FJUČERSI U PLUSU, CENE PROIZVOĐAČA U EVROZONI USPORILE
Indeks proizvođačkih cena (PPI) evrozone iznosio je 15% u januaru na godišnjem nivou što je ispod 17.7% koliko su očekivali analitičari. Cene proizvođača su ipak usporile sa rastom u odnosu na decembar kada je ovaj podatak iznosio 24.6%. Na mesečnom nivou, ovaj pokazatelj je pao -2.8% naspram očekivanja analitičara od -0.3% i rasta od 1.1% u decembru. Indeks menadžera nabavke u evrozoni u februaru je iznosio 52 naspram očekivanih 52.3 i 50.3 u januaru. PMI u sektoru usluga iznosi 52.7, nešto ispod očekivanja analitičara od 53. Nemački PMI u februaru je iznosio 50.7, nešto ispod konsenzusa analitičara od 51.1. Ipak, ovaj podatak je bio bolji od 49.9 koliko je iznosio u januaru. Indeks menadžera nabavke u Velikoj Britaniji u februaru iznosio je 53.1 naspram očekivanja analitičara od 53 i 48.5 koliko je ovaj pokazatelj iznosio u januaru.
COSTCO PRODAJA PORASLA U 2023.
Costco (COST), američka multinacionalna korporacija koja upravlja lancem velikih maloprodajnih objekata, prijavio je kvartalnu zaradu po akciji od 3.3 dolara naspram očekivanja od 3.21 dolar po akciji. Kvartalni prihod iznosio je 54.24 milijardi dolara koji je bio ispod konsenzusa analitičara od 55.55 milijardi dolara. Neto prodaja je porasla za 6.5% sa 50.04 milijarde dolara. U prve četiri nedelje februara, prodaja u SAD je porasla za 3.4% dok je u Kanadi ostvaren slabiji rast od 1.2%. Na međunarodnom nivou, prodaja je porasla za 6.5% dok je prodaja u oblasti e-trgovine zabeležila pad od 11.2% u februaru. Prošlog meseca, kompanija je ostvarila neto prodaju od 17.06 milijardi dolara, što je povećanje od 4.7% u odnosu na 16.29 milijardi dolara prošle godine. U ovom kvartalu, članarine su donele 1.03 milijarde dolara, što je 6.2 odsto više u odnosu na godinu dana ranije. Cena akcija je pala za oko 2.5% na 473.74 dolara pre početka američke trgovačke sesije. Trenutna vrednost kompanije iznosi 215.51 milijardi dolara.
DELL OBJAVIO KVARTALNE REZULTATE, AKCIJE PALE 3.5%
Dell Tech (DELL), američka tehnološka kompanija, prijavio je zaradu po akciji od 1.8 dolara naspram očekivanih 1.65 dolara. Kvartalni prihod iznosi 25 milijardi dolara naspram konsenzusa analitičara od 23.51 milijardi dolara. Kompanija je ostvarila i rekordan godišnji prihod od 102.3 milijarde dolara, što je porast od 1%. Profit od kontinuiranog poslovanja za četvrti kvartal iznosio je 606 miliona dolara. Novčani tok iz poslovanja u četvrtom kvartalu iznosio je 2.7 milijardi dolara. Najavljeno je i povećanje godišnje dividende u gotovini za 12% na 1.48 dolara po običnoj akciji. „Vratili smo približno 3.8 milijardi dolara kapitala našim akcionarima u 2023. fiskalnoj godini i povećaćemo našu godišnju dividendu za 12% u 2024. godini, što odražava naše poverenje u naš dugoročni poslovni model i sposobnost da generišemo i povećamo novčani tok tokom vremena", saopštila je kompanija.
Cena akcija je pala oko 3.5% na 38.78 dolara pre otvaranja američkih berzi. Trenutna vrednost kompanije iznosi 28.76 milijardi dolara.
INFLACIJA U EVROZONI JEDVA USPORAVA, BAZNA REKORDNA!
Inflacija u evrozoni gotovo da nije usporila u februaru. Podaci potrošačkih cena pokazali su rast cena po godišnjoj stopi od 8,5% što je neznatno niže u poređenju sa povećanjem od 8,6% u januaru. Podaci su takođe premašili srednju procenu od 8,3% Bloomberg-ovog istraživanja ekonomista. Ono što je izazvalo dodatnu paniku jesu podaci o baznoj inflaciji. Bazna inflacija, trenutno ključan podatak kreatora politike ECB-a, ubrzala je na 5,6% sa 5,3%, pojačavajući zabrinutost da će Evropska centralna banka morati agresivnije podizati troškove zaduživanja.
Brojke prate snažnije podatke o potrošačkim cenama ranije ove nedelje iz Nemačke, Francuske i Španije, što je navelo investitore da povećaju svoje opklade na stopu depozita ECB-a, trenutno 2,5 odsto, na maksimalnih 4 odsto do kraja godine. Goldman Sachs i Deutsche Bank sada predviđaju da će stopa na depozite dostići 3,75 odsto.
Pored niza "hawkish" komentara kreatora monetarne politike ECB-a, analitičari Bloomberg-a očekuju da će ECB nastaviti da povećava stopu do juna na nivo od 3,5 odsto. Do tada, bazna inflacija bi trebalo da bude na čvrsto silaznoj putanji, stvarajući prostor za sagledavanje stanja, navodi Bloomberg. ECB je gotovo sigurna da će povećati troškove pozajmljivanja za još 50 baznih poena za dve nedelje. Predsednica ECB-a Kristin Lagard rekla je ranije u četvrtak da će možda morati da se nastave povećanja, dodajući da inflacija nije u "stabilnom padu". Pored toga tržište rada takođe ostaje snažno, sa istorijski niskom stopom nezaposlenosti na starom kontinentu.
GRAFIK DANA: PRINOS NA DRŽAVNE OBVEZNICE SAD-A OD 1990. DO 2023. GODINE
