Snažni rezultati kompanija i pad zahteva za pomoć nezaposlenima podržavaju tržišta
Novi zahtevi za pomoć nezaposlenima u SAD-u pali su na 227.000 u nedelji zaključno sa 19. oktobrom, što je pad od 15.000 u odnosu na prethodnu nedelju. Ovaj rezultat je ispod očekivanja ekonomista, koji su predviđali 242.000 zahteva.
Na korporativnom frontu, nekoliko velikih kompanija prijavilo je snažne rezultate. Tesla (TSLA) je prijavila povećanje neto prihoda za 17% u trećem kvartalu, uz rast operativne marže, što je podstaklo skok vrednosti njenih akcija za 12%. Kompanija je dodatno podigla očekivanja za rast prodaje vozila, prognozirajući rast do 30% sledeće godine. UPS (UPS) je takođe zabeležio rast prihoda i profita po prvi put u skoro dve godine, što je dovelo do rasta njegovih akcija. S druge strane, Boeing (BA) se suočava sa produženim štrajkom nakon što su radnici odbili predlog ugovora koji je predviđao povećanje plata za 35% tokom četiri godine. IBM (IBM) je prijavio slabije prihode zbog pada potražnje za konsultantskim uslugama, dok je Harley-Davidson (HOG) zabeležio pad isporuka motocikala, što je dovelo do revizije prognoze za kraj godine.
Fjučersi S&P 500 (MES) porasli su za 0,5%, dok su prinosi na američke desetogodišnje obveznice pali na 4,21%. Evropske berze beleže rast podstaknut snažnim rezultatima kompanija poput Barclays (BARC) i Hermèsa (HRMS), dok su evropske obveznice zabeležile rast cena.
Tesla beleži rekordan kvartal i najavljuje ambiciozne planove za 2025. godinu
Tesla (TSLA) je zabeležila najveći kvartalni profit u poslednjih godinu dana, što je izazvalo rast vrednosti akcija za 12% u postmarket trgovanju. Oporavak potražnje, povećana prodaja Cybertruck-a, te značajni prihodi od regulatornih kredita doprineli su ovim rezultatima.
Tokom konferencije, izvršni direktor Elon Musk izneo je ambiciozne planove za naredne godine, uključujući rast isporuka od 20-30% u 2025. godini. Musk je najavio i početak proizvodnje robotaksija, pod nazivom Cybercab, čija će masovna proizvodnja početi 2026. godine, s početnom cenom od 30.000 dolara. Istovremeno je odbacio ideju razvoja jeftinijeg modela, navodeći da bi to bilo "besmisleno" u kontekstu autonomne tehnologije.
Ipak, uprkos solidnim rezultatima, analitičari upozoravaju na moguću neizvesnost u pogledu dugoročne održivosti ovakvog nivoa profitabilnosti, dok su investitori pozdravili Muskove najave daljeg rasta i inovacija, čime je Tesla dodatno učvrstila svoju poziciju lidera u oblasti električnih i autonomnih vozila.
IBM premašio zaradu, ali pad prihoda uzdrmao akcije
IBM (IBM) je u trećem kvartalu ostvario zaradu iznad očekivanja analitičara, ali su prihodi bili ispod predviđanja, što je izazvalo pad cena akcija za više od 4% u premarket trgovanju.
Prilagođena zarada po akciji iznosila je 2,30 dolara, nadmašivši prognozu od 2,22 dolara, dok je prihod dostigao 15 milijardi dolara, nešto ispod očekivanih 15,04 milijarde. Segment softvera bio je posebno uspešan, sa rastom prihoda od 9,7% u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši 6,5 milijardi dolara. Poslovanje Red Hat-a, koje je deo IBM-a, zabeležilo je rast od 14%. Međutim, segment infrastrukture je zabeležio pad od 7%, dok su prihodi u konsaltingu ostali nepromenjeni.
Izvršni direktor IBM-a, Arvind Krišna, istakao je napredak u oblasti veštačke inteligencije, gde je portfelj generativne AI narastao na preko 3 milijarde dolara, što je povećanje od milijardu dolara u jednom kvartalu. Uprkos padu prihoda, IBM je zadržao optimistične prognoze za celu godinu, uključujući rast slobodnog novčanog toka iznad 12 milijardi dolara, dok su akcije kompanije od početka godine porasle za 42%.
