Pojačane tenzije na tržištima zbog Trampovih carina
Finansijska tržišta započela su dan neodlučno, pod pritiskom novih trgovinskih tenzija i slabijih ekonomskih signala iz Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik Donald Tramp potpisao je odluku o uvođenju 25% carina na uvoz automobila, uz upozorenje da će uvesti još oštrije mere protiv Evropske unije i Kanade ako, kako je rekao, pokušaju zajednički da se suprotstave američkim interesima. U ekonomskom izveštaju, revidirani podaci pokazuju da je američka ekonomija u četvrtom kvartalu 2024. rasla po stopi od 2,4%, što je nešto bolje od ranijih procena. Međutim, potrošnja građana — ključna komponenta BDP-a — korigovana je naniže. Fjučersi na S&P 500 (MES) ostali su stabilni, dok su Nasdaq 100 (MNQ) fjučersi zabeležili blagi pad. Prinosi na državne obveznice porasli su, dok je dolar (DX) blago oslabio. Tržišta trenutno osciluju između opreza i neizvesnosti, dok investitori traže jasniji pravac.
Na korporativnom palnu, najava Bele kuće izazvala je pad akcija vodećih proizvođača automobila. Najveći udar pretrpeo je General Motors (GM), čije su akcije pale za 6%, nakon što su prethodnog dana već zabeležile pad od 3%. Sličan trend zabeležen je i kod Tesle (TSLA), Forda (F) i Stellantisa (STLA), koje su takođe bile u minusu. Negativan sentiment proširio se i na međunarodne proizvođače automobila. Akcije Porschea (P911), Mercedesa (MBG), Ferrarija (RACE), Toyote (TM) i Honde (HMC) zabeležile su pad, što ukazuje na širi efekat američke trgovinske politike na globalnu auto-industriju. U sektoru tehnologije, Nvidia (NVDA), jedan od lidera u oblasti veštačke inteligencije, nastavila je silazni trend, nakon što su ona i druge velike tehnološke kompanije pale tokom prethodnog dana. GameStop (GME) je takođe bio u padu u premarket trgovanju, nakon najave da planira izdavanje konvertibilnih obveznica u vrednosti od 1,3 milijarde dolara kako bi finansirao kupovinu bitkoina. Nasuprot tome, Concentrix (CNXC) je zabeležio rast zahvaljujući boljim kvartalnim rezultatima od očekivanih. Winnebago Industries (WGO) objavljuje rezultate pre otvaranja tržišta, dok se izveštaj Lululemona (LULU) očekuje po zatvaranju berze.
Tramp uvodi carinu od 25% na uvoz automobila
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je proklamaciju kojom uvodi carinu od 25% na uvoz automobila. „Uvešćemo carinu od 25% na sve automobile koji nisu proizvedeni u SAD-u“, rekao je Tramp u sredu u Beloj kući. Samo nekoliko sati kasnije, Tramp je najavio dodatne tarife za EU i Kanadu ukoliko se te ekonomije udruže „da nanesu ekonomsku štetu“ Americi.
Ova odluka naišla je na oštru reakciju Evropske unije i Kanade. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će Evropa braniti svoje ekonomske interese, dok je kanadski premijer Mark Karni ovu odluku nazvao „direktnim napadom“ na radnike automobilske industrije, suprotnim sporazumu između SAD, Meksika i Kanade (USMCA). U međuvremenu, akcije velikih svetskih proizvođača automobila poput Tojote (TM), Mercedesa (MBG), Poršea (P911) i General Motorsa (GM) osetno su pale na berzama. Američki proizvođači Forda (F), koji zavise od proizvodnje u Meksiku i Kanadi, takođe će biti pogođeni novim tarifama. Trampova administracija procenjuje da će ove mere doneti SAD-u dodatnih 100 milijardi dolara prihoda godišnje. Ipak, analitičari upozoravaju da bi tarife mogle izazvati poskupljenje automobila za američke potrošače za nekoliko hiljada dolara po vozilu i dodatno ugroziti ekonomiju, koja već strahuje od inflacije i recesije.
Jefferies razočarao rezultatima, pad prihoda usled neizvesnosti na tržištu
Investiciona banka Jefferies (JEF) prijavila je kvartalne rezultate ispod očekivanja, što je izazvalo pad akcija od 5% u produženom trgovanju. Neto profit iznosio je 57 centi po akciji, dok su analitičari očekivali 94 centa. Glavni uzrok slabijih rezultata je pad aktivnosti na tržištu kapitala, uz pad prihoda od trgovanja obveznicama i emisije akcija.
