Šta nam kaže tehnička analiza indeksa DJIA, DAX...?

Miroslav Radaković
Foto: Canva
04.11.2022

Šta nam kaže tehnička analiza globalnih berzanskih indeksa? 

⇒  Nasdaq izgubio najviše vrednosti u zadnjih 20 godina. Cena obveznica pale najviše u zadnjih 236 godina. DJIA indeks imao najveći skok u oktobru u zadnjih 122 godine!

⇒  U zadnjih 16 talasa dizanja kamatnih stopa od 1954. godine do danas, prosečna stopa nezaposlenosti iznosila 5,4% nakon koje je FED zaustavio dizanje kamatnih stopa. Sad smo na stopi nezaposlenosti od 3,6% a tržište očekuje vrh kamata od oko 4,5-4,75%;

⇒  Američki indeks DJIA i nemački DAX na vrlo važnim tehničkim tačkama. Ako probiju na gore narednih nedelja, ovogodišnji padajući trend se menja u rastući, bar privremeno;

⇒  NASDAQ 100 i S&P 500 nisu tako jaki. NASDAQ se odbio sa ultravažne donje linije rastućeg kanala iz 2009. godine i sada oscilira oko pokretnog proseka 200 nedelja. S&P 500 izgleda nešto jače i oscilira oko proseka 20 nedelja. Oba indeksa imaju nedeljne bullish divergencije što su konstruktivni signali slabljenja padajućeg trenda;  

⇒  Tehnički je moguć odskok u narednim sedmicama ali još uvek nemamo fundamentalno uporište u padu stope inflacije, stopiranju dizanja kamata i rastu nezaposlenosti. Kontrolišite svoj rizik kroz shortovanje (prodaju) fjučersa Nasdaq (NQ) i  S&P 500 (ES).   

Berzanski indeksi su od početka godine u minusu.

Zaključno sa proteklim petkom, NASDAQ indeks, kojim dominira tehnološki sektor, je u prvih skoro 10 meseci izgubio najviše, čak -29 procanata. 

S&P 500, indeks koji obuhvata 500 najvećih kompanija u SAD-u, je imao pad od -18,15% dok je berzanski prosek Dow Jones, koji u svom sastavu ima 30 najreputabilnijih kompanija iz SAD-a, je registrovao najmanji gubitak u proteklih 10 meseci - samo - 9,6%.

U istom periodu liderska kriptovaluta bitkoin je imala slom od 55,3% dok su fjučersi zlata ubeležili minus od oko 10%.

A šta je bilo sa obveznicama?

Godišnji prinos američkih desetogodišnjih obveznica u dosadašnjem delu 2022. godine je skočio za 2,5% na oko 4%. Treba napomenuti da su cene američkih obveznica pale za čak -23% u prvih 10 meseci, što je najveći pad od 1788 godine!. Prilično veliki vremenski period, zar ne! Napomena: cene i prinos na obveznice se recipročno kreću.

Pojedini analitičari ovogodišnji slom na tehnološkim akcijama porede sa onim viđenim pre dvadesetak godina. Nasdaq je dosad u 2022. godini izgubio preko 8.000 milijardi dolara vrednosti. Podsećanja radi, tokom pucanja balona u periodu 2000-2002, kompanije koje su činile indeks Nasdaq su izgubile ekvivaletno 8.600 milijardi dolara računato u današnjim dolarima. Dakle, gubitak je tu negde na nivou prošle krize.

S druge strane, Dow Jones indeks je ubeležio najbolji mesec u svojoj istoriji, koja datira unazad 120 godina. Indeks DJIA je u prvih 28 dana oktobra skočio čak 14,33%!  


Složićete se, prisustvujemo prilično velikim tržišnim pokretima gledajuću u istorijskim statističkim okvirima.

Nasdaq izgubio najviše vrednosti u zadnjih 20 godina. Cena obveznica su pale najviše u zadnjih 236 godina. DJIA indeks imao najveći skok u oktobru u zadnjih 122 godine!  

I dalje je ključno pitanje kada će FED stati sa dizanjem kamatnih stopa i time označiti "pobedu" u borbi sa inflacijom.

Tržište sada misli da će to biti u zoni 4,5%-4,75%. 

Mi ipak verujemo istoriji koja nam govori da će to biti kada stopa nezaposlenosti dostigne 5,5%-6,0%. Sad smo na 3,6%. 

U našim ranijim obraćanju klijentima smo izneli tezu da je stopa nezaposlenosti ključna kao indikator zaustavljanja započetog monetarnog stezanja (dizanja kamatnih stopa). Zašto? Prevashodno zato što je to politički i socijalno senzitivno pitanje. 

