INDEKSI U MINUSU, OPTIMIZAM NIJE DUGO POTRAJAO
Indeks potrošačkih cena (CPI) evrozone porastao je na 8.5% na godišnjem nivou u februaru naspram 8.2% koliko su očekivali analitičari. Ipak, ovaj pokazatelj je blago usporio u odnosu na januar kada je iznosio 8.6%. CPI na mesečnom nivou iznosi 0.8% što je povećanje u odnosu na januar kada je ostvaren pad ovog indikatora od -0.2%.
Indeks bazne inflacije (core CPI) na godišnjem nivou u januaru iznosio je 5.6% naspram očekivanja analitičara od 5.3%. Bazna inflacija je porasla i na mesečnom nivou 0.8% u odnosu na pad od 0.8% u januaru.
Stopa nezaposlenosti u evrozoni u januaru je iznosila 6.7% što je iznad konsenzusa analitičara od 6.6%. Međutim, sudeći po najsvežijim podacima, nezaposlenost je ostala nepromenjena u odnosu na decembar prošle godine.
Početni zahtevi za nezaposlene u SAD iznose 190,000 naspram očekivanih 195,000 i 192,000 koliko su iznosili prošle nedelje.
SILVERGATE AKCIJE PALE GOTOVO 47%, IZVEŠTAJ IZPSTAO
Akcije Silvergate Capital Corp, kalifornijske banke koja se bavi kriptovalutama, oslabile su preko 47% u trgovanju pre početka američke sesije nakon što je kompanija saopštila da odlaže objavljivanje svog godišnjeg izveštaja. Silvergate je prijavio gubitak od milijardu dolara u četvrtom tromjesečju jer su se investitori utrkivali da povuku depozite nakon bankrota kripto berze FTX. Trenutni problemi kompanije naglašavaju krhkost poverenja u digitalnu imovinu.
Kompanija je saopštila da neće moći da ispoštuje produženi rok za podnošenje godišnjeg izveštaja do 16. marta. U podnesku Komisiji za hartije od vrednosti, navedeno je i da su ove godine prodate dodatne dužničke hartije od vrednosti kako bi se otplatili dugovi. J.P. Morgan je smanjio rejting Silvergate-ovih akcija nagoveštavajući da prodaja dodatnih hartija od vrednosti sugeriše da se kompanija suočava sa stalnim izazovima likvidnosti. Nakon pada cene od oko 47%, akcije ove kompanije trenutno vrede 7.19 dolara. Trenutna vrednost kompanije iznosi 428.34 miliona dolara.
SALEFORCE AKCIJE SKOČILE 16% NAKON OBJAVE REZULTATA
Salesforce Inc (CRM), američka softverska kompanija, prijavio je kvartalnu zaradu po akciji od 1.68 dolara naspram očekivanih 1.36 dolara po akciji. Kvartalni prihod je iznosio 8.38 milijardi dolara što je iznad konsenzusa analitičara od 8 milijardi dolara. Prihod je porastao 14% u odnosu na prethodnu godinu u četvrtom fiskalnom kvartalu, koji je završen 31. januara. U januaru je Mark Benioff, suosnivač i izvršni direktor Salesforce-a, saopštio da će kompanija smanjiti 10% svoje radne snage, koja predstavlja preko 7.000 ljudi, i da je njena strategija restrukturiranja dovela do troškova od 828 miliona dolara tokom kvartala.
Prilagođena operativna marža, od 29,2%, bila je najviša u istoriji kompanije. Salesforce je postavio cilj operativne marže od 25% za fiskalnu 2026. Cena akcija skočila je 15.63% na 193.50 dolara u trgovanju pre otvaranja američkih berzi. Trenutna vrednost kompanije iznosi 167.35 milijardi dolara.
FED PRERANO USPORIO? JOŠ JEDAN UDAR NA KREDIBILITET NAJMOĆNIJE BANKE SVETA!
Poslednja očitavanja inflacije u SAD pokazala su brojke veće nego što se očekivalo, nakon dva uzastopna smanjenja povećanja kamatne stope od strane FED-a. Kao i uvek ovo je pokrenulo novu debatu o tome šta bi Federalne rezerve trebalo sledeće da urade: Vratiti se na veće povećanje stope (50 baznih poena) ili zadržati sporiji tempo (25 baznih poena), ali uz duže zadržavanje krajnje stope. Iako je pitanje već dovoljno kompleksno samo po sebi, ono je postalo još kompleksnije jer FED trenutno zaostaje u borbi protiv inflacije po treći put u samo dve godine.
Argument da se FED vrati na povećanje od 50 baznih poena kasnije ovog meseca zasniva se na nedavnom nizu makroekonomskih brojeva koji sugerišu da inflacija postaje sve žilavija, i to ne samo u uslužnom sektoru. Sada postaje jasno da je FED bio previše optimističan na svom poslednjem sastanku o politici kada je sugerisao da dezinflacija postaje dominantan ekonomski narativ. Najmanje tri zvaničnika FED-a već su javno signalizirala svoju otvorenost za povećanje od 50 baznih poena, nakon što su se svi članovi FOMC-a odlučili za smanjenje na 25 baznih poena na poslednjem sastanku 1. februara.
Ipak među zvaničnicima su i dalje uobičajeni stavovi da monetarna politika deluje sa „dugim i promenljivim kašnjenjima“. Upravo takav stav većine članova FOMC-a favorizuje alternativu povećanja stope konstantnim tempom od 25 baznih poena u dužem periodu. Pored toga što će sporiji tempo obezbediti FED-u više vremena da proceni uticaj svojih akcija monetarne politike, takođe će smanjiti i rizik od destabilizacije finansijskih tržišta na način koji bi se mogao negativno preliti na privredu. Ovo pak rizikuje da se inflacija "dublje ugradi" u ekonomski sistem.
Na kraju kada se sve uzme u obzir ovde se pak ne radi samo o izbalansiranim ekonomskim argumentima koji su gore navedeni. Takođe se radi o kredibilitetu politike FED-a. Vraćanje na 50 baznih poena značilo bi negiranje većeg dela prethodnih smernica i još jedan značajan udarac narušenom ugledu centralne banke SAD-a. Sa druge strane nereagovanje na niz nepovoljnih ekonomskih podataka takođe je loše za kredibilitet banke. Kakav god scenario bio, krajnja stopa Fed fondova nastavlja da migrira na više nivoe pod predpostavkom uticaja i jedne i druge politike.
GRAFIK DANA: PRINOS NA 10-GODIŠNJE DRŽAVNE OBVEZNICE SAD-A IZNAD NIVOA OD 4%
Tržišta akcija širom sveta nastavila su korekciju ovog jutra. Jučerašnja "jastrebovska" upozorenja članova Federalnih rezervi doprinela su da tržišta svopova sada procenjuju terminalnu kamatnu stopu Fed-a u rasponu od 5,5% do 5,75% u septembru.
Prinosi na desetogodišnje državne obveznice SAD, koji se smatraju globalnom referentnom stopom cene kapitala, porasli su za 40 baznih poena u februaru i sada se nalaze iznad 4%, po prvi put od novembra 2022. godine. Analitičari smatraju da bi to moglo da umanji apetit za preuzimanje rizika na tržištima akcija širom sveta, čime bi se korekcija mogla nastaviti.
