Berzanski indeksi su prvi put razvijeni krajem 19. veka kao relativno jednostavna alatka za merenje promena cena grupe hartija od vrednosti.
Charles Dow je još 1896. godine kreirao jedan od prvih indeksa američkog tržišta kapitala („Dow Jones Industrial Average-DJIA“).
Berzanski indeksi predstavljaju prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost prethodnog radnog dana berze. Prakticno, indeks pokazuje koliko je korpa akcija koje čine berzanski indeks prosečno porasla ili oslabila u odnosu na prethodni dan. To su svojevrsni alati kojima se berza kao organizovano tržište kapitala služi da bi učesnicima u trgovanju pružila što kvalitetniju informaciju i pomogla potencijalnim investitorima u donošenju odluka o ulaganju u, za njih, najatraktivnije hartije od vrednosti.
Vrednost indeksa se menja u svakom trenutku dok berza radi i na taj način možemo pratiti, meriti kretanje na berzi.
Berzanski indeksi postoje za najrazličitije grupe finansijske aktive pa tako imamo indekse akcija, indekse obveznica, indekse kamatnih stopa itd. Indekse akcija ili bilo kojih drugih hartija od vrednosti obicno konstruišu i održavaju berze ali to mogu raditi i posebne specijalizovane kompanije kao na primer globalna rejting agencija Standard&Poor (S&P 500 index – najpoznatiji indeks koji prati kretanje 500 najvećih akcija na NYSE berzi).
Berzanski indeksi nisu samo pokazatelji određenih kretanja na berzi, već su tokom vremena i sami postali predmet trgovine. Najpre u SAD-u, a potom u Francuskoj i drugim zemljama pojavljuju se tržišta koja se nazivaju tržišta berzanskih indeksa na kojima se trguje najreprezentativnijim berzanskim indeksima. Trgovina berzanskim indeksima se vrši preko fjučers ugovora, ETF-ova ili opcija na terminskom tržištu.
Nauči sve o berzanskim indeksima u okviru Kursa investiranja na berzi na Berzanskoj akademiji. Pogledaj 10 besplatnih lekcija ovde.
Dosta investitora danas trguje upravo berzanskim indeksima umesto pojedinačnim akcijama ili robama. Postoje dva osnovna razloga za to:
• investitorima je lakše da predvide kretanje celokupnog tržišta ili nekog industrijskog sektora umesto kretanja cene akcija jedne kompanije
• pošto indeksi u svom sastavu imaju veći broj pojedinačnih akcija ili roba ili drugih finansijskih instrumenata, manji je ukupan rizik kojem se investitor izlaže.
Neka pojedinačna kompanija može da enormno cenovno oscilira tokom vremena pa čak i da bankrotira ali indeks, koji predstavlja korpu akcija, to ne može. Akcije su “brze” i uglavnom imaju velika pomeranja zavisno od veličine kompanije ili sektora dok su indeksi znatno “sporiji” i manje rizični zbog diversifikacije.
Kako da kreneš sa investiranjem?
Prvi i osnovni korak je edukacija. Investitori često smatraju da o berzi znaju mnogo više nego što je to zaista slučaj. Uvek možeš besplatno započeti svoju edukaciju na Berzanskoj akademiji. Registruj se i slušaj 10 besplatnih lekcija ovde.