Prihod od emisije akcija opao je za 39%, dok su neto prihodi od trgovanja fiksnim prihodima pali za 18%, na 289 miliona dolara. Celokupan prihod sa tržišta kapitala iznosio je 698 miliona dolara, što je 4% manje nego prethodne godine. Nestabilna tržišta, neujednačena potražnja za IPO-ima i politička neizvesnost dodatno su otežali poslovanje. Uprkos izazovima, prihod od savetodavnih usluga porastao je 17%, dok je prihod od emisije obveznica skočio 54%, podižući ukupne rezultate investicionog bankarstva za 7%. Među značajnim poslovima izdvaja se uloga Jefferies-a kao organizatora IPO-a kompanije SailPoint (SAIL) vrednog 1,4 milijarde dolara, kao i savetovanje u akviziciji Intra-Cellular Therapies od strane Johnson & Johnson-a (JNJ) vrednoj 14,6 milijardi dolara. Iz banke poručuju da ostaju fokusirani na stabilnost, te da ne planiraju smanjenje broja zaposlenih, uprkos nepovoljnim tržišnim uslovima.
H&M zabeležio slabije rezultate od očekivanih, akcije pale
Švedski modni gigant Hennes & Mauritz AB (HM) ostvario je u prvom kvartalu operativni profit od 1,2 milijarde švedskih kruna (120 miliona dolara), znatno ispod očekivanja analitičara od 1,9 milijardi kruna. Ovakav rezultat posledica je jačanja švedske krune, većih popusta i visokog nivoa zaliha.
Kompanija, kojom upravlja Daniel Erver već neko vreme pokušava da obnovi rast prihoda. Međutim, povećano ulaganje u marketing nije dalo željeni rezultat, a problemi sa viškom robe nastavljaju da vrše pritisak na poslovanje. Ukupna neto prodaja dostigla je 55,3 milijarde kruna, što je nešto ispod procenjenih 55,8 milijardi kruna.
Kompanija je saopštila da su prodaja i zarada „nešto slabiji od planiranih”, mada ističe da je u toku „važan napredak“ u sprovođenju plana oporavka. U poređenju sa rivalima, britanski Next Plc (NXT) istovremeno beleži rast profita, što je pozitivno uticalo na vrednost njegovih akcija. Španski Inditex (ITX), vlasnik Zare, takođe prolazi kroz težak period usled smanjenja globalne potrošnje. H&M očekuje da će negativni uticaji, poput popusta i visokih troškova, biti znatno manji u narednom kvartalu, uz blagi rast prodaje u martu od 1% u lokalnim valutama.
OpenAI blizu rekordnog prikupljanja 40 milijardi dolara
Kompanija OpenAI, tvorac popularnog servisa ChatGPT, blizu je završetka investicione runde vredne čak 40 milijardi dolara, koju predvodi japanski konglomerat SoftBank (9984).
Prema izvorima upoznatim sa detaljima ove investicije, SoftBank će u početnoj fazi uložiti 7,5 milijardi dolara, uz dodatnih 2,5 milijardi dolara drugih investitora. Do kraja godine sledi i drugi deo investicije, vredan ukupno 30 milijardi dolara, od čega će SoftBank obezbediti 22,5 milijardi. Ovaj potez povećava vrednost OpenAI-ja na impresivnih 300 milijardi dolara, što je gotovo dvostruko više od prethodne procene iz oktobra prošle godine, koja je iznosila 157 milijardi dolara. Prema podacima kompanije PitchBook, ova runda predstavlja najveće pojedinačno prikupljanje sredstava u istoriji sektora veštačke inteligencije. Očekuje se da će OpenAI ove godine više nego utrostručiti svoje prihode na 12,7 milijardi dolara, što je dramatičan skok u poređenju sa prošlogodišnjih 3,7 milijardi dolara. Međutim, kompanija se suočena sa velikim troškovima zbog čega se očekuje da će tek 2029. godine ostvariti pozitivan novčani tok. SoftBank, čije su akcije nakon ove vesti pale za skoro 5%, nije želeo da komentariše pregovore. Predstavnici OpenAI-ja takođe nisu dali izjavu.
Humanoidni roboti prete da zamene desetine miliona radnika do 2050. godine
Prema najnovijim procenama investicione banke Morgan Stanley (MS), broj radnika koje bi mogli zameniti humanoidni roboti drastično će porasti u narednim decenijama. Do 2050. godine, čak 62,7 miliona ljudi širom sveta moglo bi izgubiti posao usled automatizacije i primene napredne robotike.
Ova transformacija tržišta rada neće se dogoditi preko noći. Do 2030. godine očekuje se da će humanoidni roboti zameniti oko 40.000 radnika, dok će taj broj već 2035. porasti na 3,8 miliona. Nakon toga, proces automatizacije se ubrzava — do 2040. već 8,4 miliona ljudi biće zamenjeno, a samo pet godina kasnije ta brojka dostiže 38,5 miliona. Do 2050. brojka će biti veća od 62 milona radnika.
