ETF (exchange-traded fund ) predstvlja korpu hartija od vrednosti, na primer akcija koje obično prate bazne indekse, ali mogu biti koncipirani na bazi industrijskog sektora. Slični su fondovima, međutim, ETF-ovi se kotiraju na berzi baš kao i akcije. Najpoznatiji primer ETF-a je SPDR S&P 500 ETF (SPY). Pored akcija fond može ulagati i u druge hartije od vrednosti obveznice, robe … Cene ovih fondova osciliraju tokom trgovačkog dana, odnosno cena se formira na osnovu ponude i tražnje.
Investitori koji se specijalizuju za trgovanje ETF-ovima diversifikovani indeksni fond, a kupuju samo jednu hartiju. Još jedna od prednosti jesu niži troškovi ETF-ova u odnosu na troškove kupovina jedinica uzajamnih fondova. Investitori kod trgovanja ETF-ovima plaćaju samo klasičnu brokersku proviziju. Sličnost između ove dve vrste fondova jeste da se obe vrste fondova su diversifikovani i imaju određenu aktivu u svojoj osnovi. Međutim, postoje i ključne razlike i to u načinu kojim se fondom upravlja. ETF-ovima se može trgovati kao i ostalim hartijama, dok se uzajamni fondovi mogu kupiti samo na kraju trgovačkog dana na osnovu izračunate cene. Uzajamnim fondovima se aktivno upravlja, prave se strategije, prati se stanje na tržištu, reaguje se na promene. Takođe se vrši korekcija strategije na osnovu stanja na tržištu. S druge strane, ETF-ovima se upravlja pasivno i uglavnom se prati određeni indeks u zavisnosti od vrste.
Od uvođenja 1993. godine ETF-ovi postali su sve popularniji među investitorima koji su tražili alternativu uzajamnim fondovima. Ovo je bilo osveženje na tržištu. Korpa hartija koja je bila dizajnirana tako da prati indekse nudila je niske troškove upravljanja i veću transparentnost cena u toku dana. Pored ovih prednosti veliki nedostatak ETF-ova su niske dividende i visoki rasponi između ponude i potražnje.
Prednosti ETF-ova su:
- Diversifikacija – podrazumeva da jedan ETF sadrži korpu hartija koja može brojati više desetina akcija, obveznica… Veliki broj hartija koje se drže u jednom fondu smanjuje volatilnost u poređenju sa kupovinom jedne ili nekoliko hartija od vrednosti.
- Trgovanje kao sa akcijama – trgovanje se odvija svakodnevno isto kao i bilo koja druga akcija, što daje investitorima fleksibilnost.
- Niski troškovi – rezultat su pasivnog upravljanja fondom. Za razliku od drugih fondova troškovi upravljanja su niski jer se ovim fondovima upravlja pasivno i nema potrebe za skupim istraživanjima i analizama.
- Ubrzano reinvestiranje dividendi – dividende se reinvestiraju odmah i time se uvećava vrednost fonda.
- Limitirani porez na kapitalni dobitak – ETF-ovi se oporezuju, ali po nižoj stopi nego jedinice uzajamnih fondova.
Nedostaci ETF-ova:
- Manjak diversifikacije – u zavisnosti od sektora ulaganja pojedini ETF-ovi mogu biti ograničeni što se diversifikacije tiče.
- ETF-ovima kojima se aktivno upravlja imaju veće troškove.
- Nedostatak likvidnosti – postoje ETF-ovi koji se ulažu u veoma nelikvidnu imovinu.
- Valutni rizik – ukoliko se ulaganje vrši u stranoj valuti, međutim, ovde postoji mogućnost da se ETF „zaštiti od valute“.
Kao i kod trgovanja drugim instrumentima neophodno je izabrati fond koji je u skladu sa preferencijama i ciljevima investitora. Oprezan investitor neće izabrati isti ETF kao spekulativni investitor. Ukoliko želite da budete uspešni u trgovanju ETF-ovima morate pročitati skraćeni prospekt, kao i ceo prospekt koji pruža detaljne informacije o investicionom cilju ETF-a, glavnim strategijama ulaganja, rizicima troškovima, kao i istorijskim performansama. Na bazi dobijenih informacija iz prospekta i kretanja na tržištu investitor bira najpovoljniju opciju imajuću u vidu i svoje ciljeve.