Hedžing se često smatra naprednom strategijom ulaganja, ali principi hedžinga su prilično jednostavni. Sa popularnošću - i pratećom kritikom - hedge fondova, praksa hedžinga je postala sve raširenija. Uprkos tome, hedžing se još uvek ne razume u velikoj meri.
Većina ljudi se, bilo da znaju ili ne, bave nekom vrstom hedžinga (zaštite). Na primer, kada kupujete životno osiguranje da biste izdržavali porodicu u slučaju smrti, u pitanju je zaštita. Novac plaćate u mesečnim iznosima za pokriće koje osigurava osiguravajuće društvo.
Porast značaja hedžinga obuhvatio je sva područja finansija i poslovanja uopšte. Na primer, korporacija može da odluči da izgradi fabriku u drugoj zemlji u koju izvozi svoj proizvod da bi se zaštitila od valutnog rizika. Međutim, mnogo lakši i praktičniji način zaštite od valutnog rizika je pomoću finansijskih instrumenata na berzi. Tako će korporacija umesto izgradnje fabrike u drugoj zemlji jednostavno moći da se zaštiti od valutnog rizika kupovinom ili prodajom određenog valutnog para na forex (valutnom) tržištu.
Hedžing je investicija usmerena na smanjenje rizika od nepovoljnih kretanja cena aktive (robe i valute) . Hedžing se obično sastoji od zauzimanja suprotne pozicije u povezanim hartijama od vrednosti. Tako na primer, prodavac pšenice zauzima suprotnu (kupovnu) poziciju u fjučersu pšenice. Ili kupac EUR prema USD, zauzima prodajnu (short) poziciju valutnog para EUR/USD.
Investitori i menadžeri koriste u praksi hedžing kako bi smanjili i kontrolisali svoju izloženost rizicima. Da bismo se na odgovarajući način zaštitili u svetu investicija, potrebno je koristiti različite instrumente na strateški način da nadoknadimo rizik od nepovoljnih kretanja cena na tržištu. Najbolji način da to postignete je da se još jedno ulaganje usmeri i kontroliše.
“Savršeni” hedzing je hedzing koji eliminise sav rizik na poziciji ili portfelju. Drugim rečima, zaštita je 100% obrnuto povezana sa cenom aktive.
Dakle, suština hedžinga se sastoji u eliminaciji rizika promene cene aktive, na način da se eliminiše gubitak ali i dobitak od povoljnog kretanja cena aktive.
Kako hedžing funkcioniše?
Hedžing se u praksi realizuje pomoću različitih finansijskih instrumenata kao što su opcije, fjučersi, spot forex, CFD forex i sl.
Sustina hedžinga je u „zaključavanju cene” tako da se svaka cenovna promena aktive koja je predmet hedžinga ne odražava ni negativno ni pozitivno na finansijski rezultat imaoca date aktive.
Na primer, izvoznik pšenice zna da će morati da izvrsi isporuku za mesec dana ali po ceni koja bude važila u tom trenutku. S obzirom na to da je ta cena nepoznata, on želi da se osigura od pada cene pšenice kako bi izbegao gubitak. Izvoznik u tom slučaju može prodati (shortati) fjučers ugovor, odnosno zauzeti suprotnu, prodajnu poziciju. Ukoliko dođe do pada cene pšenice za 1 USD, izvoznik će u realnoj isporuci ostvariti gubitak od 1 USD ali će zato na fjučers ugovoru zaraditi 1 USD, tako da je njegov neto rezultat nepromenjen, tj. promena cene nije imala efekta na njegov rezultat. Hedžingom se međutim eliminiše i mogućnost dodatne zarade usled rasta cene u ovom slučaju, jer će dobitak od 1 USD u realnoj isporuci biti kompenzovan gubitkom od 1 USD na fjučers ugovoru.
Hedžing vs. špekulacija
Špekulanti i hedžeri su različiti pojmovi koji opisuju trgovce i investitore. Špekulacije uključuju pokušaj da se zaradi profit od promene cene hartije od vrednosti, dok se hedžiranjem pokušava smanjiti iznos rizika, ili volatilnost, koja je povezana sa promenom cene hartije od vrednosti.
Hedžeri smanjuju svoj rizik zauzimajući suprotnu poziciju na tržištu od one koju pokušavaju zaštititi. Idealna situacija u zaštiti bi bila da se jednim efektom poništi drugi.
Na primer, pretpostavimo da se kompanija specijalizovala za proizvodnju nakita i da ima veliki ugovor koji treba da dospe za šest meseci, za koji je zlato jedan od glavnih inputa kompanije. Kompanija je zabrinuta zbog nestabilnosti tržišta zlata i veruje da bi cene zlata u bliskoj budućnosti mogle znatno da porastu. Kako bi se zaštitila od ove nesigurnosti, kompanija bi mogla kupiti šestomesečni fjučers ugovor na zlato. Na ovaj način, ako zlato doživi rast od 10 procenata, fjučers ugovor će zaključati cenu, tako što će dobitkom nadomestiti gubitak koji je ostvaren na realnom tržištu.