Politički zato jer baš ovih dana ulazimo u drugu finalnu polovinu predsedničkog mandata kada će se svoditi računi ekonomske politike pa aktuelnom američkom establišmentu neće biti prijatno da pasivno posmatraju rast nezaposlenosti. Sigurni smo da će zasutaviti rast kamata ako nezaposlenost skoči.

Druga karakteristika je socijalna. Glasači u SAD-u su već naglo počeli da osećaju pad životnog standarda. Enorman skok inflacije, rast kamata na stambene kredite, rast kamata na mamutski iznos studentskih kredita, eksplozija duga na potrošačkim kreditnim karticama uz oštar pad štednje. Navedeni koktel je već dovoljan da uskrate poverenje demokaratama pa mislimo da isti neće biti tolerantni prema nekontrolisanom rastu nezaposlenosti što, ako se desi, ih vodi u siguran gubitak na izborima. 

Ovde se ne radi u brizi političara za glasače. Ovde se radi o brizi političara za svoje rezultate i zato smo sigurni da će biti veoma osteljivi na indikator rasta nezaposlenosti.

Sledeći grafik nam signalizira da je u zadnjih 16 talasa dizanja kamatnih stopa od 1954. godine do danas, prosečna stopa nezaposlenosti iznosila 5,4% nakon koje je FED zaustavio dizanje kamatnih stopa. Mislimo da će se istorija opet, na sličan način, ponoviti i zato opet sugerišemo striktno praćenje podataka sa tržišta rada.  

Hajde da vidimo gde se tehnički sad nalazi tržište akcija mereno globalnim berzanskim indeksima. 

Američki DJIA i nemački DAX se nalaze na ivici da probiju i preokrenu ovogodišnji padajući trend u rastući. 


S druge strane, indeksi Nasdaq i S&P 500 još nisu stigli na tačke koje bi mogli označiti preokret trenda ali pokazuju znake stabilizacije i bullish divergencije na sedmičnim  MACD indikatorima. 

Indeks Nasdaq 100 se pre tri nedelje odbio od vrlo važan nivo a to je crna donja trend linija koja se proteže još od dna iz 2009. godine. Ovo je ultra važan tehnički nivo označen na slici S1 i na njega moramo strogo obratiti pažnju do kraja godine. Vrednost indeksa oscilira trenutno oko pokretnog proseka 200 dana (zelena kriva) dok MACD indikator pokazuje bullish divergenciju koja nam daje nešto veću verovatnoću odskoka bar do gornje zone S1 (12.380 poena).

Na slici vidimo da je S&P 500 još uvek relativno daleko od svoje donje rastuće crne linije koja označava trend iz 2009. godine (zona oko 3.050 poena). Rekli bi da je dosta jači u odnosu na Nasdaq. Reperni indeks se zaustavio na pokretnom proseku 200 nedelja (zona S1 na slici). Nakon toga se dve nedelje odbijao i sada smo stigli na prvu tačku odluke. Ostaje da vidimo sad da li će imati snage probiti 3.930 (padajuća ornaž linija) i nastaviti rast ka ultra važnom nivou od 4.150 poena (zona R1 na slici) koji je tehnički indikator preokreta ovog dosadašnjeg trenda. Pad ispod zone S1 na 3.600 bi nam bio signal nastavka pada ka zoni S2 od oko 3.000 poena.  

Rezime:

⇒  Kretanja na tržištu su još uvek vrlo neizvesna. Mišljenja smo da do kraja godine može biti odskoka ali još uvek ne vidimo fundamanete - usporavanje rasta inflacije i kamata. Nezaposlenost je još uvek niska - treba nam skok nezaposlenosti koji bi smirio agresivnost FED-a. S druge strane, prema rečima Scott Rubnera, glavnog stratega Goldman Sachs banke za novčane tokove, prema istorijskoj statistici novembar je mesec sa velikim prilivom novca u akcije, ETF-ove i fondove. Njegove procene su da bi oko 44 milijarde USD moglo ući na tržište akcija tokom sledećeg meseca što bi mogao biti solidan tehnički bullish signal. 

⇒  Pažljivo pratite tržište rada i kamatne stope: ove sedmice, u sredu, nas čeka FED-ova nova odluka o kretanju kamata a novi podaci o nezaposlenosti u SAD-u su u petak;

⇒  Koristite short fjučersa Nasdaq (NQ) ili S&P 500 (ES) kao zaštitu od rizika svog portfolija;

⇒  Koristite stop loss naloge i nivoe gubitaka striktno.

Investiraj odmah