S&P500 opet na rekordu, čekaju se podaci sa tržišta rada
S&P500 opet na rekordu, čekaju se podaci sa tržišta rada i pripremali se za današnje objavljivanje dugo očekivanog avgustovskog izveštaja o zaposlenosti. Referentni indeks S&P 500 (SPX) skočio je za 0,8% i zatvorio se na rekordno visokom nivou prvi put u nedelju dana. Industrijski prosek Dau Džonsa (DJI) takođe je dodao 0,8%, a tehnološki nastrojeni Nasdaq Composite porastao je za 1%, oba završivši dan neznatno ispod sopstvenih novih maksimuma. Tri glavna indeksa su na putu da ostvare dobitke za ovu nedelju. Izveštaj koji je objavio ADP pokazao je da je zapošljavanje u privatnom sektoru bilo slabije nego što su ekonomisti očekivali u avgustu, dok je nedeljni broj zahteva za nezaposlenost bio nešto iznad procena. Nedavni podaci pokazali su da tržište rada u SAD slabi, što je pojačalo očekivanja da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stope kada se njihov odbor za politiku sastane 17. septembra. Biro za statistiku rada trebalo da objavi avgustovski izveštaj o zaposlenosti danas.
Prinos na desetogodišnje državne obveznice, koji utiče na troškove zaduživanja za sve vrste kredita, bio je 4,16% na kraju trgovanja, što je pad u odnosu na 4,21% na prekjučerašnjem zatvaranju. Prinos je na najnižem nivou od početka maja, jer investitorima raste poverenje u verovatnoću da će doći do smanjenja kamatnih stopa.
Među ostalim značajnim pokretima izdvajamo akcija Salesforce (CRM) koji je pao za skoro 5%, nakon što je dobavljač softvera za odnose sa klijentima objavio razočaravajuće smernice, što je neutralisalo činjenicu da je imao bolje nego očekivane kvartalne rezultate. Akcije Hewlett Packard Enterprise (HPE) su porasle za 1,5% nakon snažnog izveštaja o zaradi, ali su završile dan znatno ispod svog maksimuma sa početka sesije.
Fjučersi zlata pali su za 0,9% na 3.600 dolara po unci, izgubivši pozicije nakon što su dostigli rekordne maksimume tri uzastopna dana, jer je obnovljena neizvesnost oko tarifa navela neke investitore da potraže tradicionalno sigurno utočište.
Fjučersi West Texas Intermediate, američka referentna cena sirove nafte, pali su za 1% na 63,35 dolara po barelu, dodatno povećavajući gubitke prethodne sesije.
Bitkoin je bio na oko 110.500 dolara u kasnom popodnevnom trgovanju, što je pad sa noćnog maksimuma od 112.300 dolara. Kriptovaluta je poslednjih nedelja bila pod pritiskom nakon što je sredinom avgusta dostigla rekordnih 124.000 dolara. Indeks američkog dolara, koji prati performanse američkog dolara u odnosu na korpu stranih valuta, porastao je za 0,1% na 98,26.
Broadcom objavio rekordnu kvartalnu prodaju
Broadkom (AVGO) je u četvrtak objavio rekordnu kvartalnu prodaju, jer je potražnja za njegovim AI ponudama porasla, što je najnoviji pokazatelj održivog rasta povezanog sa ovom novom tehnologijom. Proizvođač čipova objavio je prilagođenu zaradu po akciji od 1,69 dolara, uz prihod koji je skočio za 22% u odnosu na isti period prošle godine na rekordnih 15,95 milijardi dolara u trećem fiskalnom kvartalu. I prihod i zarada po akciji nadmašili su procene analitičara koje je sastavio Visible Alpha. Prihodi Broadkoma od AI skočili su za 63% na 5,2 milijarde dolara. Generalni direktor Hok Tan rekao je da kompanija očekuje da bi prihod od AI poluprovodnika mogao da poraste na 6,2 milijarde dolara u tekućem kvartalu, „ostvarujući jedanaest uzastopnih kvartala rasta, jer naši kupci nastavljaju snažno da investiraju“. Kompanija je predvidela prihod za četvrti fiskalni kvartal od 17,4 milijarde dolara, što je malo iznad konsenzusa. Rezultati su najnoviji u nizu izveštaja proizvođača čipova koji ukazuju na snažnu održivu potražnju za AI hardverom nakon zarade kompanije Nvidia (NVDA) prošle nedelje i Advanced Micro Devices (AMD) prošlog meseca. Međutim, rastuća očekivanja uoči izveštaja i zabrinutost zbog nepovoljnih posledica trgovinskih ograničenja u Kini opteretili su njihove akcije nakon objavljivanja rezultata.
