Tržište akcija u prazničnoj atmosferi bez većih pomaka
S&P 500 je bio na putu ka svom prvom mesečnom gubitku još od aprila, pre nego što je tehnički zastoj na Čikaškoj berzi terminskih ugovora (CME) poremetio trgovanje.
Fjučersi na američki referentni indeks bili su gotovo nepromenjeni pre nego što je došlo do kvara. Problem u data-centru pogodio je više tržišta, uključujući fjučese na naftu i američke državne obveznice. Kvar već traje duže nego sličan zastoj izazvan tehničkom greškom 2019. godine. Portparol berze je rekao da je do prekida došlo zbog problema sa hlađenjem u data centrima kojima upravlja CyrusOne, provajder sa sedištem u Dalasu. Nisu naveli vremenski okvir kada će trgovanje biti nastavljeno.
Pojedinačne akcije su se u pretprodajnom trgovanju kretale normalno. Alphabet Inc. je porastao za više od 1%, dok je i Amazon.com Inc. ojačao, pošto je šoping za Crni petak ušao u pun zamah.
Indeks je bio u minusu čak 4,7% u novembru pre nešto više od nedelju dana, pošto su zabrinutosti zbog previsokih valuacija tehnoloških kompanija uzdrmale trgovce. Tržišta novca su pre prekida na CME procenjivala verovatnoću od oko 80% da će Fed smanjiti kamate u decembru.
U petak su pomeranja na globalnim berzama bila prigušena usled slabijeg obima trgovanja. Evropski Stoxx 600 je bio gotovo nepromenjen, dok je azijski indeks skresao dobitke nakon četvorodnevnog rasta. Prinosi na američke državne obveznice (Treasuries) bili su stabilni, a dolar je ojačao.
Ekonomski sentiment u EU polako se oporavlja
Ekonomski sentiment u evrozoni blago se poboljšao u novembru, što sugeriše da se u regionu i dalje beleži skroman privredni rast.
Indikator ekonomskog raspoloženja (Economic Sentiment Indicator) Evropske komisije porastao je na 97,0 u novembru sa 96,8 u oktobru, što je u skladu s očekivanjima analitičara. Ovaj nivo obično odgovara kvartalnom rastu BDP-a evrozone od oko 0,2%, isključujući Irsku.
Sektor usluga bio je glavni pokretač poboljšanja, pri čemu je njegov podindeks porastao na 5,7 sa 4,2 u oktobru. Istovremeno, industrijski podindeks je pao na -9,3 sa -8,5 u prethodnom mesecu.
Komponente izveštaja koje se odnose na prodajne cene ukazuju da pritisci na cene u sektoru usluga ostaju povišeni u odnosu na nivoe pre pandemije, što sugeriše nastavak inflatornih pritisaka u tom delu ekonomije.
Lufthansa na putu stabilne profitabilnosti
Glavna avio-kompanija Deutsche Lufthansa AG saopštila je da napreduje ka povratku u profitabilnost, dok pojačava fokus na premijum segment i mere smanjenja troškova počinju da daju rezultate.
„Ispunjavamo sve ambicije i ciljeve koje smo sebi postavili za 2025. godinu“, rekao je Jens Ritter, izvršni direktor Lufthansine matične avio-kompanije, novinarima u četvrtak uveče u Frankfurtu. „A to znači da smo se vratili na put ka poslovanju u plusu.“ Prevoznik, koji je dugo bio opterećen visokim troškovima rada i operativnim poremećajima, pokrenuo je program zaokreta prošle godine koji će trajati do 2028. Ritter je rekao da je došlo do značajnih poboljšanja u tačnosti, pouzdanosti i zadovoljstvu putnika, dok će novi kolektivni ugovori sa sindikatima omogućiti kompaniji da zaposlene raspoređuje „mnogo produktivnije“, tako da se broj letova može povećati tokom prometnih letnjih meseci, dok se troškovi mogu smanjiti tokom zime. Program preokreta Lufthansa Airlinesa ima za cilj da do 2026. doprinese 1,5 milijardi evra (1,7 milijardi dolara) bruto dobiti pre kamata i poreza, a do 2028. godine 2,5 milijardi evra. To je deo šireg napora grupe da poveća efikasnost, koji uključuje i plan za ukidanje 4.000 radnih mesta u celoj grupaciji.
