Tržišta u iščekivanju odluke Fed-a, Nissan i Honda u pregovorima o spajanju
Globalne berze zabeležile su oporavak u sredu dok investitori s nestrpljenjem iščekuju odluku Federalnih rezervi o kamatnim stopama. Fjučersi na S&P 500 (MES) i Nasdaq 100 (MNQ) porasli su za 0,3%, dok je evropski Stoxx 600 (DJ600) prekinuo petodnevni pad. Azijske berze stabilizovale su se nakon trodnevnog pada, uz blagi rast. Investitori očekuju da će Fed smanjiti kamatne stope za 0,25 procentnih poena, ali je fokus sada na prognozama za 2025. godinu. Usled sporijeg pada inflacije i otpornosti američke ekonomije, tržišta novca trenutno predviđaju manje smanjenja nego što je Fed najavio u septembru. „Današnja odluka neće biti jednoglasna, a ključno će biti kako će Džerom Pauel preneti sledeće korake tržištu,“ izjavio je Florent Vabon iz Ecofi Investissements. Prinosi na američke državne obveznice blago su porasli uoči sastanka.
Istovremeno, brazilski real nastavio je pad kao najlošije rangirana valuta poslednjih dana, dok je cena nafte porasla usled smanjenja američkih zaliha sirove nafte. Britanska funta oscilirala je nakon što je inflacija u Velikoj Britaniji premašila ciljani nivo Banke Engleske.
U tržištu akcija Renaulta (RNO) je porastao za 6% na berzi u Parizu nakon potvrde da kompanija poseduje 17% Nissan-ovih akcija i dodatnih 19% kroz fond. Renault je istovremeno poručio da nema primedbi na potencijalno spajanje Honde i Nissana, ostavljajući prostor za dalju saradnju među japanskim proizvođačima. S druge strane, Heico (HEI), dobavljač delova za avione, zabeležio je pad akcija od 4,5% zbog slabijih kvartalnih prihoda od očekivanih, uprkos podršci Berkshire Hathaway-a (BRKA). Akcije Micron Technology (MU) porasle su za 1,5% u pre-market trgovanju, dok investitori iščekuju objavu finansijskih rezultata. U međuvremenu, Birkenstock (BIRK) najavljuje fokus na povećanje marži, nakon pada profitabilnosti tokom fiskalne godine.
Honda i Nissan u pregovorima o spajanju
Japanski automobilski giganti Honda (HMC) i Nissan (7201) vode intenzivne pregovore o produbljivanju saradnje, uključujući i mogućnost potpunog spajanja, prenose izvori upoznati sa situacijom. Ovaj potez predstavlja odgovor na rastući pritisak konkurencije u segmentu električnih vozila, predvođen Teslom (TSLA) i kineskim BYD-om (1211).
Potencijalno spajanje stvorilo bi automobilski konglomerat vredan 54 milijarde dolara sa godišnjom proizvodnjom od 7,4 miliona vozila, čime bi postali treći najveći proizvođač na svetu, odmah iza Toyote (TM) i Volkswagena (VOW). Nissan je nedavno najavio plan za uštede od 2,6 milijardi dolara, uključujući otpuštanje 9.000 radnika i smanjenje globalnih proizvodnih kapaciteta za 20%, zbog pada prodaje u Kini i Sjedinjenim Državama. Honda, s druge strane, očekuje smanjenje novčanog toka i slabije rezultate u segmentu električnih vozila. Na berzi su reakcije bile jasne: akcije Nissana skočile su za 24%, dok su akcije Honde pale za 3%. Očekuje se zajednička konferencija za medije naredne sedmice u Tokiju, gde bi mogle biti objavljene dalekosežne strateške odluke. Nissanov najveći akcionar, Renault (RENA), saopštio je da je otvoren za razgovore sa Hondom.
Britanska inflacija na osmomesečnom maksimumu, ali rast cena usluga stagnira
Inflacija u Velikoj Britaniji porasla je na 2,6% u novembru, što je najviši nivo u poslednjih osam meseci i rast u odnosu na oktobarskih 2,3%. Iako ova cifra odražava uporne cenovne pritiske, rast cena usluga, ključnog pokazatelja inflatornih trendova za Banku Engleske (BoE), ostao je stabilan na 5,0%.
Glavni pokretači inflacije bili su troškovi transporta, uključujući cene benzina i kupovine automobila, dok su manji doprinos dali avio-karte i restorani.
Osnovna inflacija, koja isključuje energiju, hranu, alkohol i duvan, porasla je na 3,5% sa oktobarskih 3,3%.