Orsted primoran da emituje akcije
Gigant iz oblasti obnovljivih izvora energije Orsted je u petak dobio odobrenje akcionara za hitnu emisiju akcija u vrednosti od 60 milijardi danskih kruna (9,4 milijarde dolara), ubrzo nakon što je izdao novo upozorenje o profitu. Orstedov zahtev za prikupljanje kapitala dolazi u vreme dubokih previranja u industriji, usred kontinuiranih napada američkog predsednika Donalda Trampa na projekte vetroelektrana na moru. Bela kuća je prošlog meseca iznenada naredila kompaniji da obustavi radove na Revolution Wind-u kod obale Roud Ajlenda i Konektikata. Potpuno dozvoljeni projekat je završen 80% i obezbedio bi dovoljno energije za više od 350.000 domova u obe države. Orsted je od tada tužio Trampovu administraciju u pokušaju da ponovo pokrene izgradnju vetroelektrane. U saopštenju nakon vanredne skupštine akcionara u petak, kompanija je saopštila da su akcionari odobrili njeno pažljivo praćenu emisiju. Akcije Orsteda, koje su pale za skoro 90% u odnosu na vrhunac iz 2021. godine, poslednji put su porasle za oko 2,9%. Ranije tog dana, Orsted je smanjio svoje prognoze operativnog profita za celu godinu, zbog nižih od uobičajenih brzina vetra na moru tokom jula i avgusta.
BMW uskoro predstavlja flotu softverski kontrolisanih električnih vozila
Nemački automobilski gigant BMW se sprema da predstavi flotu softverski kontrolisanih električnih vozila kako bi se borio protiv kineskih rivala i Tesle. U razgovoru za CNBC uoči Minhenskog salona automobila sledeće nedelje, gde se očekuje da će se evropski proizvođači automobila, koji se bore sa problemima, suočiti sa kineskim novajlijama, izvršni direktor BMW-a, Oliver Cipse, predstavio je svetsku premijeru sportskog terenskog vozila iX3. SUV je prvi proizvodni model koji je razvijen kao deo dugo očekivane BMW-ove Neue Klasse platforme električnih vozila. Kompanija sa sedištem u Minhenu želi da na tržište plasira više od 40 novih i ažuriranih vozila do 2027. godine, dok nastoji da održi korak sa konkurencijom. Cipse je u petak rekao Anet Vajsbah sa CNBC-a da je debi iX3 rezultat petogodišnjeg putovanja. „To je najvažnija i najveća pojedinačna investicija koju smo ikada uradili i pokazuje put u budućnost. A ono što ovde vidite je samo prvi automobil iz serije modela koji koristi iste tehnologije“, rekao je Cipse. BMW je nastojao da revolucioniše digitalnu ponudu svojih novih modela fokusirajući se na takozvanu „arhitekturu supermozga“, koja zamenjuje hardver centralizovanim računarskim sistemom. Kompanija kaže da „potpuno novi digitalni nervni sistem“ za platformu Neue Klasse ima više od 20 puta veću računarsku snagu od trenutne generacije vozila. Ove digitalne platforme pružaju računarski kapacitet za automatizovanu vožnju i funkcije info-zabave, kao i osnovne funkcije automobila, kao što su kontrola klime i funkcije udobnosti. Napor da se istakne tehnološki razvoj firme dolazi u trenutku kada se tradicionalni evropski proizvođači automobila bore da smanje jaz sa vodećim igračima u svetu softverski definisanih vozila. Američki proizvođač električnih vozila Tesla, zajedno sa kineskim proizvođačima, uključujući Xpeng i BYD, trenutno dominira ovim prostorom.
