Rast Tesle i Bitcoina, fokus na Nvidia rezultatima i ekonomskim pokazateljima
Američki fjučersi beleže blage dobitke ovog jutra, dok su akcije tehnoloških kompanija u centru pažnje investitora. Fjučersi na S&P 500 (MES) ukazuju na skroman rast, dok je Nasdaq 100 (MNQ) porastao za 0,4%, podstaknuti skokom akcija Tesle (TSLA) za 8% u premarketu. Ovaj skok rezultat je izveštaja da tranzicioni tim novoizabranog predsednika SAD razmatra olakšavanje regulativa za autonomna vozila, čime se dodatno jača poverenje u tehnološki sektor.
Pored Tesle na korporativnim tržištima Samsung Electronics (5930) privukao je pažnju ulagača otkupom akcija vrednim 7,2 milijarde dolara, što je prvi takav potez kompanije od 2017. godine. Rast vrednosti akcija za 6% odražava pozitivan odgovor tržišta, dok značajne rezerve keša od 74 milijarde dolara osiguravaju kompaniji stabilnost u nepredvidivim globalnim okolnostima.
Međunarodna tržišta pokazala su različite rezultate. Japanski Nikkei 225 (N225) zabeležio je pad od 1,1%, dok su hongkonški Hang Seng (HSI) i korejski Kospi (K200) ostvarili rast od 0,8% i 2,2%, delom zahvaljujući optimizmu u vezi s tehnološkim sektorom. U Evropi, Stoxx 600 (DJ600) oslabio je za 0,2%, usled zabrinutosti zbog potencijalnih američkih tarifa i slabijih podataka iz Kine.
Bitcoin (MBT) se vratio na nivo od 92.000 dolara, nakon dvodnevnog pada od skoro 3%. Zlato (XAUUSD) takođe beleži rast od 1%, sa prognozom Goldman Sachsa (GS) da će cena dostići 3.000 dolara po unci do 2025. godine. Ovo kretanje podstaknuto je povećanom potražnjom centralnih banaka i očekivanjima daljih rezova kamatnih stopa u SAD.
Investitori ove nedelje usmeravaju pažnju na izveštaje velikih kompanija poput Nvidije (NVDA), Walmarta (WMT) i Deere-a (DE), kao i na ekonomske pokazatelje poput izdatih građevinskih dozvola i PMI indeksa. Dodatno, govori članova Federalnih rezervi igraće ključnu ulogu u oblikovanju očekivanja o monetarnoj politici.
Tesla i Trampova administracija donose novi okvir za autonomna vozila
Akcije kompanije Tesla Inc. (TSLA) skočile su za više od 8% nakon najave da će nova administracija Donalda Trampa kao prioritet postaviti uspostavljanje saveznog okvira za potpuno autonomna vozila. Ovaj potez predstavlja ključnu prekretnicu za Teslu, koja se pozicionirala kao lider u razvoju tehnologije autonomne vožnje.
Izvršni direktor Tesle, Ilon Mask, postao je važan savetnik u Trampovom timu, aktivno učestvujući u osnivanju Departmana za efikasnost vlade (DOGE). Ovaj novi vladin sektor ima zadatak da smanji rasipanje budžetskih sredstava, ali i da podrži inovacije poput autonomne vožnje, koja zahteva prilagođavanje zastarelih federalnih propisa. Trenutna regulativa, koja ograničava razvoj vozila bez papučica i volana, predstavlja prepreku Teslinom planu za pokretanje robotaksi usluge 2026. godine. Maskova bliska saradnja sa Trampovim timom mogla bi ubrzati regulatorne promene koje će omogućiti širu primenu ove tehnologije. Među imenima koja se razmatraju za rukovodeće pozicije u novom departmanu izdvajaju se bivši direktor Ubera Emil Majkl, kao i republikanski kongresmeni Sem i Garet Grejvs.
Saveznici podstiču Zelenskog na pregovore s Putinom
Skoro tri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, saveznici Kijeva sve intenzivnije pozivaju predsednika Volodimira Zelenskog da razmotri pregovore sa Vladimirom Putinom, ocenjujući da je postizanje odlučujuće vojne pobede sve manje izgledno. Ovaj pritisak dolazi u trenutku kada Donald Tramp najavljuje svoj povratak u Belu kuću s obećanjem o brzom završetku sukoba.
Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron već su pokrenuli inicijative za obnovu dijaloga s Moskvom. Istovremeno, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan planira na predstojećem samitu G-20 u Rio de Žaneiru predložiti zamrzavanje sukoba na trenutnim linijama fronta, uz odlaganje ukrajinskog članstva u NATO-u za najmanje deset godina kao ustupak Rusiji. U međuvremenu, SAD su odobrile upotrebu dugometnih raketa na ruskoj teritoriji kako bi ojačale poziciju Ukrajine pre eventualnih pregovora. Ipak, stručnjaci upozoravaju da taj potez verovatno neće značajno promeniti tok sukoba, dok prisustvo severnokorejskih trupa dodatno komplikuje situaciju. Severna Koreja je poslala više od 10.000 vojnika, a prema procenama analitičara, Pjongjang bi mogao poslati 100.000 vojnika kao podršku Moskvi.
Goldman Sachs prognozira rekordnu cenu zlata u 2025. godini
Goldman Sachs (GS) predviđa da će cena zlata (XASUSD) dostići rekordnih 3.000 dolara po unci do kraja 2025. godine. Ova prognoza zasniva se na povećanoj potražnji centralnih banaka i očekivanom smanjenju kamatnih stopa u SAD.
Analitičari Goldman Sachsa ističu da bi dodatni podsticaj moglo doneti ulaganje u zlatne ETF-ove (fondove kojima se trguje na berzi) tokom perioda labave monetarne politike Federalnih rezervi.
Cena zlata je već zabeležila značajan rast ove godine, ali je blago oslabila nakon snažnog jačanja dolara pobedom Trumpa. Ipak, analitičari veruju da će Trampove politike podržati dugoročni rast cena zlata, posebno ako dođe do eskalacije trgovinskih tenzija ili povećanja fiskalnih izdataka u SAD.
Osim centralnih banaka, koje sve više preusmeravaju svoje rezerve iz američkih trezorskih obveznica u zlato, dodatni rizici za globalno tržište uključuju moguće strože sankcije Iranu. Goldman takođe ukazuje na potencijalni rast cena nafte, s procenom da će se Brent (COIL) nafta sledeće godine trgovati između 70 i 85 dolara po barelu.
Xiaomi beleži rast prihoda uz snažnu potražnju za električnim vozilima
Kompanija Xiaom (3CP) i je u trećem kvartalu 2024. godine zabeležila značajan rast prihoda, prvenstveno zahvaljujući velikoj potražnji za svojim prvim električnim vozilom, SU7 sedanom. Prihod je dostigao 92,5 milijardi juana (12,77 milijardi dolara), nadmašivši očekivanja analitičara koja su iznosila 91,1 milijardu juana.
Uprkos uspešnoj prodaji, automobilski sektor Xiaomija i dalje posluje s gubitkom. U trećem kvartalu zabeležen je prilagođeni gubitak od 1,5 milijardi juana, uz bruto profitnu maržu od 17,1%. Međutim, uprava kompanije vidi pozitivan trend i povećala je svoj godišnji prodajni cilj sa 76.000 na 130.000 prodatih vozila. Pored rasta u automobilskoj industriji, Xiaomi je zabeležio i ukupan porast prilagođenog neto profita od 4,4%, dostigavši 6,25 milijardi juana, što je takođe nadmašilo očekivanja analitičara. Prema procenama Huatai Securities, Xiaomi planira da do 2025. godine isporuči čak 400.000 električnih vozila, dok bi segment električnih automobila tada mogao doprineti petini ukupnih prihoda kompanije, u poređenju sa trenutnih 8%. Ove brojke pokazuju odlučnost Xiaomija da se pozicionira kao ozbiljan igrač u brzo rastućem sektoru električnih vozila.
Nova slika globalne trgovine
Uvođenje američkih tarifa moglo bi značajno promeniti globalne tokove trgovine, prema analizi Bloomberg Economica. Studija pokazuje da bi mnoge zemlje, suočene s visokim carinama na izvoz u SAD, povećale trgovinsku razmenu sa drugim državama, čime bi se smanjila njihova zavisnost od američkog tržišta.
Najveći gubitnici u ovom scenariju bili bi Meksiko i Kanada, čije bi ekonomije, usled velike zavisnosti od SAD, doživele značajan pad izvoza. Predviđa se da bi Kanada i Meksiko imali poteškoće u pronalaženju alternativnih tržišta, što bi dovelo do ukupnog smanjenja njihovog izvoza. S druge strane, zemlje poput EU, Kine i Brazila pokazale bi veću fleksibilnost. Evropska unija i Kina bi, uprkos padovima u trgovini sa SAD, uspele da povećaju izvoz u druge regione. Brazil, kao značajan izvoznik sirovina, imao bi koristi od preusmeravanja trgovinskih tokova.
Uvođenje tarifa ne bi samo pogodilo bilateralne odnose već bi podstaklo zemlje na jačanje regionalne saradnje i smanjenje zavisnosti od SAD. Globalna trgovina bi se u tom slučaju značajno promenila, stvarajući nove blokove i ekonomske saveze, dok bi SAD mogle dugoročno izgubiti dominantnu ulogu u svetskoj ekonomiji.
