TRŽIŠTA DANAS MIRNA, FOKUS NA SUTRAŠNJIM PODACIMA O INFLACIJI
Predsedavajući Federalnih rezervi Džerom Pauel se juče suzdržao od komentara o tome kakvu će monetarnu politiku FED voditi u narednom periodu. Ono što se moglo zaključiti sa margina sastanka u Štokholmu je da ukoliko novi podaci o inflaciji pokažu značajno hlađenje to bi moglo pomoći da se uspori tempo povećanja kamatnih stopa, čak iako neki zvaničnici FED-a imaju tvrđi stav. „Vraćanje stabilnosti cena može zahtevati mere koje nisu popularne u kratkom roku”, istakao je predsednik FED-a naglašavajući time odlučnost u nameri stabilizacije cena.
Evropski indeksi su jutros na pozitivnoj teritoriji nošeni novim prognozama da bi evrozona mogla izbeći recesiju. Nekretninski i rudarski sektori pokazuju najveću aktivnost kako zbog pada recesionih rizika tako i zbog potencijalne tražnje iz Kine koja je u procesu otvaranja nakon kovid pandemije.
Zalihe sirove nafte u SAD trebale bi da budu objavljene danas u 16.30h po našem lokalnom vremenu. Očekuje se pad zaliha za 2.2 miliona barela. Cena nafte je jako oscilirala poslednjih nedelja jer su investitori bili rastrzani između, s jedne strane, straha od slabije tražnje usled moguće globalne recesije i, s druge strane, nade da će se povećati tražnja za gorivom u Kini posle otvaranja i ulaska u sezonu putovanja oko Lunare Nove godine .
VOLSWAGEN - ISPORUKE ŠKODE OPALE ČETVRTU GODINU ZA REDOM U 2022.
Škoda Auto, brend nemačkog giganta Volkswagen (IBIS:VOW), zabeležio je pad globalnih isporuka za 16,7 odsto u 2022. zbog nestašice delova, problema u lancu snabdevanja i rata u Ukrajini. Međutim, očekuje se poboljšanje ove godine, saopštio je češki proizvođač automobila.
Automobilski sektor je prošle godine imao probleme na globalnom nivou, usled nedostatka komponenti, posebno poluprovodnika, izazvanim izbijanjem COVID-19 u Aziji, ali i uticajem rata Rusije protiv Ukrajine koji je izbio u februaru 2022.
Globalne isporuke Škode pale su na 731.300 automobila 2022. godine, a najveći pad zabeležen je u Rusiji gde je iznosio čak 80 odsto.
„Situacija na tržištu će ostati napeta 2023. godine, ali mi smo oprezni optimisti i verujemo da će se situacija poboljšati u narednim mesecima“, rekao je izvršni direktor Klaus Zelmer.
BLACKROCK-OV ETF PRESTIGAO VANGARD-OV PO NETO PRILIVIMA U 2022.
BlackRock (BLK) iShares fondovi kojima se trguje na berzi (ETF) ostvarili su veće neto prilive od Vanguardovih ETF-ova prošle godine, prema procenama kompanije Morningstar za praćenje industrije investicionih fondova. BlackRock i Vanguard su dva najveća svetska investiciona fonda, kao i najveći emitenti ETF ugovora koji prate cenu različitih klasa imovine.
Ukupni procenjeni neto prilivi u ETF-ove na globalnom nivou iznosili su oko 745 milijardi dolara prošle godine, što je pad u odnosu na 1,2 triliona dolara u 2021. godini, kada su mere stimulacije COVID-19 naterale individualne investitore da višak svojih sredstava investiraju u ove finansijske proizvode. Neto prilivi u ETF-ove sa sedištem u SAD takođe su se smanjili iz godine u godinu, prema podacima Morningstara, na oko 590 milijardi dolara prošle godine sa 911 milijardi dolara u 2021.
Uprkos godišnjem padu, neto prilivi u ETF-ove, kako na globalnom nivou tako i u Sjedinjenim Državama, bili su drugi najveći ikada prošle godine, a BlackRock-ov iShares je ponovo zauzeo lidersku poziciju.
APPLE NE ŽELI DA ZAVISI OD DRUGIH, KREĆE SA PROIZVODNJOM EKRANA U SVOJOJ REŽIJI
Apple Inc (NASDAQ:AAPL) planira da krene sa korišćenjem sopstvenih prilagođenih ekrana na svojim mobilnim uređajima od 2024. godine u pokušaju da samostalno proizvede što više komponenti za svoje uređaje, izvestio je Bloomberg.
Kompanija namerava da počne zamenom ekrana u vrhunskim Apple satovima do kraja sledeće godine. Apple takođe planira da koristi ove ekrane i na drugim uređajima, uključujući iPhone, navodi se u izveštaju.
Tehnološki gigant iz Kupertina u Kaliforniji ima za cilj da smanji svoje oslanjanje na druge partnere kao što su Samsung Electronics (SSNLF) i LG Corp.
Proizvođač iPhone-a radi i na tome da ograniči svoje oslanjanje na druge proizvođače čipova, prešavši na sopstvenu liniju čipova za najnovije modele svojih Mac računara, zamenjujući svoju dugogodišnju saradnju sa Intel-om.
