Putin traži obustavu isporuka oružja kao uslov za primirje u Ukrajini; Investitori čekaju govor Džensena Huanga na GAI konferenciji
Evropske berze i evro zabeležili su rast uoči ključnog glasanja u nemačkom parlamentu. Indeks Stoxx 600 (DJ600) porastao je 0,6%, dok je nemački DAX (DAX) dostigao novi rekord. Istovremeno, evro je dostigao petomesečni maksimum u odnosu na dolar, dok su nemački troškovi zaduživanja blago porasli. Poseban rast zabeležile su akcije kompanija poput Thyssenkrupp AG (TKA) i BAE Systems Plc (BAES), za koje analitičari očekuju da će najviše profitirati od povećane državne potrošnje.
Istovremeno, investitori prate međunarodne političke događaje, pre svega telefonski razgovor između predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, u okviru nastojanja da se postigne prekid sukoba u Ukrajini. Prema informacijama iz Kremlja, Putin insistira na potpunoj obustavi isporuka oružja Ukrajini kao preduslovu za potpisivanje primirja. Trampova administracija već je pokazala spremnost na ustupke, uključujući mogućnost da Ukrajina odustane od pridruživanja NATO savezu. Sjedinjene Američke Države su nedavno privremeno obustavile vojnu pomoć Ukrajini kako bi izvršile pritisak na Kijev da pristane na pregovore, ali su sada tu meru povukle. U međuvremenu, Velika Britanija i Evropska unija ubrzavaju isporuke vojne pomoći kako bi osigurale nastavak podrške Kijevu u slučaju mogućeg prekida vatre. Dodatni fokus u razgovoru Trampa i Putina biće nuklearna elektrana Zaporožje, koju Rusija drži pod kontrolom od početka sukoba. Bela kuća je dodatno podstakla spekulacije o mogućim teritorijalnim ustupcima Ukrajine, nakon što je portparolka Karoline Levit izjavila da elektrana leži „na granici“ između Rusije i Ukrajine.
Na globalnim tržištima, cena zlata (XAUUSD) dostigla je novi rekord, dok su cene nafte (MCL) porasle treći dan zaredom, nakon što je Izrael obnovio vazdušne napade na Gazu, čime je prekinuto skoro dvomesečno primirje s Hamasom. Terminski ugovori na S&P 500 (MES) pali su 0,4%, dok su akcije Nvidije (NVDA) porasle u pre-market trgovanju, pred govor izvršnog direktora Džensena Huanga na konferenciji posvećenoj veštačkoj inteligenciji. Pored Nvidije, drugi ključni događaj ove sedmice je sastanak Federalnih rezervi, koji će dati uvid u dalji pravac monetarne politike. Očekuje se da kamate (ZQ) ostanu nepromenjene, ali investitori će pažljivo da prate izjave predsednika FED-a Džeroma Pauela o ekonomskim izgledima i potencijalnoj podršci centralne banke.
Nvidia najavljuje novi AI čip
Nvidia (NVDA), vodeći proizvođač čipova za veštačku inteligenciju, priprema se da predstavi nove detalje o svom najnovijem AI čipu na godišnjoj konferenciji za programere. Očekuje se da će ovaj proizvod postaviti nove standarde u industriji i dodatno učvrstiti dominaciju kompanije u sektoru naprednih računarskih sistema.
Tokom poslednje tri godine, vrednost Nvidijinih akcija skočila je više od 400%, zahvaljujući njenoj ključnoj ulozi u razvoju AI sistema poput ChatGPT-a. Očekuje se da će novi vodeći proizvod, pod nazivom Rubin, uključivati grafičke procesore (GPU), centralne procesore (CPU) i mrežne čipove, optimizovane za rad u velikim data centrima. Stručnjaci procenjuju da će čipovi ući u proizvodnju ove godine, a njihova masovna primena početi sledeće godine. Ipak, kompanija se suočava sa izazovima. Njen trenutni vodeći model, Blackwell, kasni zbog proizvodnih problema, dok pojedini AI startapi, poput kineskog DeepSeek-a, tvrde da mogu razviti moćne AI modele koristeći manju računarsku snagu. Izvršni direktor Nvidije, Jensen Huang, odbacuje ove tvrdnje, ističući da će buduće AI generacije zahtevati još naprednije čipove. "Savremeni AI modeli postaju sve složeniji i sposobniji za dublju analizu podataka, što znači da će im biti potrebna snažnija računarska infrastruktura", izjavio je Huang.
Nemačka donosi odluku o rekordnom zaduživanju
Nemački Bundestag glasaće danas o predlogu koji predviđa značajno povećanje zaduživanja, što bi moglo podstaći rast najveće evropske ekonomije i osnažiti infrastrukturne investicije.
