Indeksi korigovani sa rekordnih nivoa, rezultati Microna iznad očekivanja, zlato na rekordnih 3,800
Američki indeksi pali su sa rekordnih maksimuma u utorak nakon što je predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel po prvi put da izjavu otkako je centralna banka prošle nedelje smanjila kamatne stope. Tehnološki nastrojeni Nasdaq, referentni S&P 500 i vodeći Dow Jones Industrial Average zatvorili su sa padom od 1%, 0,6% i 0,2%, respektivno. Sva tri indeksa su zabeležila intradnevne i završne maksimume u prethodne tri sesije.
Pauel je govorio u Trgovinskoj komori Velikog Providensa u Vorviku, Roud Ajlend, šest dana nakon što je Fed izvršio svoje prvo smanjenje kamatne stope od prošlog decembra. Predsednik Feda je rekao da „ne postoji put bez rizika“ za postizanje dvostrukog mandata centralne banke održavanja pune zaposlenosti i stabilnosti cena u američkoj ekonomiji i da su akcije „prilično visoko vrednovane“.
Akcije kompanije Nvidia (NVDA) pale su za skoro 3%, nadoknadivši veći deo svojih dobitaka od 4% od ponedeljka, kada su dostigle rekordni nivo nakon vesti da kompanija i OpenAI sarađuju u izgradnji data centara i da će proizvođač AI čipova investirati do 100 milijardi dolara u programera ChatGPT-a.
Orakl (ORCL) je bio jedna od akcija sa najgorim performansama u S&P 500 sa padom od preko 4% u utorak, dan nakon skoka od 6%, jer je tehnološka firma povećala svoje uloge u veštačkoj inteligenciji imenovanjem dva nova izvršna direktora, uključujući bivšeg šefa svog poslovanja sa cloud infrastrukturom, koji će preuzeti od Safre Kac.
Akcije Kenvua (KVUE) su zatvorile sa 1,6% više nakon što su pale za 7,5% prekjuče pre konferencije za novinare predsednika Donalda Trampa na kojoj je rekao da acetaminofen, aktivni sastojak u Tilenolu, može dovesti do većeg rizika od autizma i upozorio trudnice da ne koriste ovaj lek.
Akcije Boinga (BA) su porasle za 2% nakon što je kompanija potpisala unosan ugovor za proizvodnju aviona za Uzbekistan ervejz. Predsednik Tramp ga je nazvao „ODLIČNIM poslom“ vrednim više od 8 milijardi dolara u objavi na svojoj društvenoj mreži „Istina“, napominjući da je prošlog meseca razgovarao sa predsednikom Uzbekistana, Šavkatom Mirzijajevim.
Fjučersi zlata porasli su za 0,6% i postavili još jedan rekordni maksimum od oko 3.800 dolara po unci u 16 časova po istočnom vremenu. Fjučersi kompanije West Texas Intermediate, referentne cene američke sirove nafte, porasli su za 2,3% na 63,70 dolara po barelu.
Prinos na desetogodišnje državne obveznice, koji utiče na troškove zaduživanja za razne potrošačke i komercijalne kredite, pao je na 4,11% sa 4,15% na zatvaranju u ponedeljak. Bitkoin je blago pao na oko 111.700 dolara. Indeks američkog dolara, koji prati vrednost dolara u odnosu na korpu stranih valuta i dostigao je najniži nivo od početka 2022. godine prošle srede, pao je za 0,1% na 97,21.
Micron objavio rezultate iznad očekivanja
Mikron je u utorak objavio bolje nego očekivane rezultate zarade i prihoda, kao i snažnu prognozu za tekući kvartal. Mikron je saopštio da će prihod u tekućem periodu, prvom fiskalnom kvartalu, biti oko 12,5 milijardi dolara, u odnosu na prosečnu procenu analitičara od 11,94 milijarde dolara po LSEG-u. Kompanija je saopštila da je imala neto profit od 3,2 milijarde dolara, ili 2,83 dolara po akciji, u odnosu na 887 miliona dolara, ili 79 centi u istom periodu prošle godine. Akcije Mikrona su se skoro udvostručile do sada u 2025. godini. Kompanija proizvodi memorijske čipove, što je važna komponenta za računare. Mikron je bio jedan od dobitnika buma veštačke inteligencije. To je zato što vrhunski AI čipovi, poput onih koje proizvodi Nvidia, zahtevaju sve veće količine visokotehnološke memorije koja se naziva memorija velikog propusnog opsega, koju Mikron proizvodi.