WALL STREET VERUJE DA JE OPORAVAK EVRA TEK POČEO
Kolektivni um Volstrita podržava stav da je oporavak evra tek počeo. Uz pad cena energije i korekcije prognoza rasta BDP-a evro zone od strane vodećih investicionih banaka jasni su signali da je najgore prošlo i da je evropska imovina trenutno jeftina.
Stratezi Deutsche Bank AG i Morgan Stanley-a kažu da bi evro mogao porasti na 1,15 dolara, u odnosu na trenutni sedmomesečni maksimum od 1,07 dolara. Nomura International Plc predviđa porast na 1,10 dolara do kraja meseca. JPMorgan je po prvi put u nekoliko meseci promenila svoj stav na "neutralan" sa "prodaj" kada je reč o evru. Blage temperature širom starog kontinenta skinule su sa stola katastrofalne ekonomske scenarije, dajući investitorima poverenje da se vrate u Evropu. Pad cena gasa takođe doprinosi smanjenju rizika za evro.
Trendovi van Evrope podjednako podržavaju tezu oporavka evra. Mnogi investitori očekuju slabljenje dolara, posebno ako američka inflacija omekša, a Federalne rezerve se približe kraju svog ciklusa zaoštravanja. Pored toga, ubrzani tempo ponovnog otvaranja Kine pomaže evropskoj ekonomiji ublažavanjem poremećaja u lancu snabdevanja.
VODEĆI EKONOMISTI IZ ČIKAGA OČEKUJU DA ĆE STOPA FED FONDOVA DOSTIĆI MAKSIMUM OD OKO 5,5 %
Federalne rezerve će povećati svoju referentnu stopu za ukupno jedan procentni poen na narednim sastancima tokom 2023. godini, smatraju vodeći ekonomisti iz Čikaga. Stopa FED fondova će verovatno dostići maksimum od oko 5,5 odsto i ostati duže na tom nivou kako bi se zadržale spiralno rastuće cene svega, od hrane do goriva, rekli su profesori Wenxin Du, Randall Kroszner i Raghuram Rajan na predavanju održanom na Čikaškom Univerzitetu.
"Mislim da će Fed dodatno podići i zadržati stopu neko vreme“, rekao je Randall Kroszner, bivši guverner FED-a. „Inflacija će pasti za 200 baznih poena tokom godine, možda i 300 baznih poena, ali će Fed zadržati stope na 5,5 odsto.” Zvaničnici Fed-a podigli su stopu za 50 baznih poena prošlog meseca na raspon od 4,25 do 4,50 odsto i prognozirali stope na 5,1 odsto ove godine, prema njihovoj srednjoj projekciji.
Kroszner je podsetio da je tokom 1970-ih, Fed je ublažio monetarnu politiku kada je inflacija usporila, što je rezultiralo njenim ponovnim rastom. Kao rezultat toga, centralna banka je izgubila kredibilitet kao efikasno sredstvo za kontrolu cena i bila je primorana da poveća stope znatno iznad 10%, rekao je Kroszner na predavanju. Trenutno, inflaciona očekivanja su i dalje pod kontrolom što znači da američka centralna banka može biti odmerenija. „To je ogromna razlika između kasnih 1970-ih, ranih 1980-ih i danas“, rekao je Kroszner. „Fed nije izgubio taj kredibilitet na tržištima, tako da bi trebao da podigne stope još, ali ne na nivoe iz ranih 80-tih".
Povećanje stopa verovatno će rezultirati blagom recesijom na kraju ove godine, ističu ekonomisti na predavanju. Du je upozorio da će pad biti kratkotrajan, dok Rajan Raghuram veruje da će Fed biti veoma oprezan kod "inžinjeringa" recesije. Održavanje viših stopa čak i kada inflacija počne da pada jedan je od alata koje će Fed koristiti za učvršćivanje stabilnosti cena, dok se ne pojavi jasan opadajući trend, rekao je Kroszner. Prema CME FedWatch alatu tržišta trenutno očekuju vrh stope Fed Fondova u rasponu od 475-500 baznih poena u maju, dok se za kraj godine očekuje stopa u rasponu od 425-450 baznih poena.
GRAFIK DANA: SVETSKA BANKA SMANJUJE PROGNOZE RASTA ZA 2023.
Svetska banka je smanjila svoje prognoze rasta BDP-a za većinu zemalja i regiona u svetu upozorivši da bi novi negativni šokovi mogli da odvedu globalnu ekonomiju u recesiju.
Globalni bruto domaći proizvod će verovatno porasti za 1,7 odsto ove godine, što je otprilike polovina rasta predviđenog u junu prošle godine, saopštila je banka sa sedištem u Vašingtonu u utorak. To bi bio treći najgori učinak u poslednje tri decenije, posle kontrakcija 2009. i 2020. godine. Banka, koja je takođe smanjila svoje procene rasta za 2024. godinu, rekla je da su uporna inflacija i više kamatne stope među ključnim razlozima. Takođe je navela uticaj ruske invazije na Ukrajinu i pad investicija.
Kombinacija sporog rasta, pooštravanja finansijskih uslova kao i velika zaduženost verovatno će usporiti investicije i pokrenuti neispunjavanje obaveza, saopštila je Svetska banka. "Potrebna je hitna globalna akcija da bi se ublažili rizici globalne recesije i dugova", napisao je u predgovoru polugodišnjeg izveštaja banke o globalnim ekonomskim perspektivama predsednik Svetske banke Dejvid Malpas.