Tramp upozorio na nadolazeće tarife na uvoz poluprovodnika za sve koji ne izmeste kapacitete u SAD
Predsednik Donald Tramp je ponovio upozorenje da će uskoro uvesti „prilično značajne“ tarife na uvoz poluprovodnika od kompanija koje ne premeštaju proizvodnju u SAD, ali će poštedeti firme poput Epla koje proširuju investicije na domaćem tržištu. Tramp je dao ove komentare u četvrtak uveče tokom večere u Beloj kući sa više od dvadesetak velikih tehnoloških lidera, uključujući izvršnog direktora Epla Tima Kuka, Marka Zakerberga iz Mete i izvršnu direktorku Orakla Safru Kac. „Razgovarao sam o tome sa ljudima ovde, čipovi i poluprovodnici, i uvodićemo tarife na kompanije koje ne dolaze“, rekao je predsednik. „Uskoro ćemo uvesti tarifu. Verovatno čujete da ćemo uvesti prilično značajnu tarifu, ili ne tako visoku, ali prilično značajnu.“ Tramp je prošlog meseca, tokom jednog događaja sa Kukom, rekao da će uvesti carinu od 100% na uvoz poluprovodnika, dok će izuzeti proizvode kompanija koje svoju proizvodnju premeštaju u SAD.
Bank of America revidirala procenu rasta američkog BDP-a za treći kvartal sa 1.0% na 1.5%
Banka Amerike (Bank of America) je revidirala svoje izglede za rast SAD u trećem kvartalu, navodeći znake jače potrošnje uprkos stalnim rizicima po tržište rada. „Ostajemo konstruktivni u pogledu ekonomije. Sa znacima oporavka potrošnje, procenjujemo rast u trećem kvartalu 2025. sa 1,0% na 1,5%. Kao rezultat toga, rast u četvrtom kvartalu povećava se na 1,5%,“ napisali su analitičari Banke Amerike u svojoj najnovijoj belešci „U.S. Economic Weekly“. Banka je saopštila da tržište rada ostaje ključni rizik, iako je tvrdila da „faktori ponude objašnjavaju veliki deo nedavnog usporavanja“. Istovremeno, očekuje se da će inflatorni pritisci potrajati. „Osnovna inflacija PCE trebalo bi da ostane u nižim granicama od 3% oko godinu dana“, rekla je Banka Amerike, dodajući da bi dugoročne kamatne stope mogle da porastu ako Federalne rezerve smanje kamatne stope u takvom okruženju, „što ukazuje na grešku u politici“. U budućnosti, BofA očekuje da će indeks potrošačkih cena (CPI) i indeks proizvođačkih cena (PPI) u avgustu porasti za 0,3 procenta na mesečnom nivou, pri čemu će osnovni CPI iznositi 3,1 procenat na godišnjem nivou. „Na osnovu ovoga, trenutno očekujemo da će osnovni PCE u avgustu porasti na 3,0%“, kaže se u izveštaju.
Cena nafte pod pritiskom uoči nove odluke OPEC-a
Cene nafte pale su u evropskom trgovanju u petak, dok trgovci pokušavaju da procene da li će se grupa proizvođača OPEK+ složiti da dodatno poveća proizvodnju na sastanku zakazanom za vikend. Cene sirove nafte krenule su ka nedeljnom padu, jer je neočekivano povećanje zaliha u SAD takođe izazvalo zabrinutost zbog smanjenja potražnje za gorivom. Fjučersi nafte marke Brent za novembar pali su za 0,5% na 66,63 dolara po barelu, dok su fjučersi sirove nafte marke West Texas Intermediate pali za 0,7% na 63,02 dolara po barelu do 06:41 ET (10:41 GMT). Organizacija zemalja izvoznica nafte i njeni saveznici, takođe poznata kao OPEK+, sastaće se u nedelju. Nedavni izveštaji sugerišu da članice razmatraju odobravanje još većeg povećanja proizvodnje, nakon oko 2,2 miliona barela dnevno povećane proizvodnje do sada u 2025. godini. Više povećanja proizvodnje označilo bi dodatno smanjenje dubokih smanjenja proizvodnje OPEK+ u poslednje dve godine, pri čemu grupa nastoji da poveća proizvodnju i povrati veći tržišni udeo. Ruska proizvodnja je takođe bila u fokusu tržišta, usred napora SAD da odvrate glavne kupce Indiju i Evropu od kupovine više nafte od Moskve. Međutim, Rusija je nedavno pristala da isporučuje Kini najmanje 2,5 miliona metričkih tona nafte godišnje, preko Kazahstana, što će verovatno održati proizvodnju sirove nafte u zemlji visokom. Istovremeno, tržišta nafte su takođe bila uplašena neočekivanim povećanjem zaliha nafte u SAD. Podaci Administracije za energetske informacije pokazali su u četvrtak da su zalihe nafte u SAD porasle za 2,415 miliona barela u nedelji zaključno sa 29. avgustom, što je premašilo očekivanja o smanjenju od 2 miliona barela.