi, pale su za više od 8% nakon što je singapurski suvereni investicioni fond, GIC, podneo tužbu protiv kineskog proizvođača električnih vozila, optužujući ga za naduvavanje prihoda i kršenje zakona o hartijama od vrednosti. Prema podnesku u Južnom okrugu Njujorka, u tužbi se kao tuženi navode izvršni direktor Li Bin i bivši finansijski direktor Feng Vei. U tužbi se navodi da je Nio nepravilno priznao preko 600 miliona dolara prihoda od zakupa baterija preko Vajnenga, „površno nezavisne“ firme za baterije koju je zapravo kontrolisao Nio.
Nio je „izdavao materijalno lažne i obmanjujuće izjave i pravio propuste koji su pogrešno predstavili odnos NIO-a sa Vajnengom i stvarne brojke prihoda i zarade kompanije“, što je veštački naduvalo vrednost hartija od vrednosti NIO-a, navodi se u tužbi. GIC, koji je kupio akcije Nio-a između 11. avgusta 2022. i 11. jula 2023. godine, kaže da je kao rezultat toga pretrpeo značajne gubitke.
Salesforec skočio nakon prezentovanja dugoročnih projekcija
Cena akcija kompanije Salesforce (NYSE:CRM) porasla je za oko 3,6% u sredu nakon što je kompanija dala nove ciljeve za narednih nekoliko godina tokom Dana investitora na Dreamforce-u. Kompanija je saopštila da je njen novi dugoročni cilj prihoda 60 milijardi dolara+ do fiskalne 2030. godine, što je iznad procena analitičara. Smernice isključuju uticaj predstojeće akvizicije kompanije za upravljanje podacima Informatica, koja bi trebalo da bude završena sredinom 2026. godine.
Kompanija je već zabeležila snažan zamah sa svojom ponudom podataka i veštačke inteligencije, koja je dostigla 1,2 milijarde dolara u drugom kvartalu, uz rast od 120% u odnosu na prethodnu godinu. Salesforce (NYSE:CRM) očekuje da će postići organsku godišnju stopu rasta veću od 10% između fiskalne 2026. i 2030. godine, što označava povratak dvocifrenoj ekspanziji. „Naša platforma je napravljena za ovaj trenutak — rezultat preko 10 milijardi dolara fokusiranih, organskih ulaganja u istraživanje i razvoj od početka fiskalne 2024. godine. Videti kako se ova inovacija pretvara u pravi uspeh kupaca direktno podstiče naše poverenje u ostvarivanje održivog dvocifrenog rasta i postizanje naših dugoročnih ciljeva profitabilnosti“, rekao je Robin Vašington, glavni finansijski i operativni direktor kompanije Salesforce. Do sada ove godine, akcije kompanije Salesforce (NYSE:CRM) pale su za 29%, dok je Nasdaq porastao za 17%.
Berze bi mogle ući u period povećane volatilnost - Citi
Rastuće tržište akcija možda ulazi u nestabilniju fazu, prema mišljenju stratega Citi-ja, predvođenih Beatom Mantej. Tim ukazuje na obnovljene trgovinske tenzije između SAD i Kine kao ključnu zabrinutost, napominjući da su ulozi visoki, a put ka rešenju deluje složeno. Kako se globalna sezona izveštavanja ubrzava, povećanje zarade po akciji (EPS) u odnosu na konsenzus „odozdo nagore“ sada je uračunato u većinu glavnih tržišta, rekli su stratezi. Oni veruju da se evropske kompanije suočavaju sa nižim standardom da ispune ili nadmaše očekivanja u poređenju sa svojim američkim kolegama. Banka je istakla da su međunarodno izloženi sektori u Evropi doživeli značajno smanjenje EPS-a od početka godine i da su znatno podbacili u odnosu na svoje konkurente koji su više usmereni na domaće tržište.
Glavna briga Citi-ja je da bi rastegnute procene mogle da ograniče buduće dobitke na tržištu ako zarade ne nadmaše očekivanja. Uprkos ovim izazovima, stratezi održavaju konstruktivan pogled, projektujući rast od približno 5% za evropske akcije do sredine 2026. godine, kako rast EPS-a postaje sve rasprostranjeniji. Sitijeve preferencije sektora uključuju prekomerno zastupljene pozicije u tehnologiji i bankama, pri čemu je zdravstvo njihov favorizovani defanzivni sektor. Banka ostaje suzdržana prema cikličnim sektorima sa slabim zamahom zarade, posebno u automobilskoj industriji.
Munich Re upozorava na moguće građanske nemire u Evropi zbog sporog ekonomskog rasta
Mlaki ekonomski rast u Evropi mogao bi dovesti do rastućeg rizika od građanskih nemira, izjavila je u četvrtak visoka rukovoditeljka nemačke osiguravajuće kompanije Munich Re. Klaris Kopf, članica upravnog odbora koja nadgleda poslovanje u Evropi i Latinskoj Americi, rekla je da niže stope ekonomskog rasta u Evropi, u poređenju sa Sjedinjenim Državama i Kinom, već dovode do napetosti. „Ovo će izvršiti pritisak na kupovnu moć evropskih građana... Ovo bi moglo da podstakne još nereda, još građanskih nemira“, rekla je novinarima.
Međunarodni monetarni fond je ove nedelje prognozirao ekonomski rast od 2,1% u Sjedinjenim Državama za 2026. godinu i 4,2% za Kinu, dok bi evrozona verovatno porasla samo 1,1%. Građanski nemiri bili su jedan od nekoliko rizika koje je najveći svetski osiguravač istakao uoči predstojećeg industrijskog skupa u Baden-Badenu, u Nemačkoj. Munich Re je takođe ukazao na rastući rizik od štete od grada u Evropi kako se klima zagreva, kao i na sajber rizike koji bi mogli dovesti do prekida poslovanja, posebno u Evropi sa relativno niskim stopama pokrića sajber osiguranja.