„Kao jedini proizvođač memorije sa sedištem u SAD, Mikron je u jedinstvenoj poziciji da iskoristi priliku AI koja je pred nama“, rekao je izvršni direktor Mikrona Sandžaj Mehrotra u saopštenju. Ukupni prihodi kompanije porasli su za 46% na godišnjem nivou tokom kvartala. Najveća jedinica kompanije Mikron, koja prodaje memoriju za cloud provajdere, prijavila je prodaju od 4,54 milijarde dolara tokom kvartala, što je više nego utrostručeno na godišnjem nivou. Međutim, osnovna poslovna jedinica kompanije, koja se bavi centrima podataka, zabeležila je pad prodaje od 22% na godišnjem nivou, na 1,57 milijardi dolara prihoda.
Lithium America skočio 88% u post trgovanju nakon objave da da Trampova administracija traži udeo u vlasništvu od čak 10%
Akcije kompanije Lithium Americas (NYSE:LAC) porasle su za 87,9% u utorak nakon izveštaja Rojtersa da Trampova administracija traži udeo u vlasništvu od čak 10% u kompaniji dok ponovo pregovara o uslovima kredita Ministarstva energetike od 2,3 milijarde dolara za projekat litijuma u Taker Pasu. Projekat Taker Pas, vredan oko 3 milijarde dolara, odobrio je Tramp na kraju svog prvog mandata, a kredit od Kancelarije za programe kreditiranja Ministarstva energetike zatvorila je prošle godine Bajdenova administracija. Kompanija Lithium Americas (NYSE:LAC) trebalo je da početkom ovog meseca izvrši prvo povlačenje kredita, ali su Trampovi zvaničnici pokušali da ponovo pregovaraju o uslovima zbog zabrinutosti u vezi sa sposobnošću kompanije da otplati kredit s obzirom na niske cene litijuma, navodi se u izveštaju. Kompanija Dženeral motors (NYSE:GM), koja je prošle godine uložila 625 miliona dolara u rudnik za 38% udela, ima pravo da kupi sav litijum iz faze 1 projekta Taker Pas i deo iz faze 2 tokom 20 godina, iako Trampovi zvaničnici sada traže garanciju da će Dženeral motors kupiti metal, navodi se u izveštaju Rojtersa.
Centralne banke nastavljaju da kupuju zlato uprkos rekordnim cenama
Sukobi u Evropi i na Bliskom istoku, kao i tinjajuće tenzije između SAD i Kine, dali su centralnim bankama širom sveta razlog da budu glavni kupci zlata ove godine. Prema istraživanju Svetskog saveta za zlato o rezervama centralnih banaka iz 2025. godine, 95% centralnih bankara očekuje da će se globalne rezerve zlata povećati ove godine, a rekordnih 43% predviđa da će se rezerve njihovih banaka povećati u istom periodu. Nijedan ispitanik nije rekao da očekuje da će se njihove rezerve smanjiti ove godine, uprkos rekordnim cenama zlata.
Geopolitičke krize su glavni razlog zašto centralne banke povećavaju svoje rezerve zlata. Učinkovitost zlata tokom kriznih vremena bila je ili veoma ili donekle relevantna za njihov portfolio zlata, reklo je 85% ispitanika, a 71% je navelo njegovu ulogu kao geopolitičke zaštite od rizika. Kupovinu zlata takođe pokreće želja za diverzifikacijom rezervi. Skoro tri četvrtine ispitanika očekuje da će udeo američkog dolara u globalnim rezervama opadati tokom naredne godine, jer banke dodaju zlato i druge valute poput evra i kineskog juana. Vrednost američkog dolara je naglo pala ove godine usred dramatičnog resetovanja domaćih i međunarodnih ekonomskih izgleda. Očekuje se da će slabiji dolar nastaviti da bude podsticaj za zlato. „Mislim da će zlato gotovo sigurno biti iznad 4.000 dolara pre kraja ove godine“, rekao je prošle nedelje za CNBC Džefri Gandlah, osnivač i izvršni direktor investicione kompanije DoubleLine Capital. Gandlah je rekao da bi njegov idealan portfolio bio 25% zlata, alokacija koju je nazvao „ne preteranom“ s obzirom na trendove dolara za koje očekuje da će se održati.
