Nakon što je indeks sredinom sedmice potonuo za tri odsto usled podatka o slabljenju nemačke privrede i pada prinosa na dugoročne američke obveznice, što se smatra najavom recesije, tržišna kapitalizacija evropskih banaka pala je ispod pola biliona evra što je, primera radi, polovina vrednosti Majkrosofta.
Cene akcija banaka danas su na nivoima kada je Grčkoj, Irskoj i Portugaliji bila potrebna međunarodna finansijska pomoć. Kipar je, s druge strane, naredio svojim bankama zamrzavanje dela depozita građana, a španske banke spasene su od propasti isključivo Vladinom novčanom injekcijom.
Iako još nije na dnu u vreme finansijske krize 2008. godine, indeks banaka evrozone od vrhunca, 2017. godine, izgubio je do sada čak 84 odsto vrednosti.
Kako pokazuje Rojtersova analiza, sada je svega nekoliko bodova udaljen od nivoa u vreme pada Berlinskog zida krajem 80-ih godina kada je evro bio tek daleka ideja, a u opticaju u istočnoevropskim državama još je bila sovjetska rublja.
Na vrhuncu, 2007. godine, evropske banke vredele su na berzi 1,7 biliona dolara, znatno iznad američkih konkurenata.
Danas je situacija suprotna – evropske banke vrede tek trećinu kapitalizacije banaka s druge strane Atlantika.
Niska profitabilnost glavni je problem koji bi mogao dovesti do naredne evropske bankarske krize, za razliku od solventnosti koja je bila glavna briga početkom decenije, smatraju analitičari.
Za to vreme američke banke profitirale su od viših kamatnih stopa i bolje zarade u investicionom bankarstvu.
Evropske banke, kako nemaju mnogo potencijala za širenje, imaće i manje kapaciteta u finansiranju evropskih kompanija.