„Trenutno sprovodimo i vrlo detaljnu reviziju kako bismo identifikovali gde smo u sistemu izgradili veće rezerve nego što je potrebno da bismo stabilizovali radna mesta“, rekao je Ritter. „Cilj je da se ove skupe rezerve i sigurnosne margine smanje.“ Obnova flote avio-kompanije bila je usporena zbog kašnjenja u isporukama, ali Ritter očekuje da će se zamajac pojačati naredne godine, tako da će 2026. stizati po jedan novi širokotrupni avion svake druge nedelje. Lufthansa će takođe početi da ugrađuje novu Allegris kabinu u starije avione, s ciljem da gotovo cela interkontinentalna flota dobije osveženu unutrašnjost do 2028. godine.
Ukrajina ponovo izvela snažne napade na energetiku
Ukrajinske snage tvrde da su ponovo napale rafineriju nafte Saratov kompanije Rosneft PJSC u ruskom regionu Povolžja, dok SAD insistiraju na nalaženju rešenja za skoro četvorogodišnju invaziju Kremlja na Ukrajinu.
„Zabeležen je niz eksplozija, nakon čega je usledio požar u zoni cilja“, saopštio je Generalštab Ukrajine u objavi na Telegramu u petak, dodajući da je ovo postrojenje uključeno u snabdevanje vojske. Tvrdnje nije bilo moguće nezavisno proveriti. Ukrajina je poslednjih meseci pojačala napade na rusku energetsku infrastrukturu, gađajući rafinerije, izvozne naftovode i morske terminale kako bi pokušala da smanji naftne prihode Kremlja i njegovu sposobnost da finansira rat. Ukoliko ukrajinske oružane snage nastave s udarima do kraja meseca, novembar će predstavljati novi vrhunac po intenzitetu kampanje usmerene na oštećivanje ruskih rafinerija. Ovi napadi odvijaju se u trenutku kada je Ukrajina pod pritiskom da pristane na mirovni sporazum pod vođstvom SAD, nakon što je prvobitni predlog izazvao negodovanje zvaničnika u Kijevu i Evropi. Predsednik SAD Donald Tramp je ranije ove nedelje pozdravio „ogroman napredak“ u razgovorima o razrešavanju ključnih pitanja, dok bi njegov izaslanik Stiv Vitkof trebalo da poseti Moskvu naredne nedelje kako bi se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Prigušen sentiment potrošnje u SAD-u za “Crni petak”
Praznični duh deluje ove godine pomalo prigušeno. Američki potrošači ulaze u zvanični početak praznične šoping sezone u petak sa gomilom ekonomskih briga, uključujući usporavanje tržišta rada, stagnaciju plata, upornu inflaciju i moguće posledice uvođenja carina. Crni petak biće svojevrsni lakmus test: da li će američki kupci uspeti da ignorišu rastuće ekonomske protivvetrove ili će ekonomija SAD, koju pokreće potrošnja domaćinstava, početi da gubi dah? Znakovi ukazuju na manje raskošnu prazničnu sezonu.
„Ne očekujemo da će ovo biti preterano raskošna i uzbudljiva praznična sezona“, rekao je Maršal Koen, glavni savetnik za maloprodaju u istraživačkoj kompaniji Circana.
Iako se procenjuje da će ukupna potrošnja biti na nivou prošlogodišnje, prema podacima CIRCANA-e, prodaja u komadima mogla bi da padne i do 2,5%. Drugim rečima: ljudi će potrošiti više novca da bi kupili manje stvari.
„Ove godine jelka neće biti zatrpana poklonima“, rekao je Koen.
Američki trgovci ostvaruju oko 20% svoje godišnje prodaje u novembru i decembru.
Ove godine kompanije se bore za potrošače koji su sve osetljiviji na cene i sve zabrinutiji zbog ekonomske situacije. I dalje su spremni da troše — naročito onih gornjih 10% po prihodima — ali su vrlo selektivni gde troše svoj novac. Neki kupci kažu da planiraju da iskoriste rasprodaje za Crni petak ne da bi se „izludeli“ od kupovine, već da bi se snabdeli osnovnim potrepštinama.
Carine, s druge strane, nekim brendovima otežavaju da ponude velike popuste koji se obično vezuju za Crni petak. A kupci koji se ipak upute u prodavnice mogu naići na duže redove i manje osoblja. Očekuje se da će sezonsko zapošljavanje u maloprodaji pasti na najniži nivo od 2009. godine.
Potrošnja domaćinstava ove godine ostala je relativno stabilna uprkos makroekonomskoj nestabilnosti. Ranije tokom godine, pojedini kupci su podstakli prodaju kupovinom skupljih proizvoda kako bi izbegli predstojeće carine. Od tada, snažno berzansko tržište održava potrošnju ljudi u najvišim dohodovnim razredima. Mnogi trgovci navode da su kupovne navike potrošača i dalje prilično stabilne i da carine nisu uticale na cene onoliko koliko se u početku očekivalo.