Boeing dobio veliku porudžbinu iz Uzbekistana
Boing (BA) je zabeležio svoju najveću pojedinačnu porudžbinu ikada, prodajom čak 22 aviona 787 Drimlajner kompaniji Uzbekistan Ervejz, u dogovoru za koji je predsednik Donald Tramp rekao da vredan više od 8 milijardi dolara. Kompanije su saopštile da će investicija podržati „skoro 35.000 radnih mesta u SAD“. Boing i centralnoazijska avio-kompanija saopštili su u ponedeljak da će Uzbekistan Ervejz kupiti 14 aviona Boing 787-9 Drimlajner, sa opcijama za još osam. Avio-kompanija je saopštila da će porudžbina pomoći u modernizaciji njene flote i „proširenju međunarodnih ruta ka SAD i drugim destinacijama na dugim letovima, jer potražnja za međunarodnim putovanjima nastavlja da raste“. Drimlajner je širokotrupni mlaznjak poznat po tome što je ekonomičan u potrošnji goriva.
OECD podigao prognozu rasta globalne ekonomije, izgledi za SAD takođe poboljšani
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u utorak nadogradila svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta, pri čemu mnoge ekonomije deluju otpornije nego što se očekivalo do sada ove godine. OECD sada očekuje globalni rast od 3,2% ove godine, u poređenju sa rastom od 2,9% koji je prognozirala u junu. Očekivanja za 2026. godinu ostala su nepromenjena na 2,9%. Ovo bi označilo usporavanje u odnosu na rast od 3,3% zabeležen u 2024. godini.
Očekivanja rasta za SAD su takođe podignuta, na 1,8% za 2025. godinu, u poređenju sa procenom od 1,6% u junu. Međutim, ovo i dalje predstavlja značajan pad u odnosu na rast od 2,8% u 2024. godini. Organizacija prognozira rast od 1,5% za SAD u 2026. godini. „Globalni rast je bio otporniji nego što se očekivalo u prvoj polovini 2025. godine, posebno u mnogim ekonomijama u razvoju“, navela je organizacija u novom izveštaju. „Industrijska proizvodnja i trgovina bile su podržane unapred isporučenom robom pre viših carina. Snažne investicije povezane sa veštačkom inteligencijom podstakle su rezultate u Sjedinjenim Državama, a fiskalna podrška u Kini nadmašila je negativne efekte trgovinskih prepreka i slabosti tržišta nekretnina“, navodi se.
Akcije u SAD su skupe - FED
Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel je u utorak primetio da su cene imovine, kategorija koja obično uključuje akcije i druge instrumente rizika, na povišenim nivoima. Tokom govora u Providensu, Roud Ajlend, lidera centralne banke pitali su koliki naglasak on i njegove kolege pridaju tržišnim cenama i da li imaju veću toleranciju za više vrednosti. „Mi posmatramo opšte finansijske uslove i pitamo se da li naše politike utiču na finansijske uslove na način koji pokušavamo da postignemo“, rekao je Pauel. „Ali u pravu ste, po mnogim merama, na primer, akcije su prilično visoko vrednovane.“
Uoči sastanaka o politici prošle nedelje, akcije i druga imovina su snažno porasle, jer je raslo uverenje da će Federalni komitet za otvoreno tržište sniziti svoju referentnu kamatnu stopu. Akcije su nastavile da rastu, postavljajući niz rekordno visokih nivoa za glavne proseke, od odluke u sredu da se referentna stopa smanji za četvrt procentnog poena.„Tržišta nas slušaju i prate i prave procenu gde misle da će se kamatne stope kretati. I tako će uračunati stvari u cene“, rekao je Pauel u delu razgovora koji se bavio kamatnim stopama na hipoteke.