Ekonomisti predviđaju da će inflacija ostati iznad ciljanih 2% tokom većeg dela 2025. godine, uz moguće usporavanje rasta cena usluga.
Banka Engleske, međutim, naglašava da će smanjenje kamatnih stopa biti postepeno kako bi se održala stabilnost privrede.
Akcije Kioxie skočile 17% na debiju na Tokijskoj berzi
Japanski proizvođač memorijskih čipova Kioxia Holdings (285A) zabeležio je rast akcija od 17% prilikom svog debija na Tokijskoj berzi, čime je njegova tržišna vrednost dostigla oko 890 milijardi jena (5,8 milijardi dolara). Ovim uspehom Kioxia je ostvarila treći najveći IPO u Japanu ove godine.
Akcije su otvorene na 1.440 jena, ispod IPO cene od 1.455 jena, ali su ubrzo porasle na maksimum od 1.689 jena tokom trgovanja. Kompanija, koja je jedan od vodećih svetskih proizvođača NAND fleš memorije, prikupila je oko 120 milijardi jena kroz inicijalnu ponudu.
Kioxia je zabeležila snažan poslovni rast u drugom kvartalu 2024. godine, sa prihodima od 480,9 milijardi jena, što je rast od 12% u odnosu na prethodni kvartal. Neto dobit skočila je za 52% na 106 milijardi jena, dok je operativni profit porastao za 32%.
Uspešan debi Kioxie dolazi nakon što su raniji planovi za IPO bili otkazani 2023. godine zbog neslaganja sa investitorima oko procene vrednosti. Bain Capital, najveći akcionar, zadržao je većinski udeo u kompaniji nakon IPO-a.
UniCredit povećao udeo u Commerzbank na 28% uprkos otporu Berlina
Italijanska banka UniCredit (CRDI) povećala je svoj udeo u nemačkoj Commerzbank (CBKG) na 28%, dok izvršni direktor Andrea Orcel nastavlja da istražuje mogućnost preuzimanja ove banke. Udeo sada uključuje 9,5% direktnog vlasništva i 18,5% kroz finansijske instrumente, čime je proces za dobijanje regulatornog odobrenja za povećanje vlasništva na 29,9% pokrenut. Međutim, prema nemačkim zakonima, prelazak praga od 30% zahteva podnošenje obavezne ponude za preuzimanje.
Ovaj potez dolazi uoči nemačkih saveznih izbora zakazanih za 23. februar, koji bi mogli otvoriti prostor za novi politički dijalog. Trenutna nemačka vlada, koja poseduje 12% udela u Commerzbank, kritički je nastrojena prema Orcelovim ambicijama, dok je i konzervativni kandidat Friedrich Merz izrazio protivljenje.
Orcel je naglasio da će sačekati ishod izbora pre donošenja konačne odluke, dok UniCredit veruje da Commerzbank ima značajan potencijal koji treba realizovati. Commerzbank je saopštila da se fokusira na unapređenje svoje strategije, čiji će rezultati biti predstavljeni 13. februara.
Fed pred novim smanjenjem kamata: Kako izgleda proteklih 25 godina monetarne politike
Danas se održava poslednji sastanak Federalnih rezervi ove godine, a očekuje se da će centralna banka smanjiti kamatne stope za 0,25 procentnih poena, čime bi ciljna stopa pala u opseg od 4,25% do 4,5%. Pored odluke o kamatama, Fed će predstaviti i nove kvartalne projekcije o ekonomskoj aktivnosti, inflaciji i budućem kretanju kamatnih stopa, što će pružiti jasniji uvid u dalji pravac monetarne politike u 2025. godini.
Monetarna politika Federalnih rezervi poslednjih 25 godina prošla je kroz nekoliko ključnih ciklusa, uslovljenih velikim ekonomskim preokretima. Početkom 2000-ih, pucanje dot-kom balona nateralo je Fed da smanji stope kako bi podstakao ekonomski oporavak. Tokom globalne finansijske krize 2008., stope su spuštene na istorijski niske nivoe kako bi se ublažili efekti recesije i stabilizovao bankarski sektor. Pandemija Covid-19 donela je novu rundu agresivnog smanjenja kamata, uz obimne programe monetarnog podsticaja, koji su podržali globalnu likvidnost.
Međutim, rast inflacije u 2022. godini primorao je Fed na najbrže podizanje stopa u poslednjih nekoliko decenija, dostižući nivoe neviđene od 2007. godine. Ako danas dođe do očekivanog smanjenja, to bi mogao biti dodatan signal da Federalne rezerve započinju novi ciklus monetarnog ublažavanja.