Štrajk u Boeingu produžen
Štrajk radnika u Boeingu (BA), koji traje već šest nedelja, nastavljen je nakon što je sindikat odbio novi predlog ugovora. Više od 64% članova sindikata glasalo je protiv ponude koja je uključivala povećanje plata od 35% tokom četiri godine. Time je produžena obustava rada koja sve više ugrožava finansijsku stabilnost kompanije.
Boeingovi proizvodni pogoni za avione 737, 767 i 777 ostaju zatvoreni, što dodatno smanjuje prihode kompanije i stvara rizik za lanac snabdevanja. Analitičari procenjuju da štrajk košta Boeing oko milijardu dolara mesečno, dok su agencije za kreditni rejting upozorile na mogućnost smanjenja rejtinga kompanije na status "junk". Glavni zahtev radnika ostaje vraćanje penzija, što kompanija nije ponudila u novom ugovoru. Umesto toga, Boeing je predložio povećanje doprinosa za 401(k) penzione planove, što je, prema sindikatu, nedovoljno. Izvršni direktor Boeinga, Kelly Ortberg, istakao je da je završetak štrajka prioritet kompanije, s obzirom na to da svakodnevni gubici ozbiljno ugrožavaju njene poslovne rezultate. Iako je najnovija ponuda označila napredak, mnogi radnici smatraju da ona ne zadovoljava njihove zahteve u pogledu realnih povećanja plata i penzija.
Donald Tramp preuzima prednost u trci, Kamala Haris gubi podršku
Prema novoj anketi lista Wall Street Journal, Donald Tramp je povećao prednost u trci za predsednika, sa 47% podrške birača u odnosu na 45% koje ima Kamala Haris. Ova promena predstavlja preokret u odnosu na avgustovsku anketu, kada je Haris vodila za 2 procentna poena. Međutim, trka ostaje veoma neizvesna.
Ovaj preokret delimično je rezultat agresivnijih kampanja koje su uticale na percepciju birača. Haris, koja je dobila zamah nakon što je zamenila Džoa Bajdena kao kandidatkinja Demokratske stranke, sada se suočava sa sve nepovoljnijim stavovima. Anketa pokazuje da 53% ispitanika ima negativno mišljenje o njoj, dok je njeno odobravanje rada kao potpredsednice na najnižem nivou sa 42%.
S druge strane, Trampova popularnost raste, sa 52% ispitanika koji odobravaju njegov rad tokom predsedničkog mandata, dok ga 48% ne podržava. Njegova ekonomska politika dobila je pozitivne ocene, sa 12 poena prednosti u odnosu na Haris po tom pitanju.
Iako Tramp ima prednost po pitanju iskustva i ekonomije, Haris ostaje snažnija po pitanju prava na abortus i zagovaranja za položaj srednje klase.
Grafikon dana: Prodaja kuća u SAD-u na najnižem nivou od 2010. godine
Prodaja postojećih kuća u Sjedinjenim Američkim Državama pala je na godišnji nivo od 3,84 miliona u septembru 2024. godine, što predstavlja najnižu stopu od 2010. godine. Postojeće kuće su nekretnine koje su već bile u vlasništvu i prodaju se na sekundarnom tržištu. Ova vrsta prodaje čini značajan deo transakcija na tržištu i ključan je indikator uslova.
Trenutni nivo prodaje je niži čak i od onog zabeleženog tokom najgorih meseci pandemije COVID-19, kada je u aprilu 2020. prodaja dotakla dno od 4,01 milion jedinica.
Prema podacima, sadašnja stopa prodaje je najniža od 2010. godine, što ukazuje na ozbiljan pad na tržištu nekretnina. Na vrhuncu tržišta, 2005. godine, prodaja je dostigla 7,26 miliona jedinica, dok je u kasnijem periodu, krajem 2020, zabeleženo 6,73 miliona prodatih jedinica, što je bilo tokom oporavka tržišta nakon početka pandemije.
Faktori koji utiču na ovaj pad uključuju visoke kamatne stope, smanjenu pristupačnost stambenih kredita i rast troškova života, što zajedno smanjuje potražnju za nekretninama.
