U literaturi ali i praksi, većina stručnjaka i trejdera navodi stop-loss kao neizostavni deo trgovačke strategije.
Stop-loss nalog je nalog koji se pušta istovremeno sa kupovnim nalogom i služi za ograničavanje gubitaka ukoliko cena krene protiv investitorovog očekivanja. Naime, ulaganjem na berzi se rizikuje samo onoliko koliko vam je stop-loss nalog udaljen od inicijalne cene (cene po kojoj ste kupili). Ovo je osnovno pravilo koje važi kako za početnike tako i za profesionalce. Bez izuzetka.
Spominjali smo da je optimalan iznos gubitka oko 2% od raspoloživog kapitala investitora. Ovaj iznos prihvatljivog gubitka zavisi od toga kakav odnos investitor ima prema riziku ali u svakom slučaju ne bi trebalo da mnogo odstupa od pomenute mere.
Ključno pitanje nije da li treba koristiti stop loss (jer ga svakako treba koristiti) već gde ga tačno postaviti i koliki bi on trebalo da bude.
Postoje tri osnovne vrste stop-loss naloga:
1. Tehnički
2. Vremenski
3. Mentalni
Tehnički stop-loss nalog se postavlja na tržište na bazi tehničke analize (TA). Postoji mnoštvo načina utvrđivanja istog, a sve zavisi od toga koje alate TA i koje strategije investitor koristi. Na primer, tehnički stop kod kupovnog naloga može biti na nivou kada cena padne i recimo probije rastuću trend liniju. Probijanje trend linija nam je jasan signal da se pravac kretanja cene menja i da ne smemo neaktivno posmatrati situaciju već reagovati promptno i saseći naš gubitak na vreme.
Pravilo vremenskog stopa nam kaže da bi trebalo izaći iz investicije ako nam ista ne daje očekivan rezultat nakon nekog vremenskog perioda.
Taj vremenski period je različit za različite tipove trgovaca:
• Može biti 30 ili 45 minuta ukoliko je recimo u pitanju intraday trgovac (trgovac koji zarađuje na promenama cene u toku trgovačkog dana)
• 4, 5 ili 7 dana ako je u pitanju swing trgovac (trgovac koji zarađuje na cenovnom pomeranju u periodu od nekoliko dana).
Mentalni stop loss nalog je na prvi pogled najlakši za implementaciju, ali je u suštini najteži.
On podrazumeva da berzanski trgovac unapred odredi cenovni nivo na kojem ce prodati svoju investiciju s gubitkom ako tržište krene protiv njega.
Ova vrsta stop-loss naloga se ne mora automatski puštati zajedno sa inicijalnim kupovnim nalogom ali upravo u tome je i njegova najveća mana. Naime, većina neiskusnih trgovaca u momentu kad treba da saseče gubitak puštanjem stop loss naloga nađe se u emotivnoj paralizi i ne učini to zbog velikog naleta pre svega emocija straha što može dovesti do situacije da se gubitak iz momenta u momenat uvećava.
Mentalni stop loss nalog uglavnom koriste profesionaci i ne preporučuje se trgovcima sa malo iskustva.
Dakle, preporuka je da se uvek uz kupovni nalog pusti i stop loss nalog čime maksimalno ograničavamo naš rizik.
Vrednosno, on bi trebalo da bude oko 2% iznosa ukupnog kapitala. Veličina stop loss naloga tj. njegova udaljnost od vaše ulazne tacke može biti nešto veća ili manja od navedenih 2% što zavisi od toga gde se nalazi tehnička tačka koja se smatra optimalnom (pogledajte prethodni primer grafika).
Osnovni postulati upravljanja novcanim rizikom se mogu sumirati u sledećem:
• Unapred spremite vaš trgovački plan sa svim detaljima: koliki tačno iznos novca ulažete, na kojoj ceni ulazite u investiciju, gde vam je ciljani profit i ono najvažnije, do kog cenovnog nivoa trpite gubitak.
• Odredite optimalan iznos novca koji ulažete u investiciju imajući u vidu vaše stanje keša i leveridža (pozajmice) koja vam stoji na raspolaganju.
• Uvek ali baš uvek koristite stop-loss naloge
• Nikad ne dozvolite da izgubite više od 2% kapitala u jednoj trgovini
• Trgujte samo sa novcem koji možete dozvoliti sebi da izgubite
• Ne koristite preveliki leveridž (pozajmljeni novac). Leveridž može biti vaš prijatelj ali i neprijatelj, na vama je odluka.