Plan, koji podržavaju konzervativci i Socijaldemokratska partija (SPD), predviđa formiranje fonda od 500 milijardi evra, kao i izmene ustavnih pravila o budžetskoj disciplini kako bi se omogućilo povećanje izdvajanja za bezbednost. Ovaj predlog predstavlja radikalan zaokret u odnosu na decenije fiskalne štednje. Vest o mogućem popuštanju budžetskih ograničenja već je podigla prinose na obveznice evrozone i ojačala evro.
Lideri konzervativaca, SPD-a i Zelenih izrazili su uverenje da će predlog obezbediti dvotrećinsku većinu potrebnu za promenu Ustava. Ukoliko zakon prođe Bundestag, sledeća prepreka biće Bundesrat, gornji dom parlamenta. Međutim, ključna podrška stigla je u ponedeljak iz Bavarske, čime su šanse za usvajanje dodatno porasle.
Friedrich Merz, lider CDU-a i potencijalni novi kancelar, brani ubrzani proces donošenja odluke, upozoravajući da se Evropa nalazi u sve nesigurnijem geopolitičkom okruženju.
Xiaomi beleži snažan rast prihoda i povećava cilj za isporuku električnih vozila
Kineski tehnološki gigant Xiaomi (1810) prijavio je snažan rast prihoda u četvrtom kvartalu 2024. godine, sa povećanjem od 48,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Prihod kompanije dostigao je 109 milijardi juana (15,09 milijardi dolara), premašivši procene analitičara koje su iznosile 103,94 milijarde juana.
Pored toga, prilagođeni neto profit Xiaomija porastao je za 69,4%, dostigavši 8,32 milijarde juana, što takođe premašuje prognoze. Ovi rezultati odražavaju uspeh kompanije u sektorima pametnih telefona i električnih vozila (EV), koji su ključni pokretači njenog rasta. U okviru EV segmenta, Xiaomi je ostvario prihod od 32,1 milijarde juana i isporučio preko 135.000 SU7 sedana tokom 2024. godine. Iako je prilagođeni neto gubitak u ovom sektoru iznosio 6,2 milijarde juana, kompanija ostaje optimistična, podižući cilj isporuka za 2025. godinu na 350.000 vozila.
Akcije Xiaomija na Hongkonškoj berzi porasle su za 3,3% dan pre objave finansijskih rezultata, dok su u poslednjih 12 meseci zabeležile rast od 284%, što ukazuje na poverenje investitora u EV strategiju kompanije.
XPENG ostvario rast prihoda uz optimistične prognoze za 2025. godinu
Kineski proizvođač električnih vozila XPENG (XPEV) objavio je bolje od očekivanih finansijske rezultate za četvrti kvartal 2024. godine, što je dovelo do rasta njegovih akcija za 2,9% u pre-market trgovanju.
Kompanija je smanjila prilagođeni gubitak na 0,73 juana (0,10 dolara) po akciji, što je znatno bolje od očekivanog gubitka od 2,16 juana. Prihod je porastao za 23,4% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 16,11 milijardi juana (2,21 milijardu dolara), čime je nadmašio prognoze analitičara. XPENG je u četvrtom kvartalu isporučio 91.507 vozila, beležeći rast od 52,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, marža u segmentu vozila povećana je na 10%, u poređenju sa 4,1% iz 2023., zahvaljujući smanjenju proizvodnih troškova. Za prvi kvartal 2025. godine, XPENG planira da isporuči 91.000-93.000 vozila, što bi predstavljalo rast do 326% u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, očekuje prihod između 15 i 15,7 milijardi juana, što je iznad tržišnih prognoza. Kompanija je 2024. godinu završila sa 41,96 milijardi juana (5,75 milijardi dolara) u gotovini, a ukupne isporuke su dostigle 190.068 vozila, što predstavlja rast od 34,2% u odnosu na prethodnu godinu.
Bez rizika nema nagrade: S&P 500 Maksimalni unutargodišnji pad u odnosu na ukupne prinose na kraju godine
Grafikon: Od 1980. godine, S&P 500 (MES) je imao prosečan godišnji prinos od 12,1%, uprkos tome što je prosečan unutargodišnji pad iznosio -14,1%. Bez rizika nema nagrade!
Berzanski padovi su sastavni deo tržišnog ciklusa i dešavaju se svake godine. Iako kratkoročne korekcije mogu izazvati nesigurnost kod investitora, dugoročni plan ostaje ključ za ostvarenje stabilnih prinosa.
Analize pokazuju da je prosečan unutargodišnji pad S&P 500 indeksa od 1980. godine iznosio -14,1%, dok je prosečan godišnji prinos bio 12,1%.